By January 28, 2014

Dijeta za obolele od sećerne bolesti

Osobe koje boluju od šećerne bolesti moraju stalno održavati dijetu. Pošto se stanje šećerne bolesti menja, to se, prema tome, menja i dijeta. Zato je neophodno da se dijabetičari stalno savetuju sa svojim lekarom, koji će vrstu i količinu pojedinih namirnica odrediti na osnovu sadržaja šećera u krvi,

Dnevna količina potrebnih kalorija izračunava se tako što se normalna težina (otprilike: visina manje 100) pomnoži sa 30. Tako će, na primer, osoba visoka 160 sm dobijati u obrocima dnevno 60 X 30 = 1 800 kalorija, a osoba visoka 180 sm dobijaće 80 X 30 = = 2 400 kalorija. Na taj način uspeva se i da se težina dijabetičara dovede na normalu.

Količine raznih sastojaka hrane treba da i kod dijabetičara zadrže, koliko je to moguće, normalan odnos, jer inače može doći do gubljenja fiziološke ravnoteže. Ovo se ne postiže lako, pošto se količina ugljenih hidrata mora svesti na najmanju meru. Smatra se da ova količina ne sme da bude manja od 150 do 200 g dnevno, a takođe i da ne bi trebalo da bude veća od 300 g.

dijeta kod secerne bolesti

UGLJENI HIDRATI. Nalaze se najviše u hlebu, testu, pirinču, ječmu, zobi i krompiru. Znatna količina ugljenih hidrata nalazi se u suvom povrću (pasulj, bob, grašak, sočivo), dok ih u zelenom povrću ima znatno manje (oko 5%). Ugljeni hidrati mogu se odstraniti iz povrća kuvanjem. Smanjivanje ugljenih hidrata je utoliko veće ukoliko povrće više usitnimo i u toku kuvanja menjamo vodu. Na taj način povrće u znatnoj meri gubi ukus, ali se on popravlja dodavanjem butera i začina.

Voće sadrži dosta ugljenih hidrata, pa uzimanje većih količina može da naškodi. Ne bi trebalo da dijabetičari jedu grožđe, urme, banane i smokve; bolje je jesti drugo voće, koje sadrži levulozu (vrsta šećera). Bademe, orahe i lešnike dijabetičari mogu jesti, jer sadrže više masti i belančevina nego ugljenih hidrata, koji su pored toga i teško svarljivi.

MASTI. Daju se u normalnim količinama, tj. od 70 do 80 g dnevno. Debelim bolesnicima ne bi trebalo davati više od 50 d masti dnevno. Ako su inače zdravi, dijabetičari mogu koristiti sve vrste masti (mast, buter, ulje, biljnu mast, koštunjavo voće), ali se zbog opasnosti od arterioskleroze, kojoj su dijabetičari skloni, sviljska i svaka druga mast životinjskog porekla ne preporučuju.


BELANČEVINE. Treba da se nalaze u hrani u količini od 1,5 do 2 g na 1 kilogram telesne težine (dnevno). Belančevine su naročito važne kod mlađih osoba koje još rastu.

Jedan deo belančevina može da se u našem organizmu pretvori u ugljene hidrate. Zbog toga se dnevna količina ugljenih hidrata ne sme uzimati odjednom, već u manjim količinama, da ne bi slučajno došlo do naglog povećanja šećera u krvi.

Preporučuju se sledeće namirnice koje sadrže belančevine: mršavo meso, živinsko meso, riba, sir, mleko i jaja. Naročito su dobra jela od mršavog mesa i jaja.

Količinu tečnosti ne treba smanjivati, pošto žeđ slabi sama po sebi kada se smanji količina ugljenih hidrata, a time se smanjuje i mokrenje.

Alkohol je štetan. Može se piti samo manja količina vina.

Može se ukratko reći da dijabetičari mogu slobodno jesti, i to bez ikakvog ograničenja: karfiol, kelj, kelerabu, rotkvice, mlade tikvice, paradajz, krastavce, spanać, zelenu salatu, paprike, pečurke, mladu boraniju, sladak kupus i slično povrće. Po odobrenju lekara, i u količinama koje on odredi, dijabetičari mogu jesti: grašak, pasulj, bob, sočivo, repu, ječam, pirinač, griz, krompir, razka testa i hleb, kao i voće, sem onog koje je zabranjeno.

Zabranjeno je jesti hranu koja sadrži šećer i med, zatim grožđe, datule (urme), smokve, kesten, kruške, bombone i čokoladu.


Tags:, , , , , , ,
Posted in: Ishrana

Comments are closed.

shared on wplocker.com