Kako dolazi do znojenja i zašto se naše telo znoji?

Naša koža je stalno manje ili više vlažna. Ta vlažnost dolazi od znoja koji koža luči. Ali koža ne luči znoj u svako vreme podjednako. Kada je toplo, lučenje je. obilnije, a kada je hladno, lučenja znoja nema ili je svedeno na najmanju meru. Koža je, razume se, utoliko vlažnija ukoliko je lučenje znoja obilnije. Kretanje i rad utiču takođe na znojenje. Za vreme kretanja i rada znojenje je obilnije nego za vreme odmora. Najzad, znojenje je pojačano osećanjem straha i uzbuđenjem.

Znoj je tečnost, može se reći voda, u kojoj ima rastvorene kuhinjske soli i malo otpadaka od sagorevanja hranljivih i drugih materija u telu. Zbog toga je znoj slanog ukusa. Obično je bistre boje, izuzetno može biti žućkastocrveno ili tamno obojen. Najčešće je nakiselog, a poneki put i neprijatnog mirisa. Naročito kad dolazi od znojenja nogu.

Kako dolazi do znojenja? 
U koži svakoga od nas ima oko dva miliona znojnih žlezda, koje luče oko jedan litar znoja dnevno. Iz znojnih žlezda znoj izlazi kroz vrlo sitne otvore na koži, koji se zovu pore. Znojne žlezde nisu ravnomerno raspoređene po celom telu. Srazmerno najviše ima ih na dlanovima i tabanima, zatim, ispod pazuha i između nogu, a najmanj na leđima. Zato se dlanovi,tabani i pazuho najviše i znoje. Znoj se na dlanovima brzo suši i zbog toga se vlažnost na njima retko primećuje. Međutim, ima osoba, većinom nervoznih i lako uzbudljivih, kod kojih su dlanovi,usled pojačanog znojenja stalno vlažni. Uostalom, dlanovi se ovlaže znojenjem skoro kod svake osobe u momentu kakvog uzbuđenja, osećanja straha ili nervoze.

Zašto se naše telo znoji?
Znojenjem se reguliše ,telesna toplota. Sagorevanjem hranljivih materija, u prisustvu kiseonika koji udišemo, u telu se stvara toplota. Ova toplota mora biti uvek manje-više stalna i ne sme preći određenu visinu, bar dok je organizam zdrav. Međutim, za vreme velikih telesnih napora, koji zahtevaju i pojačano sagorevanje materija u odgovarajućoj srazmeri, stvaranje toplote mnogo je veće nego obično, i, ukoliko ne bi bilo jednog određenog mehanizma za njeno regulisanje, telesna toplota bi se mogla podići znatno iznad normalne i, eventualno, ugroziti organizam. To isto, samo na drugi način, moglo bi se dogoditi i pod uticajem velike toplote okolnog vazduha. Da do toga ne bi došlo, potrebno je da se toplota tela na neki način reguliše i održi na jednoj određenoj, normalnoj visini. Ulogu re gulatora telesne toplote u ovakvim slučajevima igra znojenje. Dakle, radi održavanja telesne toplote na određenoj, normalnoj visini naše telo se znoji. Isparavanje znoja na koži smanjuje i telesnu toplotu i toplotu okoline. Radi razumevanja ovog u osnovi jednostavnog mehanizma, treba se podsetiti da je čoveku, dok mu je koža vlažna, hladnije kad izađe iz vode nego dok je bio u vodi, iako je zazduh topliji nego voda, jer isparavanje vode zadržane na koži oduzima telu izvesnu toplotu a istovremeno i snižava toplotu izvesnom sloju okolnog vazduha.

Znojenje olakšava rad bubrega – U izvesnim slučajevima znojenjem se olakšava i rad bubrega, jer se kroz znoj izlučuju iz tela i pojedini otpaci koje, inače, izlučuju bubrezi. Najzad, poznato je da čoveku kod nekih bolesti lakne posle znojenja i da se znojenje u takvim slučajevima i namerno izaziva.

Održavanje telesne temperature na određenom nivou nalazi se pod uticajem i kontrolom simpatičnog nervnog sistema, čijeg rada mi nismo svesni. Pod uticajem i nadzorom tog nervnog sistema je znojenje. Tako je, uostalom, i objašnjivo znojenje usled straha ili uzbuđenja, na koje ovaj nervni sistem u znatnoj meri takođe utiče.

Dakle, znojenje je normalna i za telo korisna pojava i neophodna potreba. Prema tome, sve ,dok se čovek znoji u. normalnim uslovima, znojenje ne treba sprečavati, već, naprotiv, treba stvarati povoljne uslove da se ono normalno odvija. Da bismo olakšali normalno znojenje, potrebno je da se, pre svega, povremenim kupanjem, održava čistoća kože. Kupanjem se otvaraju i čiste otvori kožnih pora, kroz koje znoj izlazi napolje. Zbog toga kožu ne treba nikad, osim po savetu lekara i izuzetno, mazati nikakvim mastima, niti stavljati masne ili lojane obloge, jer se na taj način zatvaraju pore i sprečava znojenje.

Međutim, ima ipak slučajeva, naročito kod tuberkuloze i nekih drugih bolesti, kad znojenje iscrpljuje bolesnika i kad znojenje treba sprečiti ili bar smanjiti. Ima, isto tako, slučajeva kada je miris znoja neugodan i težak i kada se protiv toga mora nešto preduzeti. Kada je to potrebno, zatražićemo i savet lekara.

Kako suzbiti preterano znojenje nogu?

Za suzbijanje preteranog znojenja nogu i otklanjanje neugodnog mirisa izazvanog znojenjem najbolje je, pre svega, održavati što veću čistoću nogu, čarapa i obuće. Noge treba prati najmanje jedanput dnevno a čarape menjati ili prati svaki drugi dan. Ako to ne pomaže, treba pokušati sa pranjem nogu u vodi u kojoj je prokuvano orahovo lišće ili u vodi u koju je na litar vode stavljeno 4—5 kafenih kašika boraksa. U otpornijim slučajevima treba pokušati sa držanjem nogu, posle običnog pranja, u rastvoru kalijum hipermangana 1 : 1000, u trajanju od pet minuta. Rastvor kalijum-hipermangana može se prethodno obezbojiti natrijumovim bisulfidom. Posle držanja nogu u rastvoru kalijum-hipermangana, tabane i predeo između prstiju treba posuti boraksom. U najtežim i najotpornijim slučajevima mogu se stopala (tabani i predeo između prstiju) premazati četvoroprocentnim rastvorom hromne kiseline. Premazivanje ovim rastvorom vrši se, u početku, svakog dana, potom svaki drugi dan i najzad jedanput nedeljno. U najtežim slučajevima preporučuje se rendgensko zračenje.

Ako je potrebno da se znojenje izazove namerno, onda je za to najbolje toplo kupanje ili držanje nogu u vrućoj vodi. I to je za izazivanje znojenja dovoljno. No, za izazivanje znojenja mogu se, po potrtrebi, upotrebiti i izvesni lekovi. Od ovih lekova najpoznatiji i najefikasniji je acetisal (acisal, aspirin, itd.). Uzima se u tabletama ili praškovima od pola grama, eventualno posle kupanja ili držanja nogu u vrućoj vodi. Međutim, treba znati da se toplo kupanje i držanje nogu u vrućoj vodi ne mogu uvek preporučiti, jer mogu biti i od štete po bolesnika i lečenje, pa je najbolje pitati lekara za savet kad god jedan do dva aspirina ne izazovu znojenje.