By April 26, 2013

Tuberkuloza kostiju i zglobova

Svakodnevno viđamo mnoge sakate ljude i decu sa iskrivljenim kostima i zglobovima. Najčešći uzrok takvom njihovom izgledu jeste tuberkulozno oboljenje koje je.zahvatilo koštane delove tela. Tako, grbavost nastaje od tuberkuloze kičme, šepavost i zabacivanje noge od tuberkuloze kuka, kolena ili stopala, iskrivljeni posti ili šaka od tuberkuloze kostiju i zglobova na rukama, itd. Uočeno je da pored zglobnih delova kičme tuberkuloza najčešće napada kosti. u predelu velikih zglobova, kao što su kuk, koleno, stopalo, rame, ruka, dok delovi malih kostiju i zglobova (prsti ruku i nogu) obolevaju mnogo ređe, i to većinom kod slabunjave dece.

Tuberkuloza kostiju i zglobova,, kao i tuberkuloza pluća, teška je i dugotrajna bolest, i ako se ne leči pravovremeno, može da dovede ne samo do sakatosti već i do drugih teških komplikacija, pa i do smrti. Rano lečenje ovakvih oboljenja od velikog je značaja za tok bolesti.

Tuberkuloza kostiju i zglobova

Za razliku od plućne tuberkuloze, čiji početni znaci često mogu biti sasvim neprimetni, kod koštano-zglobnih oboljenja oni su obično vidnije izraženi, ali kako često imaju mnogo sličnosti sa raznim drugim oboljenjima, to je postavljanje rane dijagnoze ipak prilično otežano.

Početak oboljenja dovodi se vrlo često pogrešno u vezu sa nekom povredom, kao što su udar, pad, ranjavanje i slično. U stvari, postavljanje ispravne dijagnoze kod tuberkuloze kostiju i zglobova vrlo je teško, naročito u početku bolesti. Bolest obično napreduje vrlo polagano sa neznatnim smetnjama, lakim bolovima pri raznim pokretima oboleloga dela tela. Kod dece ćemo ponekad videti i povremeno lakše šepanje u slučaju oboljenja stopala, kuka ili kolena, ali se dete pri tom uopšte ne tuži na bolove, pa se zato sve te male nelagodnosti ne uzimaju ozbiljno, i lekarska pomoć obično se traži tek kada znaci već postaju vrlo jaki i vidljivi.

Međutim, usled polakog razvoja bolesti oboleli deo tela postepeno postaje manje sposoban za normalne funkcije, i zato dolazi mnogo lakše baš do povrede takvih organa. Na primer, stopalo sa početnim tuberkuloznim oboljenjem zgloba, ili obolelo koleno ili kuk, mnogo će teže izbeći da pri kakvoj nepogodnoj kretnji ne dođe do uganuća ili čak i iščašenja oboleloga zgloba. Nepogodan navLi pokret ili kepredviđena smetnja u kretanju dovode oboleli organ u nezgodan položaj, koji može izazvati i jači bol, a usled toga smanjenu stabilnost i pokretljivost, usled čega lakše dolazi do pada ili udara oboleloga mesta. Posle ovakvih povreda bolovi se produžavaju i pogoršavaju, pa neupućeni misle da ovaj moment treba povezati sa početkom kasnije ustanovljenog tuberkuloznog oboljenja kostiju, ili zglobova, dok, međutim, stvarno možemo tvrditi da je povreda u većini slučajeva bila samo posledica, a ne i uzrok oboljenja.

Na obolelom mestu, u predelu kosti ili zgloba, bilo da je tome prethodila neka povreda ili ne, postepeno se pokazuju sve primetnije promene. Najpre se, obično u predelu oboleloga dela, javlja zamor (kod oboljenja kuka, kolena, stopala, kičme itd.), koji posle izvesnog vremena prelazi u lokalnu bolnu osetljivost, prvo na pritisak, potom na dodir usled kretanja ili drugih uzroka, a kasnije taj bol ostaje i u mirnom stanju. Oboleli deo počinje oticati, najpre malo, a zatim sve više, dok usled otoka i bola ne dođe i do postepenog, sve jačeg oštećenja toga dela tela, najčešće zgloba, a sa tim u vezi i do poremećaja u kretanju obolelih organa. Koža na mestu otoka postaje glatka, sve zategnutija, postepeno menja boju pa od crvene prelazi u izrazito bledu ili u modru. Otok i njegova okolina obično su na dodir topliji od ostale površine tela, dok opšta temperatura tela može biti malo, a katkad i znatnije povišena.

