Povišen holesterol u krvi

Mnogobrojna istraživanja, sproveđena u toku poslednje tri decenije, sa sigurnošću su potvrdila da povišene vrednosti holesterola u krvi predstavljaju jedan od glavnih faktora rizika koji prouzrokuje aterosklerozu u koronarnim arterijama i ishemično oboljenje srca.

Epidemiološke studije su pokazale da postoji izrazita podudarnost između načina ishrane, prosečnog nivoa holesterola u krvi i broja obolelih u pojedinim narodima. Tako u Indiji, Finskoj i Gvatemali, gde je ishemično oboljenje srca veoma često, prosečne vrednosti holesterola iznose preko 6,5 mmol/litar. Nasuprot tome, u južnoameričkoj džungli u slivu Amazona postoji pleme koje se hrani isključivo ribom, povrćem i voćem. Prosečne koncentracije holesterola u krvi kod pripadnika ovog plemena iznose svega 2,6 mmol/litar i oni uopšte ne znaju šta je infarkt.

Frejmingamska studija je pokazala da kod 80% muškaraca, koji su doživeli infarkt i stariji su od 45 godina, postoje povišene vrednosti holesterola u krvi.

Podudarnost između nivoa holesterola u krvi i učestalosti pojave bolesti potvrđena je u čitavom nizu velikih epidemioloških studija koje su sprovedene u raznim zemljama, kao što su »Studija sedam zemalja«, »Kooperativna lipoproteinska fenotipska studija«, »Srčana studija iz Tromzea«, »Izraelska studija o ishemičnom oboljenju srca«, »Stokholmska prospektivna studija«, »Studija o Japancima«, »Studija zapadne kolaborativne grupe« i dr.

Da bi se razumela suština delovanja holesterola na pojavu ateroskleroze koronarnih arterija, neophodno je shvatiti da se ni holesterol, ni trigliceridi ne nalaze u krvi čoveka sami, nego uvek spojeni sa belančevinama u vidu jedinjenja — lipoproteini. Belančevine sa kojima su spojene masti u stvari su njihovi nosači u krvnoj tečnosti, pa se u obliku ovih jedinjenja lipidi transportuju iz organa za varenje, jetre i masnih tkiva u druge organe radi njihovog iskorišćavanja, odnosno radi deponovanja u masnom tkivu i krvnim sudovima kada se unose više nego što je potrebno.

Holesterol i trigliceridi nalaze se u svim oblicima lipoproteina u različitim kvantitativnim odnosima. Zbog toga je nivo holesterola u krvi uvek zbir koncentracija ove materije u svim frakcijama lipoproteina. Upravo zbog toga, koncentracija holesterola u krvi, merena uobičajenim metodama, ne mora uvek da pruži potpuno tačne informacije o metabolizmu lipida i riziku od ateroskleroze. Najtačnije podatke pruža određivanje frakcija lipoproteina u krvi, iako je tačno da je povećanje
LDL najčešće praćeno povišenjem holesterola u krvi, a povećanje VLDL pojavom povišenih triglicerida.

Jedna od osnovnih razlika između pojedinih frakcija lipoproteina jeste između količine belančevina i lipida, od čega bitno zavisi brzina kretanja i šHbnost ka taloženju u zidovima arterija. Zbog toga je rizik od pojave ateroskleroze sasvim različit kod pojedinih frakcija.

Hilomikroni su jedinjenja lipida i proteina koja nastaju u zidu tankog creva neposredno posle obroka. Ovi kompleksi služe za prenošenje egzogenih triglicerida, dakle onih koji se unose hranom. Ova jedinjenja se transportuju u druge organe koji sadrže enzim lipoproteinsku lipazu, koja ih zatim razlaže. Zbog toga se, kod zdrave osobe, hilomikroni mogu naći u krvi samo u periodu od nekoliko časova posle obroka. Kod izvesnog broja osoba postoji nedostatak ovog enzima, zbog čega hilomikroni ostaju u krvi više časova posle obroka, a krv dobije karakterističnu crvenožućkastu boju »supe od paradajza«.
Povišene koncentracije hilomikrona u krvi ne izazivaju aterosklerozu koronarnih arterija iako mogu prouzrokovati neka druga oboljenja, u prvom redu pankreatitis.

VLDL, lipoproteini veoma male gustine (Very low density lipoproteins) su jedinjenja namenjena transportu endogenih triglicerida, masti koje se stvaraju u jetri. U pogledu njihove sklonosti da izazivaju aterosklerozu koronarnih arterija stavovi su dugo vremena bili i još uvek su prilično kontroverzni. Pitanje da li i trigliceridi pored holesterola predstavljaju faktor rizika, veoma se često postavlja. Odgovor se možda najpre nalazi u činjenici da u ateromima stvorenim u krvnim sudovima nisu nikada utvrđene veće količine triglicerida, za razliku od holesterola koji je osnovni sastavni deo ovih ploča.

Izgleda da se značaj povišenih triglicerida u aterosklerozi nalazi najpre u tome da se oni mogu naći udruženi sa drugim poremećajima metabolizma masti, kao što su sniženi HDL ili povišeni LDL. Stoga se veruje da povišeni trigliceridi sami za sebe ne mogu predstavljati faktor koji utiče na stvaranje ateroma.

