By April 21, 2013

Nega i lečenje bolesnika obolelog od tuberkuloze

Lečenju i nezi tuberkuloznih bolesnika treba posvetiti veliku pažnju. Ukoliko se lečenje bolje i brže sprovodi, utoliko će pre i sigurnije nastupiti ozdravljenje bolesnika i utoliko će ranije nestati iz njegovog ispljuvka Kohovih bacila, tj. utoliko će brže presahnuti izvor zaraze, kako za porodicu tako i za širu okolinu bolesnikovu. Brzo i pravilno lečenje tuberkuloznih bolesnika znači i istovremeno suzbijanje tuberkuloze.

Osnovni princip u suzbijanju i lečenju tuberkuloze je pronalaženje bolesnika još u periodu dok je potpuno izlečiv i dok joga nije postao opasan za okolinu. Ako bolesnika počnemo lečiti u tom periodu bolesti i ako ga izdvojimo iz sredine koju bi mogao zaraziti, uspeh će biti potpun.

tuberkuloza nega i lecenje

Tuberkuloza se najbolje leči u bolnicama za lečenje tuberkuloze i na grudnim odeljenjima opštih bolnica. U tim ustanovama ne samo što se osigurava najstručnije i najsavršenije lečenje bolesnika već se u isto vreme svodi na minimum i mogućnost širenja zaraze. Kako u bolnicama još uvek nema dovoljno postelja za smeštaj svih tuberkuloznih bolesnika, kojima je potrebno bolničko lečenje, to izvestan broj tuberkuloznih bolesnika mora ostati na kućnom lečenju.

Za negu tuberkuloznih bolesnika koji se leče kod svoje kuće treba obezbediti sledeće uslove:

- zasebnu i zdravu sobu
- dobru ishrana
- lekove i kontrolu lekara i medicinske sestpe
što bolju zaštitu ukućana

SOBA TUBERKULOZNOG’ BOLESNIKA. Treba da bude svetla, dovoljno zračna, ali ne i mnogo velika. Sobe veće od 5 X 5 t nisu podesne jer u njih ne prodire sunce do svakog mesta. Dobro prirodno osvet.ljenje važno je zbog uticaja sunčeve svetlosti na bolesnika i njegovo raspoloženje, i zbog toga što sunčevi zraci ubijaju Kohove bacile. Kohov bacil može u suvom stanju i sakriven u senci ostati živ i duže od osamnaest dana, ali na suncu ugine za deset minuta. Dobco osvetljenje potrebno je i da bi bolesnik mogao čitati ili raditi neki lakši ručni rad. Treba da postoji i mogućnost za brzo provetravanje sobe.

Prozori treba da budu uvek otvoreni. Dobro pokrivenom tuberkuloznom bolesniku zima ne škodi. Ukoliko je u sobi čistiji vazduh, utoliko je disanje lakše i pluća se manje pokreću. A uko-liko se pluća manje pokreću, utoliko će brže ozdraviti, kao i svaki drugi oboleli organ. Stalnim obnavljanjem vazduha u sobi smanjuje ¦se i broj Kohovih bacila u sobnom vazduhu ko.ji udišemo kad uđemo U sobu.

Prozori se zatvaraju samo kad se bolesnik presvlači, a zimi i za vreme uzimanja obroka. Za vreme poseta bolesniku prozori moraju biti otvoreni.

Prozori treba da budu bez zavesa. Ako u sobu ulaze muve, prozore treba zastrti tankom gazom, koja se noću skida jer i ona smanjuje slobodno provetravanje sobe. Na zavesama se vrlo lako zaustavlja sobna prašina, koja uvek sadrži Kohove bacile.

Soba ne treba da bude pretrpana nameštajem. U njoj ne treba držati ništa što služi ostalim ukućanima. Sa zidova treba skinuti sve ćilime, ručne radove i suvišne slike.