Bolovi se sve više pojačavaju, a time raste nepokretnost ruke ili noge, a kod oboljenja kičme i nepokretnost celog tela. Posle dužeg ovakvog stanja, nar&čito kod nelečenih i težih slučajeva, može tokom meseci (5 do 6 meseci) doći i do pojave takozvanih fistula, tj. do provale gnoja iz dubine na površinu otoka. Mesto odakle ovaj gnoj izlazi na površinu (krater) obično je vrlo duboko i ide kao neki kanal i do same kosti ili zgloba. Često se na obolelom delu nalazi i po nekoliko ovakvih fistula. Ako gnoj koji one luče pregledamo mikroskopski, pronaći ćemo u njemu u većini slučajeva mnoštvo bacila tuberkuloze. Zato taj gnoj moramo smatrati zaraznim i preduzeti sve potrebne mere da se zaraza tuberkuloze ovim putem ne širi dalje.

Ovakve rane kod tuberkuloze kostiju vrlo neugodno zaudaraju, pa je neophodno bolesnike što češće previjati i u najvećoj meri paziti na njihovu ličnu higijenu. Pri previjanju naročito treba paziti da sav materijal za previjanje bude sterilan (bez ikakvih klica), jer ako dođe do zagađenja ovih fistula, nastaće još jače gnojenje, a time i dugotrajnije i teže njihovo lečenje. Ponekad viđamo da se otvori ovakvih fistula spajaju u jednu veliku fistulu sa vrlo obilnim lučenjem, koje uz zarazne klice sadrži i mnogo ćelija razorenog koštanog tkiva.

Uz nabrojane promene na samom obolelom mestu, obično nastaju i vidljive promene na čitavom delu obolelog uda, kao što je vidna mršavost potkolenice kod tuberkuloze stopala, natkolenice kod tuberkuloze kuka, i sl. Koža koja pokriva te delove bleda je i suva. Usled slabe pokretljivosti, zbog jakih bolova, bolesnici stavljaju oboleli deo tela (ruke, noge, grudni koš i ostalo) u najugodniji položaj; obično ih jako zgrče, pa zbog takvog dugotrajnog prisilnog položaja dolazi i do težih deformacija tela, kao što su zgrčenost ruku, nogu itd.

Naročito mučan utisak izazivaju bolesnici kod kojih uz koštano zglobno oboljenje postoji i tuberkuloza pluća. A to nije tako redak slučaj, jer tuberkulozi kostiju i zglobova dosta često prethodi tuberkulozno oboljenje nekog drugog organa, najčešće pluća. Kod ovih bolesnika uočljive su velike razlike između jutarnjih i popodnevnih temperatura. Mršavost celoga tela ovde je jako izražena, kao i veliki zamor pri najmanjem pokretu. Znojenja su redovna. Bolesnik leži obično potpuno nepokretan, smeta mu i najmanji dodir,., Njegovo duševno stanje je obično loše; bezvoljan je i bez interesa za okolinu. Lečenje ovakvih bolesnika vrlo je mučno i dugotrajno.

Svi znaci bolesti, kako početni tako i kasniji, mogu imati mnogo sličnosti sa većim brojem drugih koštano-zglobnih oboljenja, koja nisu tuberkulozne prirode. Tačnu razliku, odnosno pravu dijagnozu, može da postavi samo lekar. Zato pri svim pojavama koje bi ‘mogle imati i najmanje sličnosti sa tuberkuloznim oboljenjem, a naročito tamo gde je u porodici bilo oboljenja od tuberkuloze, treba požuriti lekaru. Nepotrebno je naglašavati da je sve ovo posebno važno kod dece, i kod bolesnika koji su već bolovali od tuberkuloze bilo kog organa.

