Dnevna potrošnja kalorija kod različitih aktivnosti
U svim svojim životnim radnjama čovekov organizam troši izvesnu snagu, čiji utrošak nadoknađuje hranom. Kao što je za rad svake mašine potrebno gorivo, koje joj sagorevajući daje snagu za pokret, tako je i čoveku, koji predstavlja jednu od najsavršenijih mašina, potrebno za rad mnogo goriva, tj. mnogo hrane.
Ali hrana čoveku nije potrebna samo kao gorivo za rad, ona je i materijal za građu tela, koje se troši, obnavlja, razvija i raste. I kao što svaki mehaničar treba da zna kojim će uljem da podmaže mašinu i koje će joj gorivo dati, tako i ljudi treba da se upoznaju sa pravilnim uzimanjem hrane. Poznavanje ishrane i njeno pravilno korišćenje omogućava ljudima da očuvaju zdravlje, produže život i povećaju svoj doprinos u radu.
Ishrana ne zavisi samo od bogatstva, geografskih i klimatskih prilika jedne zemlje već i od prosvećenosti naroda.
Kod nas ima porodica koje bi mogle bolje i više da troše za hranu, ali one to ne čine jer ne poznaju vrednost i jačinu pojedinih namirnica. U mnogim našim krajevima pojam sitosti je pojam punog stomaka, a ne i pojam podmirivanja stomaka hranom dobrog kvaliteta.
U našem selu česte su pojave da se za vreme najtežih prolećnih i jesenjih radova u polju jede najslabija hrana, a da se zimi, kada ima najmanje radova, jede najjača hrana. Takve greške dovode do iscrpljivanja i potom do oboljevanja.
Naše namirnice sastoje se iz nekoliko grupa hranljivih materija. Jedne od tih materija su nosioci snage, obnove i porasta: masti, belančevine i ugljeni hidrati (šećeri).
U druge se ubrajaju tzv. zaštitne materije: vitamini, soli i voda. Sve te materije treba unositi u pravilnoj i dovoljnoj količini ako želimo da ispunimo uslove za očuvanje zdravlja i života.
KALORIČNA VREDNOST HRANE
Čovek i u miru a i kada radi troši snagu za rad srca, bubrega i pluća. I organi koji rade bez naše volje moraju trošiti hranu (gorivo) da bi mogli da nas održe u životu. Snaga koju naš organizam prima kroz hranu i troši radom meri se kalorijama. Kalorijom se naziva toplota potrebna da podigne temperaturu jednog grama vode za jedan stepen.
Kalorična snaga koju organizam troši u toku 24 časa, ležeći u miru, iznosi 1 600 kalorija. Kada u stanju mirovanja ne bi uzimao hranu, pod uslovom da pije vodu, čovek bi mogao da živi do četrdeset dana. Ali kada bi naporno radio, a ne bi se hranio, umro bi vrlo brzo, jer bi brzo iscrpao rezervu snage potrebnu za rad. Ako je čoveku u stanju mirovanja potrebna hrana koja daje 1 600 kalorija, onda mu je u radu potrebna hrana koja daje utoliko više kalorija ukoliko je rad teži.
Na primer, radnici na lakim poslovima troše 2 500 kalorija, zanatlije 3 000 kalorija, obalski radnici 4 500 do 5 000 kalorija. Tom utrošku hrane treba da odgovara i hrana. Ako trošimo više nego što unosimo jelom, dovešćemo organizam u stanje iscrpenosti i bolesti.
Za pravilnu ishranu čoveka potrebno je da znamo koliko kalorija trošimo na dan, da bismo toliko kalorija uneli hranom. Danas se tačno zna koliko kalorija sadrži jedan gram svake vrste hrane. Na primer, jedan gram belančevine sadrži 4 kalorije, jedan gram masti 9 kalorija i jedan gram ugljenih hidrata 4 kalorije. Ali ovo nije dovoljno. Mi moramo znati koliko kalorija od svake grupe hranljivih materija treba da unesemo da nam ishrana bude dobra i pavilna.
Za 3 000 kalorija dovoljno bi bilo 750 do 800g ugljenih hidrata ili belančevina, ili 320 do 350g masti. Kalorična vrednost hrane bila bi zadovoljena, ali to ne bi bila dobra i pravilna ishrana.
Hrana mora biti i uravnotežena, tj. u njoj treba da su zastupljeni svi hranljivi sastojci. Tako, da bi se nadoknadio gubitak od
3 100 kalorija, hrana bi trebalo da sadrži 118 g belančevina, 56 g masti i 500 g ugljenih hidrata.
Za pravilnu i dobru ishranu, sem hranljivih materija, moramo uzimati još i vitamine, soli i vodu, jer su oni, iako ne daju snagu, neophodni za život.