By February 7, 2013

Šta preduzeti i kako sniziti povišenu telesnu temperaturu?

Ljudsko telo normalno ima manje-više stalnu temperaturu toplotu. U slučaju izvesnih oboljenja telesna temperatura može se podići iznad normalne. I zbog toga što je povišena temperatura jedan od nesumnjivih znakova bolesti, ona se u slučaju bolesti, a i inače, meri i kontroliše. Meri se toplomerom. Kod odraslih osoba meri se pod pazuhom, u ustima ili u čmaru, a kod male dece u preponi ili, po nuždi, u čmaru.

visoka temperatura 34

Kod male dece meri se u preponi zbog toga što zagrevne površine za toplomer ima više u preponi nego pod pazuhom. Pri merenju temperature pod pazuhom ili u preponi mora se prethodno dobro izbrisati vlaga od znoja, jer bi inače toplomer pokazao temperaturu nižu od temperature tela u datom trenutku. Za merenje temperature u ustima, toplomer mora biti dobro očišćen (alkoholom ili ljutom rakijom). Toplomer mora biti dobro očišćen i za merenje temperature u čmaru. Pre upotrebe toplomera živu treba stresti ako pokazuje temperaturu iznad 36°C.

Temperatura izmerena pod pazuhom ili u preponi kreće se normalno između 36° i 37°C. To je normalna periferna telesna temperatura. Temperatura, pak, merena u ustima ili u čmaru kreće se nor malno između 37° i 37,6°C, i to je normalna centralna telesna temperatura. Svaka temperatura iznad 37°, odnosno 37,6°C smatra se povišenom.

Telesna temperatura mora biti manje-više stalna pošto se telesna tkiva mogu održati živa samo na određenoj temperaturi. Čim se temperatura spusti ispod ili podigne iznad određenog stepena, tkiva izumiru. Temperaturu reguliše nervni sistem, a stvara je i održava rad svih tkiva i organa, najviše rad mišića. Temperatura se stvara na taj način što pri radu tkiva najveći deo svakodnevne hrane sagoreva u prisustvu kiseonika koji udišemo.

Šta znači povišena telesna temperatura?
Povišena telesna temperatura je, u stvari, odraz borbe organizma sa bolešću, odnosno sa njenim uzročnicima. U 19 od 20 slučajeva povišena temperatura znači neku infekciju, neku zaraznu bolest, neko infektivno oboljenje. U tim slučajevima povišena temperatura je posledica borbe organizma sa određenim zaraznim klicama ili otrovima: koje ove luče u toku borbe sa napadnutim telom. U jednom od dvadeset slučajeva povišenje temperature pripisuje se preteranom radu i kretanju ili uticaju nervnog sistema, a, možda, i suviše visokoj temperaturi okolnog vazduha. Porast temperature izazvan poslednjim od navedenih uzroka ne traje dugo. Uklanjanjem uzroka temperatura pada na normalnu. Najzad, izvesne nervozne osobe imaju ponekad takođe povišenu temperaturu, čiji uzrok često ostaje nepoznat.

Pod uslovom da takvo stanje ne traje dugo, temperatura se može podići do 44° ili se spustiti do 24°C. Ali ako povišena telesna temperatura traje duže, tkiva izumiru na 42° i oko 24°C.
Kretanje povišene telesne temperature može imati najrazličitije oblike. Povišena, ona može trajati dan-dva, ili od nedelju dana do nekoliko nedelja, a može trajati i nekoliko meseci; temperatura može biti normalna izjutra, a uveče manje ili više povišena, a može bivati viša i u drugim, jednakim ili nejednakim, razmacima vremena, itd.

U 95% slučajeva povišena temperatura koja se održava duže dolazi usled jednog od oboljenja iz sledećih pet grupa: razne vrste tuberkoloze; razna septicna oboljenja (trovanje krvi prisustvo zaraznih klica u krvi) grip; akutni ili subakutni reumatizam i trbusni tifus.

Kratkotrajno povišena temperatura može nastati i usled drugih najrazličitijih, mahom lakših oboljenja.

Uz svako povišenje temperaturv, pogotovu uz veće i dužeg trajanja, idu obično i drugi znaci oboljenja, kao što su ubrzan puls, glavobolja, bolovi u zglobovima, malaksalost, gađenje, povraćanje, itd.

Svaki put kada je temperatura povišena treba odmah, u samom početku, tražiti uzrok tom povišenju, bez obzira na njegovu visinu.

Kad god je kod neke osobe temperatura visoka, tim pre ako tako povišena traje duže, treba zatražiti pomoć lekara. Pronalaženjem i otklanjanjem uzroka koji je doveo do povišenja, temperatura će pastc. na normalnu. Ako se uzrok ne može brzo da otkloni i zbog toga temperatura ostaje i dalje povišena, kao što je to slučaj kod većine zaraznih i drugih bolesti, onda će lekar, ukoliko je to potrebno, dati uputstvo kako da se temperatura smanji.

Da li se povišena temperatura mora uvek i pošto-poto sniziti?
U slučajevima dugotrajnih oboljenja sa povišenom temperaturom, temperatura se mora snižavati samo onda kad je suviše visoka, kada svojom visinom smeta bolesniku ili dovodi njegov život u opasnost. A to je, prema onome što se zna, tek kad pod pazuhom ili u preponi pređe 39°C, odnosno u ustima ili čmaru 39,5°C. U takvim slučajevh^ma lekar će dati uputstvo kako da se temperatura povremeno snižava.

Za snižavanje temperature dolaze u obzir lekovi kao što su acetisal, piramidon, kinin i dr., ili hladne obloge i kupanje. Ako temperatura nije visoka, odnosno ne prelazi napred navedenu visinu, silom je ne treba snižavati. Takvu temperaturu bolesnik lako podnosi. Telo uspeva da uzročnike takve temperature samo savlada. i da temperaturu spusti na normalnu.

Šta treba preduzeti da bolesnik sa povišenom temperaturom brže i lakše ozdravi?
Treba znati da, imajući u vidu mere koje propiše lekar, bolesnik mora ležati u postelji.dok temperatura ne spadne na normalnu. Od- mor je najbolji lek za bolesnika sa visokom temperaturom. Odmor će mu najviše pomoći da savlada infekciju zbog koje ima povišenu temperaturu. Zatim, prostorija u kojoj leži bolesnik treba da se često provetrava ili da se, kada je to mogućno, prozori drže otvoreni. Ukoliko se prozori drže otvoreni, bolesnički krevet treba da bude smešten tako da hladan vazduh ne bije neposredno u bolesnika.

Ako u mestu nema lekara, onda se može, dok ne dođe lekar, uzeti jedna. a posle izvesnog vremena, po potrebi, i druga tableta acetisala, piramidona ili kakve mešavine sličnih lekova, a ako je temperatura i suviše visoka, bolesniku se mogu staviti hladne obloge.

U našem narodu visoka temperatura kod bolesnika izaziva, sasvim opravdano, veliku zabrinutost, ali se za njeno snižavanje upotrebljavaju dosta često sredstva koja više odmažu i otežavaju ionako teško stanje bolesnikovo. Najčešće pogreške u tom pogledu sastoje se u mazanju bolesnika; raznim mastima ili masnim mešavinama, ko- jima se bblesniku zapuše pore na koži i tako onemogući telu da se znojenjem i isparavanjem znoja samo rashladi. Nije redak ni slučaj da se bolesnik namaže i raznim materijama sumnjive čistoće i porekla. Ta mazanja i neki drugi postupci oko bolesnika ostali su nam iz starih vremena, iz etare nenaučne medicine, i mi ih se još ne mo- žemo otresti. Međutim, naši ljudi treba već jednom da shvate da je mazanje tela raznim mastima, pogotovu u slučaju bolesti, štetno po zdravlje i da ga treba izbegavati. Ako je, eventualno, potrebna masaža, onda je najbolje da se za to koristi neka špiritusna mešavina, kao špiritus-kamfor ili nešto slično. Ali ako bolesnik povraća ili ima bolove u trbuhu, ne treba ga ničim ni mazati ni trljati.

U slučaju većeg, naročito naglog porasta temperature, kao i inače, najbolje je obratiti se lekaru za savet.



Post a Comment

shared on wplocker.com