Poznato je da je tuberkuloza vrlo podmukla bolest, pa zato nikada ne možemo dovoljno podvući da ona u početku često i ne izgleda kao bolest. Kada se ne leči, ili se lečenje započne prekasno, njene su posledice strašne. Ona napreduje, proširuje se na druge organe, ostavlja sakate ljude, koji često ostatu i doživotni invalidi. Ipak, ona je izlečiva ako je pravovremeno ustanovljena i ako bolesnici i njihova okolina disciplinovano izvršavaju sve lekarske propise.

Prilikom opisa tuberkuloze pluća upoznali smo se sa načinom njenoga širenja i merama za suzbijanje tuberkuloze. Ovde ćemo još jednom istaći od kolike je važnosti da bolesnik i njegova okolina što više paze na sprovođenje svih higijenskih mera, koje su jedan od prvih uslova za sprečavanje tuberkuloze. Naročitu pažnju treba posvetiti previjanju bolesnika, pa je najbolje da taj posao obavlja stručno lice. Sav upotrebljeni zavojni materijal, kao i prljavo rublje bolesnika, lično i posteljno, treba smatrati zaraznim i prethodno ga raskužiti, pa tek onda prati, i to odvojeno od ostalog rublja. Bolesnika, dok je na kućnoj nezi, treba smestiti po mogućnosti u zasebnu, što svetliju i sunčanu sobu. Ličnu negu bolesnika treba sprovoditi onako kao što je naznačeno u poglavlju o nezi bolesnika.

Širenju bolesti, pored samog izvora zaraze (čovek ili životinja sa aktivnom otvorenim tuberkulozom), znatno doprinose i svi oni uzroci koji uslovljavaju smanjenu otpornost organizma, kao: loše stambene prilike, slaba ― nedovoljna ili jednolična ishrana, veliki zamor, neuredan život, preležane razne druge bolesti, a ponekad i fiziološka stanja koja od organizma zahtevaju veće napore ili u kojima je organizam osetljiviji na mnoge štetne uticaje. a to su pubertet, trudnoća, dojenje. Dizanje opšte otpornosti organizma takođe je jedan od bitnih faktora za suzbijanje svih oblika tuberkuloze. Naglasićemo ovde da je cepljenje protiv tuberkuloze, BeSeŽe (VSO) vakcinacija, naše moćno oružje za sprečavanje svih oblika tuberkuloze, pa i tuberkuloze kostiju i zglobova.

Lečenje tuberkuloze kostiju i zglobova zahteva naročite uslove i mere, a zasniva se na dva osnovna principa: apsolutna nepokretljivost oboleloga dela tela, a uz to mirovanje celoga organizma i što intenzivnije dizanje opšte ‘otpornosti tela.

Potpuna nepokretljivost (imobilizacija) obolele kosti ili zgloba sprovodi se obično čim se utvrdi dijagnoza. Da postignemo nepokretljivost jednog. zgloba, ili jednoga dela obolele kosti, potrebno je da taJ’ deo stavimo u gips. Postoje određena pravila za to kako treba stavljati gipsane zavoje u slučaju pojedinih oboljenja. Jedan od principa je taj da se uvek, po mogućnosti, zahvataju i zglobovi iznad i ispod obolelog mesta ili zgloba, kako bi se na taj način postigla što veća čvrstoća takvog gipsanog zavoja. Tako, na primer, kod tuberkuloze kičme stavlja se bolesnik u modelirano gipsano korito, koje po dužini zahvata i dobar deo kičme iznad i ispod oboleloga mesta. Ili, kod tuberkuloze kuka stavljamo gipsani omot oko obolelog zgloba, koji zahvata dobar deo trupa kao široki pojas, a naniže i koleno. Kod tuberkuloze lakatnog zgloba gipsani zavoj treba da obuhvati i zglobove šake, a takođe i ramena, da bi se postigla potpuna nepokretljivost ruke.

Lečenje imobilizacijom najbolje se sprovodi u specijalnim ustanovama za lečenje tuberkuloze kostiju, ali usled nedovoljnog broja kreveta često se događa da lekar specijalista stavi bolesniku potreban gips i uputi ga na kućnu negu do prijema u bolnicu. No bilo da je bolesnik u bolnici ili na kućnoj nezi, mora se strogo pridržavati uputstava koje je lekar dao. Bolesnici koji moraju ležati u gipsu, naročito u početku, dok se ne naviknu na njega, često su nedisciplinovani i nerado slušaju savete.