Najbolje je da zidovi budu okrečeni. Krečenje obnavljati bar dva puta godišnje. Malani zidovi nisu podesni jer ih ne možemo često obnavljati.

Pod treba da bude od dasaka. Na podu ne treba držati nikakve prostirke jer se u njima zadržavaju Kohovi bacili, koji pri istresanju i čišćenju lete po vazduhu pa ih udišemo. Pod treba držati čist, i to brisanjem vlažnim krpama, a nikako čišćenjem suvom metlom. Vlažna krpa kutš prašinu, a sa njom i Kohove bacile.

Nameštaj takođe treba brisati vlažnom krpom.

Krpe koje služe za brisanje nameštaja i poda ne smemo upotrebljavati za druge sobe, već ih treba držati odvojeno, najbolje u zasebnoj kofi, natopljene u krečnu vodu i sacunicu.

Pošto bolest dugo traje, to krevet mora biti udoban, ali ne suviše, mek. Perjani dušeci i preterano pokrivanje nije dobro, jer izaziva znojenje koje iscrpljuje bolesnika i izlaže ga nazebu ako se noću otkrije. Najbolji je krevet sa vunenim dušekom i žičanim „feder-madracom“. Dušek treba da bude prekriven belim čaršavom. Spavanje na ponjavama, krpama i ćebadima nije zdravo. Pokrivači treba da budu obloženi sa obe strane platnenim čaršavom koji se lako menja. Toplinu pokrivača treba podešavati prema godišnjem dobu i osetljivosti bolesnika.

Jastuci se stavljaju prema potrebi. Smatra se da visoko uzglavlje lije neophodno za lečenje tuberkuloze. Visoko uzglavlje potrebno je samo kad bolesnik ima krvoliptanje i kad teško diše, ima visoku temperaturu i srčanu manu.

Bolesnici treba da leže u platnenom ili flanelskom rublju. Ležanje u odelu nije zdravo. Zimi se može obući preko rublja vugneni džemper ili potkošulja.

Boravak u bolesničkoj sobi treba skratiti na najmanju meru. Za vreme rada u sobi (nameštanje kreveta, čišćenje) treba preko nosa i usta vezati masku.

Bolesnik treba da bude snabdeven džepnom pljuvaonicom. Dobro je imati jednu rezervnu. Pljuvaonicu treba iskuvavati zajedno sa ispljuvkom u dobro zatvorenom loncu, u krečno-sapunjavoj vodi. Tek posle iskuvavanja možemo ispljuvak baciti u klozet. Ako nemamo džepnu pljuvaonicu, možemo se poslužiti i ručnom, a u najgorem slučaju stajaćom ― patosnom pljuvaonicom. Pri pljuvanju u pato¦snu pljuvaonicu događa se često da ispljuvak padne pored nje. Takve ispljuvke treba pokriti pepelom, a zatim oprati sapunjavom vodom.

Ne treba nikad zaboraviti da je Kohov bacil vrlo otporan prema dezinfekcionim sredstvima i da je jedino sigurno sredstvo iskuvavanje u krečno-sapunjavoj vodi ili u sodi.

ISHRANA TUBERKULOZNOG BOLESNIKA. Mora biti raznovrsna i obilna. U pogledu dijete moramo razlikovati, uglavnom, bolesnika sa visokom temperaturom, bolesnika sa niskom temperaturom ili bez temperature. Razume se da pri određivanju dijete igra ulogu i stanje ostalih organa: bubrega, želuca, creva i srca, no tu dijetu odrediće lekar za svaki slučaj posebno.

