Kako se prenose zarazne bolesti

Uzročnici zaraznih bolesti – mikrobi, rikecije i virusi nazivaju se opštim imenom mikroorganizmi. Njih najčešće izbacuju iz sebe bolesnici, u toku bolesti i po ozdravljenju, često dugo, ponekad i doživotno. No ove mikroorganizme mogu sejati i raznositi i potpuno zdrave ili na izgled zdrave osobe, koje nikada nisu bolovale od bolesti čije uzročnike nose u sebi. A uzročnici bolesti koje oni nose mogu preći sa njih na drugu osobu i zaraziti je. Naposletku, izvor uzročnika izvesnih zaraznih bolesti može biti za sebe i sam bolesnik, koji te uzročnike dugo nosi nesmetano na sebi ili u sebi i koji oboli tek kada ti uzročnici iz bilo kojih razloga postanu opasni po njega.

Osobe koje nose uzročnike neke zarazne bolesti kojima se one ili druge osobe mogu da zaraze, bez obzira na to da li su prethodno ili nisu nikada bolovale od bolesti čije uzročnike nose, zovemo kliconošama. Kliconoše su vrlo čest ako ne i najčešći izvor zaraznih bolesti.

Postoje tri mogućnosti da zarazne klice pređu na zdravu osobu i da je zaraze:

1) neposredno od bolesnika ili kliconoše.
2) bolesnici ili kliconoše ih izluče iz sebe i one na zdravu osobu pređu posle kraćeg ili dužeg vremena preko vode i hrane, vazduha ili preko rana na koži.
3) sa bolesnika na zdrave osobe prenose ih izvesne životinje, najčešće insekti.

Ali u svakom od ovih slučajeva izvor zaraze je sam bolesnik, njegove izlučine (ispljuvak, mokraća i, naročito, izmet), a u izvesnim slučajevima i njegova krv.

1) Zarazne klice prelaze dodirom neposredno sa bolesnika na zdrave osobe. Zdrave osobe se prilikom posete,bolesniku rukuju ili, što je još gore, ljube sa njim, zaprljaju svoje’ruke i zaraze se preko njih. Tako se mogu preneti skoro sve zarazne bolesti, izuzev one čiji uzročnici moraju neposredno doći u krv zdrave osobe da bi kod nje izazvali bolest. Zbog toga je opasno posećivati bolesnike i rukovati se i ljubiti sa njima. Uostalom, zbog toga je i zakonom zabranjeno po- sećivati bolesnike obolele od zaraznih bolesti. Dodirom se mogu^ preneti tuberkuloza, grip, trbušni tifus, srdobolja, šarlah, difte- rija itd.

Zarazne klice mogu da pređu neposredno sa bolesnika na zdrave osobe i pri kašljanju ili govoru. Prilikom kašljanja i pri govoru iz usta izleću sitne, često nevidljive kapljice, koje, kad dolaze od bolesnika, sadrže ogromne količine zaraznih klica. Ova pojava može se lako potvrditi stavljanjem ogledala ispred usta pri kašljanju ili pri govoru. Tom prilikom je čitavo ogledalo pokriveno sitnijim ili krupnijim kapljicama. Kada zdrava osoba udiše takve kapljice sa zaraznim klicama, ona se zarazi. Utvrđeno je da jedna kapljica koja izleće pri kašljanju tuberkuloznog bolesnika može da sadrži više od milion tuberkuloznih klica. Zaraze koje se na ovaj način prenose zovu se kapljične zaraze. Tako se mogu preneti tuberkuloza, grip, difterija, šarlah, male boginje itd.

Zbog mogućnosti ovakvog prenošenja zaraznih bolesti, treba izbegavati kašljanje ili govorenje neposredno u lice drugih osoba. Pri kašljanju treba staviti ispred usta maramicu ili bar šaku.