Međutim, svaki propušteni dan ležanja i svako povremeno i prevremeno napuštanje gipsanih zavoja samo produžavaju i otežavaju dalje lečenje. Zato je neophodno da ovakve bolesnike i lekar i njihova okolina pripreme na to od kolike je važnosti disciplinovano ležanje u gipsanim zavojima. Osim gipsanih pomagala postoje i razni aparati od drugog materijala (kože, metala i sl.) koji imaju potpuno istu namenu kao i gipsani zavoji. Što je zglob ili obolela kost veća, lečenje će trajati duže. Dužina lečenja umnogome zavisi i od toga da li je lečenje preduzeto u samom početku bolesti ili znatno kasnije.

Podizanje otpornosti organizma osnov je lečenja svih oblika tuberkuloze, pa i koštano-zglobne. Opšte mirovanje ― ležanje ― neophodno je za smirenje tuberkuloznog procesa. Mirovanjem se štede rezervne snage tela. Hrana treba da je obilna i raznolika, da u njoj budu zastupane sve namirnice. Treba paziti da bolesnik dobija dovoljno svežeg voća i povrća, i dosta mleka. U izboru jela kod koštano-zglobne tuberkuloze inače nema nekih naročitih ograničenja; bolesnici mogu da jedu sve što jedu i zdravi ljudi.

U dizanju otpornosti organizma, kod tuberkuloze kostiju i zglobova važan činilac je sunčana svetlost. Poznato je da se bolesnici satuberkulozom pluća ne smeju sunčati, jer sunce može kod njih da izazove i neke ozbiljnije komplikacije. Onim bolesnicima koštano-zglobne tuberkuloze kod kojih sa sigurnošću možemo isključiti svaku sumnju na tuberkulozno oboljenje pluća izlaganje suncu mnogo će koristiti. Takve bolesnike ćemo sunčati tačno prema lekarskim uputima, tj. izlagati pojedine delove tela, pa i čitavo telo Sunčevoj. svetlosti, no samo onoliko vremena koliko dozvoli lekar. Neposredni uticaj sunca na čitav organizam, kao i na obolelo mesto, naročito kod slučajeva sa fistulama, vrlo je povoljan. Ako još uz direktnu sunčanu svetlost postoji i lako, ugodno sttpanje vazduha, kao što je obično na morskoj obali, nastaje naročito pogodan nadražaj na čitavom telu, koji podstiče jačanje odbrambenih ‘snaga. Ali se ne može uzeti kao pravilo da se tuberkuloza kostiju i zglobova uspešno leči samo na moru. I ostala mesta gde je svež vazduh i sunce, pod određenim uslovima, povoljno će uticati na lečenje.

Dužom primenom lečenja postižemo, naročito kod dece,u većini slučajeva i potpuno smirenje bolesti. Ono se sastoji u tome što se na obolelom delu kosti i zgloba, gde je koštano tkivo bilo razoreno, stvori novi sloj koštanog tkiva, koji to mesto obavije kao nekom naslagom i na taj način stvara prirodnu necokretnost oboleloga mesta odnosno zgloba. U takvim slučajevima kažemo da je nastala prirodna nepokretnost (ankiloza) zgloba. Jasno je da ta nepokretnost treba da nastane u najpovoljnijem položaju za sam zglob, a to smo postigli na taj način što je obolelo mesto bilo imobilisano u takvom najpogodnijem položaju koji smo mu dali oblikom gipsa. Gips ga je obavijao i sprečavao svaki pokret i menjanje položaja.

Međutgim, kod starijih bolesnika nećemo uvek moći samo na ovaj način da postižemo željene rezultate. Tu ćemo morati da pristupimo stvaranju nepokretljivosti veštačkim, operativnim putem, ako smo prethodno, ostalim sredstvima, potpuno smirili zapaljenje obolelog mesta. Na taj način postižemo kod odraslih još jedan vrlo važan momenat, koji uz medicinski efekat ima i veliko socijalnoekonomsko značenje, a to je što smo znatno skratili tok lečenja.