LDL, lipoproteini male gustine (Low density lipoproteins) su glavni nosači holesterola u krvi i najčešće se povišenje obe materije u krvi nalazi istovremeno. Zbog većeg sadržaja belančevina LDL se sporije kreću u električnom polju, pa se holesterol lakše utiskuje kroz endotel arterije unutar zida stvarajući osnovu za razvoj ateroma.

LDL su, s obzirom na svoje karakteristike kretanja i činjenicu da sadrže najveće koncentracije holcstcrola, najopasniji od svih lipoproteina. U svim velikim epidemiološkim studijama, sprovedenim tokom poslednjih godina, nađeno je da je povišenje ovih frakcija zajedno sa povišenjem holesterola u krvi, udruženo sa pojavom ishemičnog oboljenja srca. Mnogi istraživači su jasno utvrdili, serijskom primenom koronarografija, rendgenskih snimanja koronarnih arterija, da se najobimnije aterosklerotične promene sreću kod osoba sa povišenim LDL.

Nije potpuno tačno utvrđeno kakva veza postoji između povišenja LDL u krvi i receptora za ovu frakciju. Glatka muskulatura u krvnim sudovima sadrži specifične receptore za LDL čije je dejstvo regulisano koncentracijom holesterola unutar ćelije. Zbog toga ovi receptori, pod normalnim okolnostima, sprečavaju preterano taloženje holesterola u glatkim mišićnim ćelijama i makrofagima i onemogućavaju stvaranje penastih ćelija koje su, u stvari, početak stvaranja ateroma. Gouldstajn (1977) je utvrdio da kod osoba sa familijarnim povišenjem holesterola u krvi postoji potpuni nedostatak ovih receptora, pa se stoga smatra da na pojavu stvaranja ateroma utiče ne samo povišenje LDL u krvi, nego i poremećaji funkcionisanja receptora u ćelijama.

HDL — lipoproteini visoke gustine (High density lipoproteins) su nosači fosfolipida u krvi, a sadrže relativno malo holesterola i triglicerida. Zbog većeg sadržaja proteina ova frakcija ima najveću gustinu. U električnom polju se, takođe, najbrže kreće od svih frakcija.

U toku poslednjih godina za HDL vlada izuzetno veliki interes. Niz ispitivanja je pokazao da postoji obrnuta korelacija između nivoa ove frakcije u krvi i pojave ishemičnog oboljenja srca. Povišenje HDL smanjuje rizik od ateroskleroze i bolesti, sniženje HDL sigurno povećava rizik. Koncentracija HDL je, takođe, u obrnutoj korelaciji sa LDL. Kada se jedna frakcija smanji, druga se povećava i obrnuto.
Još uvek nisu poznati svi detalji o tome kako HDL utiče na sprečavanje procesa ateroskleroze, ali je očigledno da je to delovanje veoma bitno za sačuvanje zdravih krvnih sudova. Postoji nekoliko hipoteza o načinu delovanja HDL. Možda je najbliža istini ona po kojoj se HDL interferira (»takmiči«) za receptorska mesta u ćelijama glatke muskulature arterija, koja su namenjena za LDL. Tako, umesto da se vezuje za receptore LDL, čime bi se omogućio ulazak holesterola u ćeliju, za njih se vezuje HDL. Na taj način se, u stvari, onemogućava prodor holesterola unutar krvnog suda i stvaranje ateroma.

Bez ikakve sumnje, HDL je materija koja će još dugo biti proučavana i koja krije mnogo nepoznatog. Podatak koji je utvrđen u mnogim studijama da su niske vrednosti HDL udružene s učestalom pojavom ishemičnog oboljenja srca, moždanog udara, naveo je neke autore da tvrde da se radi o potpuno nezavisnom faktoru rizika, koji postoji pored povećanih LDL i holesterola u krvi. U svakorn slučaju, efikasna borba protiv ateroskleroze podrazumeva ne samo sniženje LDL i holesterola, nego i povećanje HDL. To je moguće jer su faktori koji povećavaju HDL u krvi već poznati. Dosada je to utvrđeno, pre svega, za aerobne fizičke aktivnosti, dejstvo estrogenih hormona jajnika i lek nikorinsku kiselinu. Ispitivanja Ernsta (1980) pokazala su da do povećanja HDL dovodi i konzumacija sasvim malih doza alkohola. Nesumnjivo je da upravo ovo otkriće menja stavove u pogledu uticaja alkohola na pojavu oboljenja srca i krvnih sudova.

UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA NIVO HDL U KRVI

Faktori udruženi sa visokim nivoom HDL

• ženski pol
• estrogeni hormoni
• aerobno vežbanje
• umerena konzumacija alkohola
• nikotinska kiselina

Faktori udruženi sa niskim nivoom HDL

• muški pol
• hormon progesteron
• gojaznost
• visok unos ugljenih hidrata
• šećerna bolest
• povišeni trigliceridi u krvi
• pušenje

Normalne koncentracije holesterola u krvi ne prelaze 6,5 mmol/litar, a triglicerida 2,0 mmol/litar. Pri oceni značaja povišenih vrednosti holesterola mora se imati u vidu da je on, najčešće, povećan zbog istovremenog povećanja LDL. Moguće su, međutim, i druge kombinacije, pa je ponekad visok ukupni holesterol zbir umereno visokog nivoa sve tri komponente koje ga sadrže, LDL, VLDL i HDL. U nekim slučajevima čak, visok holesterol je posledica izolovanog povećanja HDL i tada razumljivo nije znak povećanog rizika. Takvi slučajevi su ipak izuzetni.

Mnogi autori su mišljenja da vrednosti holesterola, koje su na gornjoj granici normalnih, takođe predstavljaju izvestan rizik za pojavu ateroskleroze. Na osnovu niza podataka velika grupa epidemiologa, kliničara i eksperimentalnih patologa složila se da su »idealne koncentracije« holesterola koje su najmanje rizične između 3,25—4,75 mmol/ /litar.

Oboljenja kod kojih postoji povećanje holesterola i triglicerida u krvi nazivaju se hiperlipidemije. S obzirom da su lipidi u krvi vezani za proteine ispravnije je u takvim slučajevima koristiti naziv hiperlipoproteinemije, što je u suštini isto. Postoje dve osnovne grupe ovih oboljenja s obzirom na uzroke nastanka:

Primarne hiperlipoproteinemije su nasledna pojava i sreću se u mnogim porodicama i to u nizu generacija.

Sekundarne (stečene) hiperlipoproteinemije
nastaju u toku života. One su obično posledice nepravilne i obilne ishrane u kojoj dominiraju namirnice koje sadrže veće količine holesterola, zasićenih masnih kiselina i slatkiša. Do istih posledica dovode i neka oboljenja, naročito šećerna bolest, jedno oboljenje bubrega koje se zove nefrotski sindrom, hipotireoza (smanjena funkcija štitaste žlezde) i hormonske promene koje u telu žene nastupaju usled korišćenja kontraceptivnih tableta i prestanka rada jajnika kada nastupi doba klimakterijuma.
Danas se najviše koristi jedna podela svih hiperlipoproteinemija koju su ustanovili Fredrikson i Liz (1971). Postoji pet osnovnih tipova ovih oboljenja sa posebnim karakteristikama.

I tip — hiperhilomikronemija — kod ovog tipa nedostaje enzim lipoproteinska lipaza koja je namenjena razlaganju hilomikrona, kompleksa triglicerida koji nastaju u crevima posle obroka. Hilomikroni su u krvi prisutni dugo posle obroka i našte, a koncentracije triglicerida su izuzetno visoke. Kod ovog tipa ne postoji rizik od ateroskleroze.

II tip — hiperholesterolemija — ovo je najčešći poremećaj kod koga u krvi postoji povećanje LDL i stoga visoke vrednosti holesterola. Postoje dva podtipa:
podtip Ila — povišen je samo holesterol, trigliceridi u krvi šu normalni,
podtip Ilb — povišeni su holesterol i trigliceridi, ali je povećanje holesterola veće. Povišenje triglicerida je umereno.

Kod ovog tipa postoji visok rizik od ateroskleroze koronarnih, moždanih i drugih arterija i stoga sklonost ka ishemičnom oboljenju srca i moždanom udaru. Posebno su ugrožene osobe kod kojih postoji »familijarna hiperholesterolemija«, povećanje holesterola u krvi nasledne prirode. Takve osobe su izložene opasnosti da veoma rano obole od angine pektoris, infarkta, moždanog udara, odnosno stradaju od naprasne srčane smrti.

III tip — hiperholesterolemija sa hipertrigliceridemijom — ovo je ređi poremećaj kod koga istovremeno postoji povećanje LDL i VLDL. Zbog toga su uvek povišeni holesterol i trigliceridi i to srazmerno. Oboljenje je obično nasledno, a rizik od svih oblika ateroskleroze veoma visok.

IV tip — hipertrigliceridemija — kod ovog tipa postoji povećanje VLDL zbog intenzivnog stvaranja u jetri. Trigliceridi su u krvi redovno povišeni, a može doći i do povišenja holesterola jer je i on sadržan u VLDL. Obično se ovaj tip sreće kod gojaznih osoba i onih koji konzumiraju veće količine alkohola. Rizik od ateroskleroze postoji, no on je manji nego kod tipova II i III. Kod znatnog broja osoba sa ovim poremećajem može kasnije nastati šećerna bolest.

V tip — hiperhilomikronemija sa hipertrigliceridemijom — ovaj tip je kombinacija tipova I i IV, što znači da postoji istovremeno povećanje hilomikrona i VLDL. Zbog toga su redovno u krvi povišeni trigliceridi. Koncentracije holesterola su najčešće normalne, a mogu biti umereno povećane samo kod prisustva lako povišenih triglicerida. Postoji rizik od pojave šećerne bolesti i napada pankreatitisa, a sklonost aterosklerozi nije visoka.

Tags:kod muškarca, kod žena, povećan, povišen holesterol, simptomi, trigliceridi, u krvi, uzrok, visok