2)Posredno prenošenje zaraznih klica sa bolesnika na zdrave vrlo je često. Bolesnici izluče zarazne klice sa kašljem, izmetom ili mokraćom, koje oni sami ili njihovi negovatelji bace na mesto odakle klice na neki način ipak dopru do zdravih osoba. Npr., tuberkulozni bolesnik kašlje i pljuje na pod ili na ulicu. Ispljuvak, pun tuberkuloznih klica, sasuši se i izmeša sa prašinom. muve, zaprljaju svoje noge i krila, i potom padnu na životne namirnice ili posuđe i, razume se, ostave na njima zarazne klice srdobolje. Zdrave osobe, kao i druge koje budu jele ovakvu hranu ili se budu služile ovakvim sudovima, zaraziće se srdoboljom. Izmet može otići i neposredno u vodu i zaprljati je, ili se izmetom može zaprljati voće. Takva voda i takvo voće zarazni su i onaj koji ih upotrebljava može se zaraziti srdoboljom.

Zbog toga se radi zaštite od zaraznih bolesti sve izlučine bolesnika obolelih od zaraznih bolesti moraju sistematski dezinfikovati, tj. u njima se moraju na podesan način uništiti zarazne
klice.

Prilikom pojedinačnog opisa zaraznih bolesti videćemo. još primere posrednog prenošenja zaraznih bolesti.

3) Izvesne zarazne bolesti prenose se samo posredstvom raznih životinja, naročito insekata. Npr., pegavac se prenosi preko vašiju, malarija preko komaraca itd. Ovakav jedan insekt sišući krv bolesnika usisa sa njom i zarazne klice, koje se potom razmnožavaJu u njegovim crevima: Zarazne klice mogu, kasnije, ubodom i pljuvačkom ili utrljavanjem insektovog izmeta u kožu zdrave osobe da pređu u njenu krv i da je zaraze itd.
Zato je za suzbijanje zaraznih bolesti koje se na ovaj način prenose najvažnije uništavanje insekata koji ih prenose.

Zarazne bolesti mogu se pojaviti u vidu pojedinačnih slučajeva i s vremena na vreme, bilo u jednom, bilo u različitim mestima, ili se mogu javiti u više slučajeva istovremeno. Pojava neke zarazne bolesti u više slučajeva istovremeno zove se epidemija. Ako epidemija zahvati široka prostranstva, prelazeći ponekad i granice nekoliko zemalja ili, čak, kontinenata, naziva se pandemijom. Kad se jedna zarazna bolest javlja stalno u jednom mestu ili kraju, bez obzira na to u kom se broju slučajeva javlja, takva pojava_naziva se endemijom.

Svaki ulazak zaraznih klica u organizam zdrave osobe ne izaziva obavezno njeno oboljenje od zarazne bolesti. Da li će ova osoba oboleti ili ne, zavisi, s jedne strane, od broja i otrovne moći zaraznih klica, i, s druge strane, od otpornosti organizma. Ako je broj zaraznih klica mali ili je njihova otrovna snaga slaba, organizam brzo takve klice savlada i do oboljenja ne dođe. Isti je rezultat i kada je otporna snaga organizma vrlo velika. Otporan organizam savlada i veći broj zaraznih klica i ne oboli. Ali ako je otpornost organizma u nesrazmeri sa brojem zaraznih klica ili sa njihovom otrovnom moći, ili ako otpornosti uopšte nema, onda organizam oboli. Oboljevanje je, dakle, odraz određenog odnosa snaga: zaraznih klica na jednoj i otpornosti organizma na drugoj strani. Od odnosa tih snaga zavisi, uostalom, i ishod bolesti.

Većinu zaraznih bolesti ljudi preleže samo jedanput, vrlo retko dva puta. Prilikom bolovanja od jedne zarazne bolesti u organizmu se stvore i razviju snage koje pružaju uspešan otpor ponovnoj navali uzročnika te bolesti. Ima osoba koje su otporne prema određenoj zaraznoj bolesti iako je nisu prethodno preležale. Otpornost prema jednoj određenoj bolesti zove se imunitet. Ako je ova otpornost stvorena u organizmu prilikom preležane bolesti ili vakcinacijom, imunitet je stečen, a ako otpornost postoji bez preležane bolesti, imunitet je prirodan.

Znaci zarazne bolesti ne pojave se čim njeni uzročnici uđu u srganizam osobe neotporne prema toj bolesti i otpočnu da se razmnožavaju. Do pojave prvih znakova bolesti prođe uvek izvesno vreme. To vreme od ulaska zaraznih klica u organizam do pojave prvih znakova bolesti zove se inkubacija. Za vreme inkubacije mikrobi se u toj meri razmnože da izazovu oboljenje osobe u čiji organizam prodru.