Tuberkulozni bolesnik sa visokom temperaturom treba iz ishrane povremeno da izostavi masna i odviše začinjena jela (biber, ljutu papriku, sirće, so u većoj količini) i alkoholna pića, a zatim i jela koja jako nadimaju creva (bob, pasulj, svež hleb i sl.). Obroci ne treba da budu suviše obilni, ali treba da budu češći, pet do šest na dan. Bolesnici smeju piti vode koliko im je.potrebno, a pored toga može im se davati i blag čaj, slabija kafa, voćni sokovi i mleko. Za sve to vreme bolesnicima treba davati dosta presnog voća, radi vitamina i šećera, koji upotpunjuju ostalu hranu.

Čim temperatura padne ispod 38°c, treba nastojati da bolesnik jede što više i što bolje. Pri tom treba iskorišćavati, bar iz početka, prirodne sklonosti bolesnika i davati mu više ono što sam traži. Na taj način postići će se da uzima dovoljno hrane i navići će mu se želudac na veći posao. Tuberkulozni bolesnik može jesti svaku svežu i dobro spremljenu hranu. Ne postoji zabranjena hrana. Što obroci budu raznovrsniji, time će i apetit biti bolji, a količina uzete hrane veća. Meso i masnoća treba da budu obilno zastupljeni u tri glavna obroka. Dva sporedna obroka treba da budu lakša.

Najbolji je sledeći raspored obroka:

Doručak u 7 časova: bela kafa ili čaj, hleb sa buterom, medom ili pekmezom, pečena jaja sa slaninom ili kuvana jaja, .kuvana šunka ili salama i kobasice, malo voća.

Užina u 10 časova: kiselo ili slatko mleko, ili kompot sa malo hleba.

Ručak u 12,30 časova: malo supe ili čorbe od povrća, hleb, meso kuvano ili pečeno, povrće ili krompir ili kuvano testo, zelena salata, kolači, voće, crna kafa.

Popodnevni obrok u 16 časova: hleb, sir, buter, sušeno ili hladnokuvano ili pečeno meso, jaja, med, džem, pekmez, ruski čaj, kakao ili čokolada, voće.

Večera u 19,30 časova: povrće, testo, manja količina mesa ili jaja, kompot (suve šljive), voće, buter, džem, sir, bela kafa ili mleko.

Razume se da nije uvek moguće niti je potrebno dati bolesniku sve ono što je kod pojedinih obroka nabrojano. Na kraju, svaka dobra i obilna hrana pogodna je za tuberkuloznog bolesnika ako je ukusno i dobro spremljena.

Nedostatak u ishrani dopunjava se uzimanjem ribljeg zejtina. Riblji zejtin je naročito potreban ljudima koji nemaju mogućnosti za pravilnu ishranu. Treba uzimati dve-tri, pa i više kašika zejtina dnevno.

Osobitu pažnju treba posvetiti vitaminskoj ishrani. Vitamina. ima u normalnoj ishrani, a ima ih naročito u povrću, salatama, voću, mleku, jajima i slanini. Tuberkuloznim bolesnicima je potrebno znatno veća količina vitamina nego zdravim ljudima. Za lečenje tuberkuloze naročito su potrebni vitamini A, B i C.

Najbolje merilo za to da li bolesniku dajemo dobru ishranu biće njegov napredak u težini. Napredovanje u težini ujedno je i važan i e gotovo sigurni znak da organizam počinje da savladava bolest.

Tuberkulozni bolesnici ne smeju piti jaka alkoholna pića. Za vreme visokih temperatura ne smeju piti nikakav alkohol, a kada se temperatura normalizuje, može se dozvoliti razblaženo vino. No ni ono nije od neke naročite koristi.

Tuberkulozni bolesnik ne sme da puši. Dobro i uspešno lečenje tuberkuloze ne može se sprovoditi bez lekara. Tuberkuloza je složena, promenljiva i dugotrajna bolest, i iziskuje dobro poznavanje medicine i sredstava koja nam stoje na raspolaganju za lečenje tuberkuloze.

Lekara ne treba menjati. Najbolje je držati se jednog lekara, po mogućnosti specijaliste za tuberkulozu, koji će vremenom dobro upoznati i bolest i bolesnika, i umeti da se snađe u svakom slučaju.

