Koje su moguće negativne posledice po zdravlje od upotrebe belog šećera

Da li slatkiš smanjuju odbrambenu moć organizma?

Spisak zdravstvenih poremećaja koji se pripisuju preteranoj upotrebi šećera, veoma je dugačak: zubni karijes, probavni poremećaji, dijabetes, povećanje telesne težine, arterioskleroza, srčani infarkt i druga oboljenja srca i krvnih sudova, polenska kijavica i pojava drugih alergija, psihička labilnost, poremećaji u ponašanju. Na kraju ipak možemo reći da popis još uvek nije potpun.

Zašto je šećer štetniji od nekog drugog ugljenog hidrata iste kalorične vrednosti?

U svemu tome najvažniju ulogu ne igra samo broj kalorija. Važna je činjenica kako naš organizam prihvata ove kalorije i kako ih iskorišćava. Punovredno brašno, na primer, pored vitamina, mineralnih materija i elemenata u tragovima sadrži još i vlaknaste materije. One usporavaju preuzimanje i skladištenje kalorija.

Nekada su kalorijska vrednost hrane i brzo prepuštanje kalorija imali vrlo veliki značaj u sistemu ishrane. Tako je, na primer, belo brašno toliko rafinisano zagrejavanjem uz dodatak vode, sve dok je postalo veoma rastvorljivo, pa prema tome i značajna energetska namirnica. Danas znamo da kalorije koje se uzmu brzo i u velikoj količini dovode do značajnih kolebanja šećera u krvi.

Beli šećer je školski primer rafinisanog ugljenog hidrata. Šećer je prazni ugljeni hidrat, pošto njemu ne nedostaju samo neki vitamini (npr. V-kompleks) i elementi u tragovima, već i faktor tolerancije glukoze koji sadrži hrom, a koji je još uvek delimično sačuvan u melasi. Ovaj činilac potpomaže reakciju organizma kojom se reguliše prisutnost šećera u krvi.

BOLJE KOMAD HLEBA NEGO KOCKU ŠEĆERA

Kada pojedemo komad hleba, enzimi u pljuvački i crevima postepeno razlažu skrob na njegove sastavne delove: najpre u maltozu, a potom u glukozu. Ova razgradnja traje izvesno vreme. Krv se zbog toga duže vremena ravnomerno snabdeva šećerom. Kada ga unosimo u obliku rafiniranog belog šećera (saharoza), onda šećer deset puta brže dospeva u krv. Krv je tada zasićena šećerom, jer on u krvi vrlo brzo raste.

Da se šećer u krvi brzo ne poveća i opasno ugrozi zdravlje, brine se jedan hormon – insulin. On se stvara u Langerhanshenovim ostrvcima u gušterači. Pomoću insulina organi uzimaju šećer iz krvi i tako se snabdevaju energijom. Tako, na primer, deluje jetra. Ona jedan deo šećera iz krvi pretvara u jetreni skrob (glikogen) i masne kiseline. Drugi deo sagorevaju mišići. Pošto je jetri, mišićima i drugim važnim organima potrebna samo jedna manja količina šećera, višak preuzimaju masne ćelije i pretvaraju ga u masne naslage. Zbog toga upotreba šećera neminovno vodi povećanju telesne težine.

ŠEĆER I STRES

Prekomerna upotreba šećera ceo hormonski sistem može da dovede u. stanje neprekidne preterane aktivnosti i tako prouzrokuje lučenje insulina u velikim količinama. Kada ovaj insulin uslovi nagli pad šećera u krvi, onda se u povećanoj količini izlučuju stresni hormoni, kao što je adrenalin. Usled toga postaju preterano aktivne nervne ćelije koje pripadaju određenim delovima mozga, koju u takvim prilikama nisu dovoljno snabdeveni hranljivim sastojcima i energijom. Osećanje straha, poremećaji svesti, napadi migrene, kao i pojava grčeva mogu da budu neposredne posledice takvog stanja. Kod stresa uslovljenog delovanjem šećera mogu da nastupe poremećaji u ponašanju i duševne poteškoće.

Istraživanja britanskih kriminologa pokazala su da su mladi prestupnici u vreme učinjenog prestupa često patili od nedostatka šećera u krvi. Razdoblje ponovnog uključivanja u zajednicu moglo bi se vidno skratiti kada bi se ti mladi ljudi mogli pridobiti za zdraviji način ishrane.

Vrlo široka naučna istraživanja obavljenja poslednjih godina potvrdila su da između nervnog i imunološkog sistema postoji vrlo uska uzajamna veza, tako da odbrana organizma od raznih infekcija veoma zavisi od psihičkih uticaja. Usklađeni zajednički rad oba sistema uslovljen je unutrašnjim stanjem našeg organizma koji ga održava u ravnoteži. Svaki poremećaj ove ravnoteže, bez obzira da li je prouzrokovan psihički, infektivno, toksički, alergijski ili usled pogrešne ishrane, dovodi do nepravilnog rada jednog ili drugog sistema. Sve ovo spomenuto važi i za pojavu povećanog stvaranja hormona izazvanog ishranom bogatom šećerom. U takvom slučaju hormoni napadaju ćelije koje imaju imunološku službu u našem organizmu. Nije stoga isključeno da je sve šira pojava senske (polenske) kijavice i drugih alergija uslovljena prekomernom potrošnjom šećera.