Operativni metodi za lečenje koštano-zglobne tuberkuloze danas su vrlo usavršeni. Osim operacija, kojima postižemo veštačku nepokretljivost i skraćenje lečenja, napomenućemo da raznim operacijama (naročito kod dece) možemo u dosta slučajeva izvršiti i ispravke oštećenih organa (razna iskrivljenja i drugo). Time postižemo veliko poboljšanje ne samo u izgledu negoi u pokretljivosti :i korišćenju obolelih kostiju i zglobova, što opet umnogome doprinosi radnoj sposobnosti i raspoloženju bolesnika. Kod teških slučajeva, gde organizam nikako ne može da obnovi bolesno koštano tkivo, pristupa se naročitoj vrsti operacija, a to je prenošenje delova kostiju sa zdravog dela na obolelo mesto (transplantacija kosti). Zdrava se kost jednom operacijom uzima sa pogodnog dela tela samog bolesnika i prenosi na obolelo mesto. U nekim slučajevima kost se prenosi i sa drugog organizma, kada nam takve kosti stoje na raspolaganju, kao što je to slučaj u bolnicama za lečenje težih povreda, gde takvi delovi kostiju ostaju posle izvršenih amputacija i sličnog.

Kada je tuberkuloza kostiju i zglobova već na dobrom putu da bude izlečena, pristupa se u mnogo slučajeva vršenju specijalne gimnastike i masaže pojedinih delova tela, kako bi se ovi defektni organi što bolje osposobili za vršenje svojih funkcija.

Novi lekovi za lečenje tuberkuloze (antibiotici) pokazali su, uz navedene metode, takođe vrlo dobre rezultate, naročito kod bolesnika sa fistulama i u slučajevima gde se moralo pristupiti operacijama. No, bez primene ostalih metoda, lečenje samo ovim lekovima ostaje često bez rezultata.

Dugotrajno lečenje i stalna nepokretnost padaju, obično, bolesnicima vrlo teško. Mnogi bolesnici sa koštano-zglobnim tuberkuloznim oboljenjima postaju posle zalečenja samo ograničeno sposobni za rad, a često i potpuno nesposobni za vršenje svojih ranijih dužnosti. Zbog toga se sve više pažnje poklanja ovom važnom socijalnom problemu.

U ustanovama za lečenje ovakvih bolesnika (specijalnim bolnicama za koštano-zglobnu tuberkulozu) uvodi se tzv. radna terapija, koja ima dvostruki cilj: prvo, da bolesnici, čim im to dozvoli stanje bolesti, mogu pod lekarekim nadzorom da provedu određeno doba dana na nekim lakšim radovima koji su izvodljivi u ležećem ili polusedećem stavu; na taj način bolesnici skraćuju vre.me i zabavljeni lakim radom lakše podnose ležanje. I, drugo, bolesnici se već za vreme lečenja osposobljavaju za razne veštine i lakše zanate za koje imaju sklonosti, a koji im kasnije, po izlečenju, mogu korisno poslužiti i za privređivanje. ako usled bolesti postaju nesposobni za svoja ranija zanimanja.

Za decu koja se leče u ovakvim ustanovama organizovana je i nastava sa programom osnovne, a ponegde i srednje škole, koja im se računa kao da su redovno pohađala školu.

Kod bolesnika sa koštano-zglobnom tuberkulozom od ogromne je važnosti život po izlasku iz bolnice odnosno po završetku lečenja. Neophodno je da se i dalje pridržavaju svih mera koje su im preporučene, i da dalje dolaze redovno na kontrolu. Nošenje raznih pomoćnih ortopedskih pomagala, acarata (midera, aparata za nogu ili ruku i sl.) ne treba napuštati onoliko dugo koliko to odredi lekar (obično još godinu-dve po ozdravljenju).

Zbog ovakvih propusta mnogi bolesnici se često ponovo vraćaju u bolnicu sa obnovljenom bolešću. Razume se da je bolesnik na taj način stvorio sebi mnoge nepotrebne muke, a porodici i zajednici nepotrebne troškove.



Tags:, , , , , , ,
Posted in: Tuberkuloza

Comments are closed.

shared on wplocker.com