Biljna vlakna neophodna u ishrani za normalno funkcionisanje organizma

Vlakno, mekinje i kabaste materije sve zajedno predstavljaju isto ime za istu supstaniu. Ta supstanca se ne vari, ne apsorbuje, pa ipak njen nedostatak može da bude uzrok pojave određenih oboljenja. Nedostatak ove materije u hrani savremenog čoveka povezuje se sa pojavom ishemičnog srčanog oboljenja, rakom debelog creva i rektuma, pojavom polipa na debelom crevu. zapaljenjem slepog creva, kamenom u žuči, hiatus hernijom, hemoroidima, proširenim venama i onim što najviše iznenađuje neke ljude gojaznošću.

Šta su biljna vlakna?

Vlakno je biljni ostatak koji ne može da se razloži delovanjem kiseline ili alkalnih sastava, koji je nesvarljiv, koji ne može da se apsorbuje, ali koji nepromenjen prolazi kroz digestivni trakt. Ove nesvarljive materije nalaze se samo u povrću, voću i celom zrnu žitarica, Izmeljavanjem iz belog brašna izdvaja se najveći deo vlakana ili mekinja. Jedino 2,4% od celokupne mase belog brašna otpada na zlakno, dok u brašnu od celog zrna na vlakno otpada od 1012% suve mere. Ove materije nema u mesu, mlečnim proizvodima, pa čak ni u svim biljnim zamenama za meso. Biljno zlakno je sastavljeno od celuloze, hemiceluloze, svarljizih oblika masti, ostalih hranljivih materija i određenih elemenata u tragovima kao što su cink, hrom i magnezijum.

ŠTETNA POSLEDICE NEDOSTATKA BILJNIH VLAKANA

U bogatijim i industrijski razvijenijim zemljama bolje se poznaje tehnologija izdvajanja vlakna iz hrane u procesu prerade. Međutim, siromašnije zemlje nisu imale te tehničke mogućnosti, pa zato nisu ni imale mogućnosti da svoje stanovnike liše neophodnih biljnih vlakana.

Samo u SAD ubica broj 1 je ishemično srčano oboljenje. Skoro 750.000 Amerikanaca svake godine umire od akutne koronarne tromboze. Jedan od najvećih faktora rizika je povećanje holesterola. Dva druga ne manje značajna faktora rizika su gojaznost i diaoetes melitus, čija je pojava takođe podstaknuta nedovoljnom količinom biljnog vlakna u ishrani.

Holesterol je značajna supstanca potrebna za normalno obavljanje telesnih funkcija. On je. popularno rečeno, prethodnik aktivnosti nekih hormona (estrogen, progesteron, testosteron). Holesterol je neophodan za održavanje ćelijskih membrana kao i u procesu stvaranja žučnih soli. Međutim, samo oko 150 mg holesterola potrebno je ljudskom organizmu u toku jednog dana za normalno obavljanje osnovnih telesnih funkcija, a to je polovina količine holesterola koju sadrži jedno jaje.

Suvišne količine holesterola u krvotoku talože se na zidove kako velikih, tako i malih arterija. Neprekidno taloženje dovodi do pojave zakrečavanja, koje veoma sužava, a na kraju dovodi do potpunog blokiranja arterija. Ovakvo stanje srčanih arterija uslovljava pojavu srčanog napada koji može da se tragično završi.

U odnosu na holesterol vlakno deluje na nekoliko načina. Prvo, ishrana bogata biljnim vlaknima siromašna je holesterolom. Višak holesterola u ishrani uglavnom potiče od upotrebe mesa, jaja, mlečnih proizvoda kao što je sir, mleko, maslac.

Hrana bogata vlaknom brže prolazi kroz gastrointestinalni trakt i vezuje žučne soli, koje ne mogu da se apsorbuju, već posredstvom holesterola nastaju nove količine umesto onih koje su eliminisane preko stolice ili vezivanja za vlakno. Tako se smanjuju ukupne telesne zalihe holesterola, što verovatno usporava zakrečavanje arterija. Treba naglasiti da je većina oboljenja žučne kesice povezana sa pojavom kamena u žuči, a u većini slučajeva holesterol je njegov najznačajniji sastojak.

Namirnice bogate biljnim vlaknima: integralne žitarice, voće (naročito jabuke) i povrće.

BILjNA VLAKNA I GOJAZNOST

Hrana bogata biljnim vlaknima ne doprinosi pojavi gojaznosti. Hraniti se na ovakav način znači unositi manje kalorija istom količinom hrane. Rafinisana hrana kojoj nedostaje vlakno, kao što je belo brašno, šećer i proizvodi spravljeni od njih, stvaraju uslove za pojavu šećerne bolesti.

Šta se može reći o zapalješu slepog creva, polipima na crevima, raku debelog creva i rektuma, divertikularnom oboljenju, spastičnom debelom crevu i sličnim bolestima. Ova oboljenja u tesnoj vezi su, ako nisu i neposredno povezana, sa nedostatkom biljnih vlakana u ishrani. Divertikularno oboljenje, spastični kolitis i slične bolesti. lekari često pripisuju ishrani siromašnoj vlaknima i zato često pribegavaju različitim farmaceutskim rešenjima. Nije li smešno kupovati hranu Koja ne sadrži ovaj dragoceni sastojak, koji je u procesu prerade odstranjen, a onda to isto nadoknađivati proizvodom iz farmaceutske epruvete.

Divertikularno. oboljenje je stvaranje iepova na zidovima debelog creva. Smatra se da nastaje usled povećanja pritiska sa unutrašnje strane creva. Mnogi istraživači smatraju da vlakno smanjuje pritisak u unutrašnjosti debelog creva, pa se tako smanjuje rizik od pojave ovog oboljenja.

