Trovanje duvanom

U duvanu se nalazi jedan vrlo jak otrov koji se zove nikotin. U kojoj meri je nikotin ubitačan po zdravlje može se videti po tome što pas ugine za nekoliko sekundi ako mu na jezik stavimo samo dve kapi čistog nikotina. Srećom, do. ovakvog trovanja kod pušača nikad ne dolazi, jer oni nikad ne uzimaju najedanput ovoliku količinu nikotina, ali pušači ,se njim ipak truju, i to stalno i trajno; ako oni ne unesu u sebe nikad nikotin u toj količini, oni ga unose u manjoj ili većoj meri svakodnevno.

Osim nikotina, u duvanskom dimu ima i drugih otrovnih materija, koje pojačavaju štetno dejstvo nikotina.

Trovanje duvanom može biti ili akutno ili hronično. Akutna trovanja su sada retka. Ranije su se događala češće jer su ljudi o tome manje znali. Događaju se kada se iz bilo kojih razloga popije voda u kojoj je kuvan duvan ili kad se tom vodom prave klizme.

Ovakva trovanja mogu biti i smrtonosna. U slučaju akutnog trovanja duvanom, kod bolesnika treba, bilo golicanjem resice, bilo davanjem sredstava o kojima je bilo reči kod povraćanja, izazvati povraćanje i isprati stomak ako je trovanje nastalo zbog toga što je popijena voda u kojoj je kuvan duvan, a ispiranje debelog creva ako je trovanje izazvano davanjem klizme sa takvom vodom. Bolesniku zatim treba dati jak čaj, treba ga zagrevati stavljanjem uz njegovo telo boca napunjenih toplom vodom itd.

Nasuprot tome, hronično trovanje duvanom je relativno vrlo često i dešava se manje-više kod svih pušača koji mnogo puše. Samo se na njega ređe misli, jer se znaci takvog trovanja susreću i kod mnogih drugih poremećaja, na koje se pri pojavi tih znakova češće misli nego na trovanje duvanom. Na hronično trovanje duvanom pomisli se tek kad takvi znaci ne iščezavaju pod dejstvom lekova uobičajenih za lečenje tih drugih poremećaja.

Takvi pušači obično često kašlju, imaju smanjen apetit, pate od neuredne stolice (zatvora ili proliva), imaju povremeno poremećen vid, glavobolju i podrhtavanje, pate od zaboravnosti, boluju od arterioskleroze i bolova u srčanom predelu itd. Dakle, sve .sami znaci koji se pojavljuju kod mnogih drugih poremećaja i oboljenja. Postojani znak hroničnog trovanja duvanom, svojstven njemu, ]e manje-više neodoljiva potreba pušača za duvanom, kao što je kod alkoholičara neodoljiva potreba za alkoholom ili kod morfinista potreba za morfijumom. Bez duvana pušač ne može da misli i da radi, nervozan je, razdražljiv itd. Da li će se ovi znaci pojaviti svi zajedno i istovremeno, ili ne, da li će se pojaviti ranije ili kasnije, zavisi od stepena trovanja, od otpornosti organizma, od stepena navike pušača na duvan itd.

Lečenje hroničnog trovanja duvanom sastoji se uglavnom u prestanku pušenja. Svi znaci trovanja iščezavaju prilično brzo po prestanku pušenja. Ali za većinu pušača koji ne žele da ostave duvan mnogo je važnije i efikasnije preduzimanje mera da do trovanja uopšte ne dođe. Te se mere sastoje, uglavnom, u umerenom pušenju zatim u upotrebi dužeg cigarluka (cigaršpica, čibuka), u čitot se cevčici zadržava veliki deo nikotina sa naslagama smole. Ova cevčica se mora češće čistiti od te smole. Pušači koji puše lulu treba takođe često da čiste cevčicu. lule od tih smolastih naslaga. Naposletku, gde je to mogućno, treba pušiti denikotinisani duvan. No natbolje je ostaviti pušenje, ako je to ikako moguće. Pušači slabije volje mogu se u tu svrhu pomoći ispiranjem usta rastvorom lapisa 1 na 1000, koji se dobija u svakoj apoteci.