Astma
Astma je oboljenje koje se ispoljava povremenim, kraćim ili dugotrajnim napadima teškog disanja. Astma i proširenje pluća nisu ista bolest, iako su obe hronične, slične i. često vezane jedna za drugu ali se vrlo često događa da se astma komplikuje proširenjem pluća ili da usled proširenja pluća nastaju astmatični napadi. Proširenje pluća je trajno oboljenje, koje tako reći nikad ne prestaje, a samo se s vremena na vreme pogoršava, dok astma nastupa u krizama napadima – između kojih bolesnik može da izgleda kao najzdraviji covek.
Smatra se da astma može biti nasledna bolest, ali ne samo ako je neko od roditelja bolovao od astme već i ako je bolovao od nekih drugih bolesti, na primer padavice, ekcema, koprivnjače. Te bolesti prouzrokuju u dečjem telu izvesne promene, koje čine da ova postane osetljiva za tu istu ili sličnu vrstu bolesti.
Vrlo je čest slučaj da je astmatičar ranije bolovao od jedne od pomenutih bolesti, dok je u drugim slučajevima bolovao od oboljenja nosa pa možda od toga i sada boluje. Nije redak slučaj da napad astme nastupi usled oboljea nosa. Mnogi astmatičari znaju vrlo dobro od čega dobijaju napade, pa se toga klone. Jedni su osetljivn na prašinu, bilo životinjskog bilo biljnog porekla, na primer. na perje, konjsku dlaku, vunu, konjsko đubre, prašak iz cveća, miris sena, dok su drugi osetljivi na promenu temperature ili vlage u vazduhu hladna sezona, magla, kiša. Nešto ređe uzrok napada da nalazi u hrani kao što su jaja, školjke, ribe, salama. Ali nervoza i nezadovoljstvo, preteran zamor, pokvaren stomak mogu isto tako ponekad izazvati napad astme.
Napad astme najčešće nastupa noću, iako je još te večeri bilo sve u najboljem redu. Astmatičar se odjednom probudi usled naglo otežanog disanja odmah seda u krevetu, uznemiri se, oseća gušenje i izgleda kao čovek kome nedostaje vazduha. Traži položaj koji mu omogućava disanje. Obično sedi nagnut napred, rukama se čvrsto hvata za sto ili neki drugi predmet, i diše svim mišićima vrata grudnog koša i trbuha, Udisaj je kratak, izdisaj dugačak, a disanje usporeno. Na kraju napada bolesnik izbaci po tri do četiri penušava ispljuvka.
Lečenje astme u prvom redu znači čuvanje od uzroka koji mogu izazvati napad. Sem toga, astmatičari treba da vode što mirniji život ali mogu da rade. Kad god nemaju krize, mogu da jedu običnu hranu, no ipak je za njih zdravija hrana sa manje mesa, a sa više mlečnih proizvoda i povrća. Alkohol se ne preporučuje. Pušenje treba ostaviti.
Za vreme napada, zbog otežanog disanja, bolesniku treba omoguciti udisaj čistog vazduha, no pri tom paziti da ne bude odviše hladan, jer i sam hladan i vlažan vazduh može izazvati ili pogoršati krizu. Nikakvi čajevi ne mogu pomoći prilikom napada, tako ni domaći lekovi.
Svaki astmatičar treba da ima pri sebi tablete efedrina, astmofilina itd. Ljudi koji dobijaju astmatične napade (teško disanje) ne znaju da li bolu]u od astme ili od neke druge bolesti, ne smeju upotrebljvati ove lekove bez saveta, pošto tu može biti u pitanju srčano oboljenje, kod kojeg ovi lekovi mogu da budu štetni. Prilikom naročito jakih napada mora se bolesniku pomoći injekcijama.
Postoje specijalne lekovite cigarete koje se puše radi lečenja napada astme.
Astma se vrlo teško može potpuno izlečiti, sem ako se ne pronađe pravi razlog koji prouzrokuje napade. Gotovo svi astmatičari u starosti dobijaju proširenje pluća, a dosta često i srčanu manu.
Postoje specijalne lekovite cigarete koje se puše radi lečenja napada astme.
Astma se vrlo teško može potpuno izlečiti, sem ako se ne pronađe pravi razlog koji prouzrokuje napade. Gotovo svi astmatičari u starosti dobijaju proširenje pluća, a dosta često i srčanu manu.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