Veruje se da je pojava raka na debelom crevu i rektumu posledica hroničnog nadražaja creva ili izloženosti dejstvu kancerogenih hemijskih sredstava. Ukoliko je vreme prolaska hrane duže, utoliko će duže biti nadražujuće razlaganje namirnica u dodiru sa probavnim traktom. Povećanjem količine biljnih vlakana u hrani ove teškoće nestaju, jer se ovaj važan sastojak u celokupnom procesu probave ponaša na sledeći način:
– vezuje žučne soli, uslovljavajući potpuno smanjenje rezervi holesterola u organizmu;
– ukoliko je upotrebljeno više hrane bogate vlaknima. utoliko je manje svarljive hrane koja se manje i apsorbuje, dakle, sa manje masti, šećera, holesterola i kalorija;
uslovljava brži prolaz hrane kroz donji deo probavnog trakta, smanjuje njeno razlaganje kao i apsorpciju svarene hrane. To smanjuje mogućnost za pojavu gojaznosti i dodir štetnih sastojaka sa debelim crevom.

Šećer i slatkiše treba izostaviti u korist hrane koja sadrži više kabastih materija. Slatkiše treba zameniti voćem koje sadrži dosta biljnog vlakna.

Korisno je uzdržati se od upotrebe belog brašna, uključujući i glazirani pirinač. Mlečne proizvode i meso treba što više zamenjivati brašnom od celog zrna i drugom biljnom hranom bogatom proteinima i kabastim materijama. Celo zrno sadrži otprilike 12-14% mekinja. Ukratko rečeno ne treba hranu obogaćivati biljnim vlaknima, već hranu treba jesti sa vlaknima.

 POVEZANOST NEDOSTATKA VODE I BILJNIH VLAKANA

Većina stručnjaka povezuje nedostatak vode sa jednim drugim nepotrebnim nedostatkom. Jestivo vlakno je deo biljke koji enzimi ne razlažu. Neke vrste vlakana otpornih na probavne enzime, razlažu određeni mikroorganizmi.

Tačan naziv i definiciju tipova vlakana ostvariće dalja istraživanjd, koja treba da odgovore na to. koja vlakna se ne razlažu u neposrednom procesu probave, već delovanjem mikroorganizama u debelom crevu. Pored toga razrađuju se i oformljuju tabele namirnica koje sadrže vlakna. Međutim, praktična, zdrava uloga jestivih vlakana već je utvrđena. Ona su veoma korisna i potrebna. Zdravlju naših unutrašnjih organa naročito su potrebna vlakna koja potiču od voća, povrća i celog zrna. Za neke stručnjake, jedna do dve velike kašike mekinja je koristan i nenadražujući dodatak svakodnevnoj hrani.

Uloga biljnog vlakna u pravilnom eliminisanju nepotrebnih materija je uvek priznavana, ali obim korisnog doprinosa jestivog vlakna čovekovom zdravlju je novije otkriće. Takvom problematikom bavio se dr Denis Barkit. Dr Barkit dovodi u vezu sa nedovoljnim unošenjem jestivih vlakana (celuloze) pojavu hemoroida, varikoznih vena, divertikularnih oboljenja debelog creva, zapaljenja slepog creva, tumora na debelom crevu i hiatus herniju. Novi istraživački podaci ističu mogućnost pojave raka u drugim delovima tela, delovanjem raznih toksina koncentrisanih usled stagnacije u aktivnosti creva.

Dok se još traže potpuniji dokazi, zašto ne bismo napravili inventar sopstvenog izbora hrane? Zašto da pijemo samo sokove, kada možemo sa zadovoljstvom jesti i sveže voće? Zašto iz jelovnika izostaviti potrebne količine povrća, kuvanog, presnog ili pripremljenog na neki drugi način? Savremeni čovek više voli rafinisane žitarice i hleb od njih. Ima li opravdanja za to što uzimamo toliko namirnica koje sadrže malo celuloze, a mnogo šećera, a uz to još i pržene na mnogo masti? Takva su omiljena jela svih ljudi koje ne zanimaju kvalitet i korisnost hrane, već najpre i jedino njen izgled i ukus.

Pošto izvršite pravilan i potpun izbor hrane za svaki dan, važno je da te namirnice ne rafinirate, Sačuvajte vlakno voća, povrća, žitarica i mahunardki. Uzimajte samo malo masnoće i šećera svih vrsta. Osim toga pijte dovoljno vode između obroka.

Da bismo istakli opšte prilike koje doprinose naporima za održanje dobrog zdravlja evo jednog napisa dr Denisa Barkita: »Drugi pojmovi su potpuno isti. Narod sa oskudnom stolicom zahteva veće bolnice od onoga koji ima potpuniju stolicu. Lakše je povećati zapreminu stolice nego zidati sve veće bolnice.«

Lako je naviknuti se na uzimanje većih količina vode i prirodnih biljnih vlakana, kao što se to čini sa vitaminima i mineralima. Međutim, odgovarajuća količina vode i vlakana koji zajednički dejstvuju na mnogo načina poboljšavaju opšte zdravstveno stanje čovekovog tela. Savremena nauka poznaje mnogo praktičnih saveta pomoću kojih se čovek može lako osloboditi teških i ozbiljnih oboljenja, uz jednostavnu izmenu mnogih pogrešnih navika u ishrani i načinu života.

Tags:gde se nalaze, holesterol, namirnice, prirodna, se nalaze, šta su, trigliceridi, u hrani, u ishrani, uloga, za mršavljenje