Šta je šok? Kako ga prepoznati? Koji su simptomi?

U slučaju teških povreda, pored lokalnog oštećenja dolazi često i do naglog gubljenja svih životnih snaga tj. do poremećenog stanja, koje može dovesti i do smrti. Ovo teško i po život opasno stanje nazivamo šokom.

Znaci šoka su: jako bledilo lica, hladni udovi, koji su periferno cijanotični (plavo obojeni), koža tela pokrivena hladnim i lepljivim znojem, povraćanje, žeđ, proširene zenice, ubrzan, jedva opipljiv puls, nekad u početku usporen, nepravilno, površno disanje. Temperatura tela.je niska, a osetljivost na bol smanjena. Du ševno stanje je različito, često promenljivo, mirno ili praćeno strahom, a ponekad razdražljivo, sa nemirom i nerazumnim brbljanjem.

Šok pogoršavaju: opšta slabost, premorenost, strah, nazeb, glad, žeđ, bol, kretanje, naročito pri transportu.

Radi suzbijanja šoka moraju se preduzeti mere pre nego što se on pojavi, jer ako se zakasni može se doživeti razočaranje. Zbog toga treba poznavati, pored već izraženih, i prethodne znake, koji nagoveštavaju šok, a isto tako treba znati i vrste povreda koje obično dovode do šoka. To su potresi većih osećajnih nervnih oblasti, razna zgnječenja udova prouzrokovana eksplozijom, mašinama, gaženjem; zatim zgnječenje grudnog koša, tupe povrede trbuha, najzad povrede električnom strujom, opekotine itd.

Slučaj se procenjuje na osnovu veličine povrede i opšteg stanja povređenoga.

Pre svega treba umiriti i ohrabriti povređenoga i steći njegovo poverenje. Ovo je važno zbog stabilizovanja duševnog stanja.

Svako pokretanje mora biti nežno, lagano; prenos treba da je promišljen. Pomeranje povređenih delova treba izbegavati, a imobilizacija spada u prvu dužnost. Mokro odelo treba odstraniti, a prema potrebi i odseći. Treba primeniti zagrejane pokrivače. Povređene treba položiti tako da su im noge uzdignute, izuzev pri povredama trbuha i glave, gde je bolji vodoravni položaj. Buku i kretanje oko povređenog treba svesti na minimum.

Davanje napitaka ne samo što ublažuje žeđ već i poboljšava opšte stanje. Napitak treba davati svima povređenima, izuzev onima .koji su u nesvesnom stanju ili imaju trbušne povrede. Najbolje je davati topao zaslađen čaj, toplu kafu ili vodu, pri čemu se na jedan litar stavlja čajna kašičica soli. Za prva 24 časa treba dati u vidu napitka oko 2,5 litra tečnosti.

Utopljavanje je korisno za sve povređene, samo se ne sme preterivati, jer so može biti i štetna. Utopljavanje nikad ne treba da bude tako jako da izaziva znojenje. Vlažnu odeću treba svući i zameniti je suvim i toplim rubljem. Povređenog treba položiti u toplu postelju, uviti ga u toplu ćebad i, ako je potrebno, zagrevati još i termoforima, bocama sa toplom vodom, zagrejanim crepovima i sl.

Pri povredama grudnog koša, kad je oksidacija krvi otežana ili sprečena, kao i pri većini povreda sa težim šokom, gde su periferni delovi tela cijanotični, dobre rezultate daje primena kiseonika. Da bi kiseonik bio koristan, treba ga dati 6 do 7 litara u minutu.