Mlečni proizvodi u ishrani ljudi

Kiselo mleko

Kiselo mleko nastaje delovanjem bakterija na presno ili kuvano mleko, dodavanjem specijalnih cepiva (maje) ili komadića hleba.

Postoje specijalne vrste kiselog mleka, kao što su jogurt, kefir, kumis itd. Kod nas se proizvode samo obično kiselo mleko i jogurt. Odlika kiselog mleka je u tome što se lakše vari, pa se često upotrebljava u dijetalnoj ishrani. Ovčje kiselo mleko, naročito ako se spravlja od kuvanog mleka, znatno je gušće od kravljeg, pa samim tim i bogatije po sadržaju, ali zato nešto teže varljivo.

Mleko u prahu

Mleko u prahu dobija se isparavanjem običnog kravljeg ili drugog mleka. Postoje uglavnom dve vrste: punomasno i obrano mleko u prahu. Obrano mleko u prahu upotrebljava se za dijetalnu ishranu, naročito kod želudačnih i crevnih oboljenja. Prah se pretvara ponovo u mleko dodavanjem prokuvane vode, kao što je obično naznačeno na svakoj kutiji.

Ako se isparavanje mleka obustavi pre sasušenja, dobija se kopdenzovano (gusto) mleko, koje je obično zašećereno, a pretvara se u obično mleko dodavanjem prokuvane vode u određenoj količini. Vrednost ovog mleka je gotovo ista kao i svežeg.

Pavlaka

Pavlaka (mileram) dobija se obiranjem mleka. Slatka pavlaka treba da sadrži oko 20% masti, 3% belančevina, 3,6% šećera, 0,5% minerala, a 72% vode. Usled svog bogatstva u mastima pavlaka je visokokalorična, ali i pored toga prilič.no svarljiva hrana, koju možemo koristiti za ishranu zdravih ljudi i rekonvalescenata, kada je potrebno jačanje i debljanje.

Puter (maslac)

Puter (maslac) sastoji se uglavnom od mlečne masti, koja se kod nas najčešće vadi iz kisele pavlake. Sastav butera je sledeći: mast 84%, voda 14%, belančevine 0,5%, mlečni šećer 0,65% i 0,10% mineralnih sastojaka. Pored toga sadrži vitamine A i D (De). Boja maslaca zavisi od stočne hrane. Dodavanje boja je nepotrebno, a može da bude i štetno.

Puter se mora čuvati u čistim posudama i na hladnom mestu, a ako želimo da ga duže sačuvamo, moramo dodati nešto soli. Takođe se može čuvati i smrzavanjem ili držanjem na hladnom mestu.

U nekim krajevima buter se topljenjem pretvara u maslo i upotrebljava umesto masti.

Sir

Postoje uglavnom dve vrste sira: kiseli i slatki. Prvi se dobija kiseljenjem, a drugi grušanjem. Slatki sirevi su kačkavalj, trapist, ementaler, parmezan i holandski. Treba da sadrže od 20 do 40% masti.

Kiseli sirevi, obično kravlji, upotrebljavaju se samo sveži. Mogu se praviti i nemasni, za dijetalnu ishranu.

Sir može biti pokvaren delovanjem bakterija ili drugom nečistoćom. Usled kvarenja sir postaje kiseo ili gorak, a ponekad i otrovan.

Sirevi su zdrava i kalorična hrana koja se može davati i kod raznih dijeta. Posni sirevi su vrlo podesni za kure mršavljenja i za bolesnike koji imaju bolesnu jetru.

PREPORUČUJEMO: