Kako se zaštiti od tuberkuloze?

Čuvanje od tuberkuloze znači čuvanje od tuberkuloznog bolesnika i od svega što je tuberkulozni bolesnik mogao zaraziti ispljuvkom, slinom, gnojem, izmetom ili dodirom.

Kako se sačuvati od tuberkuloze?

Najbolje je ako nastojimo da uopšte ne dolazimo u dodir sa tuberkuloznim bolesnikom. Tuberkulozni bolesnik je neiscrpan rezervoar Kohovih bacila: on ih seje svuda oko sebe kašljem, kijanjem, govorom, ispljuvkom i dodirom. Naročito je opasan kašalj. Pri kašlju se otkidaju iz usta sitne kapljice, koje lete kroz vazduh i padaju na okolne predmete i na lica u blizini bolesnika. Tuberkulozni bolesnik treba uvek kada kašlje da pokrije usta maramicom ili levom rukom i da tako zadrži te kapljice.

Ako negujemo tuberkuloznog bolesnika, treba uvek kad boravimo u njegovoj sobi da nosimo masku preko usta i nosa, a treba i bolesnika navići da nosi masku kad god mu neko dođe u sobu. Maska se pravi od četvorostruke gaze ili od mekog tankog platna. Gaza se iseče u duguljaste komade, 20 st dužine i 15 st širine, pa se za svaki ugao prišije vrpca duga oko 25 cm. Od sredine komada gaze prema donjem rubu načini se trouglast porub da bi se na taj način maska podavila pod bradu.

Maska se vezuje preko nosa i usta na taj način što se dve gornje vrpce vežu iznad ušiju, oko glave, a dve donje ispod ušiju, oko vrata. Gaza zaustavlja prašinu i klice, a propušta prečišćen vazduh. Maske od gaze su mnogo bolje, jer se bolje priljubljuju uz lice i na taj način zadržavaju klice. Masku valja često i vrlo pažljivo iskuvavati u jakoj sapunici da bismo uništili klice. Pri stavljanju maske na lice treba da pazimo da na usta stavljamo uvek istu stranu, koju stoga treba obeležiti.

Ispljuvak bolesnika sadrži milione, pa i milijarde tuberkuloznih klica. Prema tome, ispljuvak je vrlo zarazan. Bolesnik mora da pljuje u pljuvaonicu. Najbolje su džepne staklene pljuvaonice. Te pljuvaonice treba iskuvavati zajedno sa ispljuvkom. Ispljuvak ne treba nikada bacati oko kuće, pa ni u toalet, jer klice mogu i odatle na neki način doći u naše telo. Pljuvanje na pod vrlo je opasno za sve ukućane, a naročito za malu decu, koja se igraju na podu. I čišćenje cipela kojima smo gazili po ispljuvku može da bude opasno i zarazno, jer prašina sa takvih cipela sadrži Kohove bacile,

Na svim predmetima koji služe bolesniku nalaze se klice tuberkuloze. Upotrebom tih predmeta možemo se zaraziti. Zato se nećemo nikada služiti predmetima koje upotrebljava bolesnik. Naročito su opasni. sledeći predmeti: čaša za vodu, kašika, viljuška, nož, peškir, jastuk, pokrivač, muštikla, lula, maramica, tanjir, odeća i predmeti za toaletu.

Najveću opasnost predstavlja spavanje u istoj sobi sa bolesnikom. Spavanje u istom krevetu donosi sigurnu i brzu infekciju, naročito ako se radi o deci. Zato moramo, po svaku cenu, urediti stanovanje tako da bolesnik spava sam u sobi.

U našim selima bolesniku često nameštaju krevet u kuhinji, zato što se tu loži i što bolesnik voli da bude u društvu. To je najveća pogreška. U kuhinji bolesnik ima najviše mogućnosti da nas zarazi, jer pljujući i kašljući zagadi ne samo predmete iz kuhinje već i hranu koja se kasnije jede.

Tuberkulozne domaćice treba da izbegavaju rad u kuhinji. Ako su primorane da rade, treba obavezno da nose masku preko usta i nosa. Na taj način će bar donekle sprečiti padanje Kohovih bacila na posuđe i hranu.

Nikad se ne sme zaboraviti da su deca naročito osetljiva. Mora se sprečiti svaki dodir dece s bolesnicima. Bolje je odvojiti dete od bolesne majke i prekinuti dojenje nego produžiti boravak deteta u zaraženoj sredini i izložiti ga sigurnoj infekciji.

Da bi se smanjio broj zaraznih klica u bolesničkoj sobi, tu prostoriju treba često vetriti. Obnavljanjem vazduha smanjuje se broj klica koje lebde u vazduhu. Ne treba zaboraviti da sunčevi zraci ubijaju Kohove bacile. Zato treba što više omogućiti ulazak sunčevim zracima u sobu. Dobro je predmete koji služe bolesniku (posteljinu, rublje) iznositi na sunce. Razume se da pri tom moramo nositi masku.

Sobu treba da čistimo pažljivo. To se najbolje čini mokrom krpom. Čišćenje metlom, naročito ako je suva, vrlo je opasno. Na taj način dižu se u vazduh sve one klice koje su u toku dana pale na pod, pa ih onda udišemo. Za vreme čišćenja moramo, obavezno, sve ukućane isterati napolje iz kuće, ili iz sobe, akomoraju da žive u istoj sobi sa bolesnikom. Posle čišćenja treba ostaviti otvorene prbzore i napraviti promaju da bi se vazduh što pre obnovio. Za to vreme treba nositi masku.

Van kuće naročito u kafanama, na raznim skupovima, u školi ili pri radu možemo takođe dbći u dodir sa tuberkuloznim ljudima. Treba uvek da vodimo računa o ljudima koji kašlju i pljulu, pa da se držimo dalje od njih. Pametni ljudi, kada su bolesni, ne idu na takva mesta gde mogu zaraziti druge, ili, ako odu, paze na to da ne prenesu na druge. Ali, bez obzira na to, mi smo dužni da upozorimo svakog koji. kašlje da stavi ruku na usta i da ne pljuJe po podu, već u pljuvaonicu ili u maramicu.

Pljuvanje po javnim lokalima i na ulicama vrlo je opasno. Među osobama koje tako pljuju ima dosta tuberkuloznih, čiji ispljuvak predstavlja najsmrtonosnije oružje za decu koja se na takvim mestima igraju. Protiv pljuvanja po ulicama i javnim mestima treoa voditi oštru borbu.

Za odbranu protiv tuberkuloze vrlo važno je stanje u kome se nalazi naš organizam. Svako slabljenje čini nas sve neotpornijim prema zaraznim klicama. Dakle, ako hoćemo da se sačuvamo od zaraze, moramo stalno održavati snažno i zdravo telo. Slaba ishrana, preterani fizički rad, preterani umni rad, loše stambene prilike (vlaga, pretrpanost), preterane teškoće u životu, preterani sportovi, bolesti i nazebi, sve su to uslovi koji dovode do slabljenja organizma i smanjivanja njegove otpornosti, pa su, prema tome, i uslovi za infekciju Kohovim bacilima.

Ne treba zaboraviti da i mleko bolesnih krava može biti zarazno, pa za hranu treba upotrebljavati samo provereno ili dobro prokuvano mleko.