By May 16, 2013

Multipla skleroza

Multipla skleroza je najčešće nervno oboljenje. Javlja se između dvadesete i trideset pete četrdesete godine. Uzrok oboljenju, uprkos svim nastojanjima i mnbgim prihvatljivim teorijama, nije do danas sa sigurnbšću utvrđen.

Samo ime ukazuje na karakter oboljenja mnogobrojna sklerotična žarišta rasuta po celom nervnomsistemu (velikom i malom mozgu, kičmenoj moždini). Kod nervnih oboljenja se na osnovu. prestanka ili poremećaja funkcija često sa velikom preciznošću mbže bdrediti oštećeno mesto u nervnom sistemu. Kod multiple skleroze to nije slučaj. Poremećaji i prestanak mnogobrojnih funkcija ukazuju i na veći ili manji broj razbacanih mesta oštećenja, sitnih ili krupnijih razmekšanja u tkivu nervnog sistema.

Simptomi

Početni znaci multiple skleroze mogu biti raznovrsni. Ponekad je početak nagao; drugi put se. nasuprot tome, oboljenje podmuklo nagoveštava godinama. No, i pored te velike šarolikosti znakova, bolest ipak najčešće počinje smetnjama u radu očnih mišića (javljanje dvostrukih slika, nejasan vid), zatim, nesigurnošću pri hodu, praćenom slabošću jedne ili obe polovine tela.

Multipla sklerozaOvakvi znaci obično se brzo povuku, bolesnik se oseća dobro. Posle dužeg ili kraćeg slobodnog vremenskog razmaka (praktičkog zdravlja) opisane smetnje ponovo se javljaju, obično u jačoj meri nego prvi put. Ova periodična pogoršanja i poboljšanja u nepravilnim vremenskim razmacima karakteristična su za multiplu sklerozu. Ali, na žalost, svako pogoršanje ne iščezava sasvim, već ostavlja za sobom trajno oštećenje neke od funkcija (hoda, korišćenja ruku, govora). Novo pogoršanje dodaje nove smetnje, sve do potpune vezanosti bolesnika za postelju.

Drugi karakterističan znak za ovo oboljenje je što bolesnik često .nije svestan težine svog stanja, raspoloženje mu je dobro, optimističko, puno planova za budućnost.

Lečenje

Lečenje multiple skleroze sprovodi se u bolnicama; međutim, trajna nega zahteva brigu nekoga od ukućana.

Pored lekova i hrane sa dovoljno vitamina, mora se paziti da kod bolesnika ne dođe do deformiteta udova (kontrakture) ili da se na već postojeće osnovno oboljenje ne nadoveže kakva druga bolest (grip, nazeb, zapaljenje pluća), jer se time skraćuje slobodan vremenski razmak praćen poboljšanjem. Ponekad, neko inače ne teško oboljenje može se završiti smrću kod bolesnika od multiple skleroze islabelih dugogodišnjom vezanošću za postelju.



Tags:, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
Posted in: Nervna oboljenja

Post a Comment

shared on wplocker.com