Potrebna je redovna lekarska kontrola, za vreme pogoršanja češće, bar jednom nedeljno, a za vreme stišavanja bolesti bar jednom mesečno. Rendgenski pregled potreban je, jer se ponekad običnim pregledom ne mogu ustanoviti neke sitnije promene na plućima, ali isto tako ni sam rendgenski pregled nije dovoljan da se ustanovi da li je proces na plućima aktivan ili nije.

Lekar će odrediti da li i koliko dugo bolesnik mora ležati. Odrediće tačno koliko bolesnik sme preko dana ustajati i u koje vreme. Tog propisa bolesnik se mora najtačnije pridržavati. Samo onaj bolesnik koji dovoljno leži može očekivati ozdravljenje. Pogrešno je narodno mišljenje da tuberkulozni bolesnici treba da ustaju rano i da šetaju ‘dok je napolju rosa. Naprotiv, tuberkulozni bolesnici treba da ustaju docnije, i da prvi svež, jutarnji vazduh iskoriste u krevetu pored otvorenog prozora.

Ustajanje pre vremena može lako izazvati pogoršanje bolesti. U svakom slučaju ležanje mora da traje bar dok traje temperatura, ali je potrebno da se i posle pada temperature ostane još izvesno vreme-u krevetu. Naročito je dobro ležanje na svežem vazduhu, ali ne na suncu, već u hladovini. Ne sme se ležati na zemlji, već se napolje mora izneti krevet.

Danas postoje razni lekovi koji sa mnogo uspeha leče tuberkulozu; to su streptomicin, PAS, izonijacid, a ima i drugih, novijih. Postoje i stare isprobane metode lečenja plućne tuberkuloze pneumotoraksom i raznim hirurškim operacijama, koje treba koristiti kad god je moguće i potrebno.

Usled nepravilne upotrebe specijalnih lekova protiv tuberkuloze može doći do takozvane „rezistencije Kohovih bacila“. Naime, usled nepravilne upotrebe lekova Kohovi bacili se naviknu na njih i postanu otporni. Kada se to ustanovi, potrebno je specijalno bolničko lečenje. Do toga neće doći ako se bolesnik strogo pridržava saveta lekara, koji jedino znaju kada, kako i koliko ovih lekova treba uzimati.

Kod tuberkuloznih bolesnika možemo, u slučaju nužde i do dolaska lekara, upotrebiti protiv temperature aspirin, piramidon, kodalgik, fenalgin ili kombinovani prašak; protiv jakog kašlja e dobro deluju kodein i acedikon. Protiv krvarenja možemo pokušati gutanje sitnih komadića leda ili vrlo slane vode. Bolesnik  koji krvari iz pluća ne treba da govori niti da se kreće, već mora da leži polusedeći, uzdignut na, dva-tri jastuka. Hranu može da jede samo tečnu i hladnu.

Zaštita ukućana treba da bude što potpunija. Niko od ukućana ne bi smeo da spava u istoj sobi sa bolesnikom, a ne bi trebalo ni da u njoj boravi, ili ako baš mora, onda to treba svesti na najmanju meru.

Ako neko mora da leži u toj sobi, bolesnikov krevet treba ograditi pokretnim platcenim zidom (paravanom) i na taj način bar donekle smanjiti rasejavanje klica po čitavoj sobi. Preko dana paravan treba ukloniti.

Nijedan predmet koji služi bolesniku ne smeju upotrebljavati ukućani.
Naročito treba paziti na decu. Deca su sklona da bolesniku čine razne usluge, da se maze oko njih i da od nepažljivog bolesnika primei neku ponudu. Zato mala deca ne smeju ulaziti u bolesničku sobu.

U određenim slučajevima primenjuje se hemioprofilaksa.



Posted in: Tuberkuloza

Post a Comment

shared on wplocker.com