Ishrana kod problema sa želucem

Pošto svaka hrana može da utiče na organe za varenje, bilo u dobrom bilo u lošem smislu, to se na dijetalnu ishranu kod želudačnih i crevnih oboljenja mora obratiti naročita pažnja.

Pri tom moramo paziti na dve stvari: prvo, da zaštitimo želudac od lošeg delovanja izvesne hrane; i, drugo, da u slučaju potrebe izazovemo apetit, koji je ponekad slab ili ga uopšte nema.

Ne bi trebalo zaboraviti da u mnogim slučajevima hranljivost i podnošljivost hrane više zavise od načina obrade i pripremanja nego od njenog sadržaja, jer se i najteža hrana može naročitom obradom tako izmeniti da postane svarljiva i laka (na primer, grašak u zrnu je teža hrana, a pasiran grašak laka hrana, kuvano jaje je laka, a pečeno na masti teška hrana. itd.).

Ovo je naročito važno kod bolesnika sa slabim apetitom, jer će kod njih jednolična i nezačinjena hrana još više oslabiti želju za jelom, a ponekad izazvati i odvratnost prema hrani. Prema tome, jasno je da hrana želudačnih bolesnika mora biti lako svarljiva i ukusna, a u nekim slučajevima i nadražujuća.

Želudačnim bolesnicima pušenje je zabranjeno

Ovakva dijeta preporučuje se u slučaju gastritisa (zapaljenja sluzokože želuca), hiperaciditeta (povećanja želudačne kiseline), čira u želucu (dok traju bolovi) kao i u nekim slučajevima jače izražene nervoze želuca.

Hrana koja nadražuje (nadima) želudac

Mora biti blaga, sa što manje začina i soli, tečna ili kašasta, bez sastojaka koji nadražuju sluzokožu (meso, biber, paprika, sirće, celuloza, alkohol, kafa). Naročito se preporučuje mlečna hrana, jer ona najmanje nadražuje sluzokožu želuca i ne izaziva lučenje kiseline. Mleku ne treba dodavati nikakve začine radi podsticanja apetita, pa čak ni šećer. Brašno se u težim slučajevima dodaje tek posle nekoliko dana, kada se bolovi smire, a lučenje kiseline smanji.

Ako je potrebno da nadražimo sluzokožu želuca i probudimo apetit, onda ćemo dodavati začine i po mogućstvu udovoljavati ukusu bolesnika, Možemo davati začinjene čorbe i supe, belu kafu, limunadu, pa čak i malo vina ili piva. Meso se takođe može dati, samo mora biti dobro obrađeno, po mogućnosti samleveno ili raskuvano, a isto tako i povrće, pa i salate. Preterano jaki začini mogu izazvati suprotno dejstvo, pa zato u tom pogledu treba biti oprezan.

Nadražujuća dijeta dobro deluje u slučajevima hipoaciditeta (smanjenog lučenja želudačne kiseline), lenosti želuca i nekih drugih hroničnih oboljenja želuca.

PREPORUČUJEMO:

Na oboljenja želuca hrana ne deluje samo svojim sastavom i obradom već i težinom i zapreminom. Poznato je, na primer, da bolesnici sa spuštenim želucem ne smeju upotrebljavati tečnu i voluminoznu hranu (čorbe, supe, vodu uz jelo), jer im težina te hrane pritiskuje dno želuca, te ga još više spušta. Voluminozna jela, koja su obično manje hranljiva, dolaze u obzir samo kada se želi savladati osećaj gladi bez davanja kalorične hrane (na primer, kod gojaznosti). Inače, voluminoznu hranu u dijetalnoj ishrani treba izbegavati.