By March 4, 2013

Miokarditis – Hronična slabost srčanog mišića

Srce se, kao što je rečeno na početku, sastoji od jednog srčanog mišića, u kojem postoje četiri velike šupljine, tj. dve pretkomore i dve komore. Srčani mišić ima zadatak da usisava krv iz tela i iz pluća i da tu istu krv istiskuje u pluća ili u telo. Na taj način nečista krv dolazi u srce, a čista se razliva krvnim žilama po čitavom telu.

Pošto krv mora neprestano da teče, to i srčani mišić mora neprekidno da radi. Ako taj rad postane naporan, srčani mišić se preterano napreže i zamara, što može da izazove teške posledice.

slabost-srcanog-misica

Slabost srčanog mišića — miokarditisa — nastaje kao posledica raznih bolesti, a naročito reumatične groznice, šarlaha, tifusa i angine. i kao posledica alkoholizma, gladovanja, stalnog zamora, zakrečenja krvnih žila i starenja.

Akutno zapaljenje srčanog mišića nastupa obično kod mlađih osoba, tj. u toku neke zarazne, teške ili dugotrajne bolesti, dok hronično zapaljenje — slabost — srčanog mišića obično nastupa tek posle četrdesete godine života, ili kao posledica akutnog neizlečenog zapaljenja.

Uzroci – Jedan od osnovnih i najčešćih uzroka hronične slabosti srčanog mišića je loša i nedovoljna ishrana srčanog mišića usled zakrečavanja sitnih krvnih žilica koje dovode krv u srčani mišić. Usled takve nedovoljne ishrane srčani mišić se brže zamara i slabi, i na kraju omlitavi, a srce se proširi. Poznato je da hronično oboljenje srčanog mišića veoma često nastaje od stalne upotrebe alkoholnih pića, jer alkohol koji se nalazi u krvi veoma štetno deluje na sam srčani mišić.

Razvoj hronične slabosti srčanog mišića je postepen i traje obično dosta dugo. U početku bolest ne prouzrokuje gotovo nikakve teškoće, sem lakšeg zamora i malo otežanog disanja pri penjanju uzbrdo i trčanju. Postepeno zamor postaje sve češći i teži, a mogu ,da se jave i bolovi u predelu ispred srca. Disanje može da postane tako otežano da mnogi misle da boluju od astme.

U težem stanju bolesti bolesnik teško diše ako leži bez visokog uzglavlja, a može da se pojavi i otok jetre sa bolovima ispod desnih rebara, oticanje nogu, pa i voda u trbuhu.

Pošto je poznato da su prave srčane bolesti gotovo neizlečive, to osobe koje imaju slab srčani mišić moraju stalno paziti na ishranu, rad i druge uslove života.

Ishrana je veoma važna, te se o njoj mora voditi računa bez obzira na to da li se bolesnik oseća dobro ili loše.

U lakšim slučajevima može se jesti svako sveže krto meso, riba, sem svinjskog mesa i prerađevina i konzervi od mesa. Ali u slučaju težeg oboljenja mora se izostaviti gotovo svako meso sem :bele ribe, teletine i živine.

Povrće, voće, šećer, med i mlečni proizvodi mogu se jesti u normalkoj količini, a isto tako i testa, griz, pirinač, ječam, krom pir, krlači, kompot i pekmez.

Blag ruski čaj i prava kafa sa šećerom mogu da budu korisni napici, pa ih srčani bolesnici mogu uzimati u umerenim koičinama.

So je veoma štetna. Ako se pojave otoci na nogama, srčani bolesnici treba da jedu neslanu hranu i da piju što manje tečnosti; a naročito ako pored oboljenja srčanog mišića postoji i oboljenje bubrega ili povišenje krvnog pritiska. Da bi hrana postala ukusnija, mogu joj se dodati blagi začini: slatka paprika, limunska kiselina ili limun, sirće, mirođija, lorber i drugi.

Kada ne otiče, srčani bolesnik može popiti u toku dana do 1 I mleka; ali ako postoji otok na nogama ili ako postoji i hronično oboljenje bubrega, ne treba piti ni mleko ni belu kafu, niti uzimati mnogo čorbe od povrća, jer u njima ima uvek mineralnih soli.

Pošto slabost srčanog mišića traje veoma dugo, to hranu treba menjati, a ne jesti uvek ista jela, jer to dovodi do gubitka apetita, slabog varenja i zatvora. Stolica mora da bude uredna, jer zastoj u crevima dovodi do nadimanja trbuha. a time se otežava rad srca i pluća.

Srčani bolesnik mora da živi uredno. Dokle god lekar ne odredi drukčije, bolesnik koji ima slab srčani mišić može da radi. ali ne sme da se zamara, da diže teške predmete, da trči, da se penje stepenicama i uzbrdo. Posle završenog posla srčani bolesnik treba da leži i da se odmara sat-dva, a uveče da ranije legne.

Za vreme težeg stanja, tj. kada nastupi otežano disanje ili kada se jave otoci na nogama, potrebno je ležanje. Ležanje je neophodno dokle god postoji otok i brz zamor pri hodu. Srčanom bolesniku koji teško diše treba staviti dva-tri jastuka pod leđa i glavu, tako da više sedi nego leži.

Pošto srčani bolesnici teže savladavaju svaki napor, to im i debljina smeta. Srčani bolesnik ne sme da se goji i zato mora odmeriti ishranu tako da polako gubi u težini ako je odviše debeo.

Lagana šetnja na čistom vazduhu, kao i boravak na moru s proleća, ili u brdovitom predelu u leto i jesen, može da koristi. Preporučuje se i lečenje u Radencima i Dobrni.

Srčani bolesnici mogu da se kupaju. Voda treba da bude umereno i prijatno topla, a ne vruća. Boravak u vodi ne sme da traje duže od 15 minuta. Za vreme kupanja težeg srčanog bolesnika mora uvek neko da bude prisutan, pošto može da nastupi slabost ili nesvestica.

Važno Je da se vodi miran i sređen život, i da se očuvaju zdravi živci.

Osoba koja boluje od slabosti srčanog mišića može dugo i lepo da živi ako se dijetalno hrani, ne pije alkohol, ne puši duvan, umereno radi i dovoljno spava. Neurednost u jelu i piću, i nesređen život dovode do teške srčane mane i potpune nesposobnosti za rad.



Tags:, , , , , ,
Posted in: Srce i krvni sudovi

Post a Comment

shared on wplocker.com