Upotreba proizvoda od meda i šećera u ljudskoj ishrani

U ljudskoj ishrani upotrebljavaju se uglavnom tri vrste šećera: saharoza, koja se dobija iz šećerne repe i šećerne trske, glikoza i skrob, koji se dobijaju iz krompira i voća, i invertni šećer, koji se nalazi u medu.

Svi šećeri sadrže veliku količinu ugljenih hidrata, te su neobično hranljivi, visokokalorični i lako svarljivi. Vrlo dobro deluju na rad mišića i srca, smanjuju glad i žeđ, i ublažuju osećaj iscrpenosti,

Najčešće se upotrebljava saharoza (poznata pod imenom šećer). Pod delovanjem temperature šećer se pretvara u karamel, koji se koristi za izradu raznih bombona i poslastica.

Šećer se upotrebljava kao začin u raznim jelima, a naročito kao dodatak mleku, kafi, čaju, teju, čokoladi, testu, kolačima, sladoledu i voćnim sokovima. Pored toga se koristi i za izradu raznih konzervi od voća i povrća.

Šećer

Skrob (štirak, majcena i sl.) dobija se iz krompira, kukuruza i drugih namirnica. Upotrebljava se za izradu jela sa mlekom i šećerom. Kalorična vrednost skroba je vrlo visoka, a pošto se on lako vari, koristi se i u dijetalnoj ishrani.

Skrobni šećer dobija se iz skroba, a sadrži otprilike 70% šećera. Poznat je pod imenom „krompir-šećer“.

Bombone se prave od šećera i skrobnog sirupa, sa dodatkom raznih mirisa, boja i začina. Mogu da budu i punjene čokoladom, marcipanom, marmeladom i alkoholom.

Pune bombone mogu da sadrže do 70% šećera, te su prema tome vrlo kalorična hrana, dok punjene sadrže znatno manje.

Na bombonama se vrlo retko nalaze klice zaraznih bolesti, te su one samo izuzetno uzročnik oboljenja. Bombone punjene masnim nadevom (filom) mogu da se užegnu, i da tako postanu neupotrebljive za jelo i štetne po zdravlje.

Med

Med je proizvod pčela. One ga prave od cvetnog nektara, slatkih sokova crnogorice i medne rose koju izlučuju razni insekti. Pored invertnog šećera, med sadrži maltozu, mirisne materije, mravlju kiselinu, vode do 25% i minerala 0,25%. Svež med je obično tečan i bistar, a boja mu zavisi od paše. Stari med postaje gromuljičav usled kristalizacije šećera.

Med se može pokvariti delovanjem naročitih gljivica koje izazivaju kiselo vrenje, a može se i uplesniviti. Takav med nije dobar za hranu. Kvarenje se dešava naročito ako je u med umešana voda.

PREPORUČUJEMO:

Med se može smatrati kao vrlo zdrava i kalorična hrana čak i za bolesnike, osim u slučajevima kada je zabranjen šećer (dijabet, kura mršavljenja) i kod nekih oboljenja želuca i creva (povećanje želudačne kiseline, čir u želucu, prolivi).