Vakcinacija protiv tuberkuloze

Otkako se saznalo da je tuberkuloza zarazna bolest i otkako je pronađen uzročnik, stalno se traži način kako da se otkloni mogućnost zaraze, jer i pored najpažljivijeg čuvanja i poznavanja svih principa borbe protiv tuberkuloze ne možemo izbeći dodir sa ljudima koji boluju od te bolesti, pogotovu kad ne znamo da su bolesni. A svaki dodir s tuberkuloznim bolesnikom može prouzrokovati infekciju.

Posle pronalaska cepiva (vakcina) koja s uspehom sprečavaju nastajanje zaraznih bolesti (na primer: trbušnog tifusa, pegavca, difterije, šarlaha, boginje) izgledalo je da će se brzo pronaći i vakcina protiv tuberkuloze. Ali moralo je proći mnogo godina da se dođe do takvog cepiva. To su tek 1921. godine uspeli da učine Francuzi Kalmet i Geren.

Proučavanjem toka bolesti i života tuberkuloznih bolesnika utvrđeno je da deca odnosno ljudi koji su jednom već bolovali od neke lake forme tuberkuloze retko obolevaju ponovo od te bolesti. Kalmet je to i opitom dokazao na životinjama.

Na osnovu toga je stvoren zaključak da se jedna osoba može zaštititi od teškog tuberkuloznog oboljenja ako pre toga postignemo da preboli jedno lako, bezopasno oboljenje.

Prema tome, trebalo je pronaći način da se izazove laka i bezopasna zaraza tuberkuloze da bi se stvorila otpornost prema toj bolesti. A to nije bilo lako postići. Trebalo je pronaći vrstu Kohovih bacila koja bi, s jedne strane, bila tako slaba da svojim ulaskom u organizam ne izazove oboljenje ili, ako ga izazove, da ono bude potpuno bezopasno, a da, s druge strane, u našem organizmu ipak stvori otpornost prema tuberkulozi. Kalmet i Geren odgajili su u svom laboratorijumu takav soj tuberkuloznih klica kravljeg tipa, i on se danas upotrebljava za celcovanje protiv tuberkuloze. To pelcovanje zove se BeSeŽe-vakcinacija.

Kod nas, naročito posle rata, započela je masovna akcija pelcovanja protiv tuberkuloze BeSeŽe-vakcinom. Ekipe stranih i naših lekara išle su od sreza do sreza i od sela do sela, i pelcovale hiljade i hiljade dece i omladine. Ta vakcinacija se i dalje sprovodi. U početku akcije bilo je nerazumevanja i otpora; toga ima i sada, ali sve manje. Ljudi su uvideli da pri tako masovnim akcijama nije nigde došlo ni do kakvih loših posledica po zdravlje dece. Roditelji su se uverili da im pelcovana deca ne, obolevaju od tuberkuloze. Ona se čak i bolje razvijaju i brže napreduju od nepelcovane.

U svim porodilištima vrši se sada obavezno pelcovanje BeSeŽevakcinom. Po izvršenoj vakcinaciji decu treba čuvati da se ne zaraze tuberkulozom. Ako se vakcinisana deca zaraze tuberkulozom pre isteka šest nedelja od vakcinacije, razvoj bolesti se ne može vakcinacijom sprečiti. Ako zaraza nastupi posle tog roka,’ dete će dotle postati otporno i odupreće se infekciji. Pelcovanje kroz usta može se izvršiti samo do desetog dana života. Majka treba obavezno da nosi masku šest nedelja, kad god doji, kupa ili’drži pelcovano dete, a isto to treba da čine i druge osobe koje prihvataju dete.
Pre davanja vakcine vrši se obavezno ispitivanje da li je dete bilo inficirano tuberkulozom. Pelcuju se samo ona deca koja nisu bolovala niti su bila inficirana tuberkulozom. Deci koja su prebolela bilo kakvu formu tuberkuloze vakcinacija ne koristi.

Vakcinaciju treba obnoviti prvi put posle druge, drugi put posle šeste, i treći put posle šesnaeste godine.

Posle vakcinacije dobro je, ako je mogućno, davati deci pojačanu hranu ili dve do tri kašike ribljeg zejtina dnevno.

Nijedna majka ne bi smela dozvoliti da joj dete ostane nevakcinisano, jer vakcinacija BeSeŽe-vakcinom sigurno štiti od tuberkuloze. Vakcinacija se vrši besplatno u svim porodilištima, dečjim savetovalištima i dispanzerima, kao i u školskim poliklinikama, ambulantama i antituberkuloznim dispanzerima.

U poslednje vreme i u nas se koristi hemioprofilaksa, tj. uzimanje određenih lekova, kao način predohrane od nekih bolesti. Takva se hemioprofilaksa može korisno primeniti i u slučajevima kada se u porodici moramo čuvati od tuberkuloznog bolesnika. Lekari antituberkuloznih dispanzera znaju u kojim slučajevima treba. da se koristi, pored ostalih, i ovaj način predohrane.