Nedostatak želudačne kiseline
Ima kao posledicu sporo ili nedovoljno varenje hrane, usled čega nastaju razne smetnje i teškoće. Obično oslabi apetit, posle jela se osećaju tegoba i podnaduvenost, često praćeni podrigivanjem. Podrignuti gasovi se osećaju na pokvarena jaja. U težim slučajevima pojavljuju se i prolivi. Pošto se zbog ovih teškoća boji da jede, bolesnik počne da slabi.
Nedostatak želudačne kiseline najčešće je posledica nekog ranijeg oboljenja želuca (katara), a javlja se i u toku malokrvnosti, Bazedovljeve bolesti, oboljenja creva i trbušne maramice, hroničnih i akutnih zaraznih bolesti itd.
Leči se prvenstveno lečenjem bolesti koja je izazvala smanjeno lučenje želudačne kiseline. Pri tome se ne sme jesti presna hrana (salata, voće), kao ni hrana koja sadrži mnogo celuloze ili se tesko vari (pasulj, suvi grašak, rotkvice, i sl.). Moraju se izbegavati staro i sušeno (dimljeno) meso, paprika itd. Jela treba da budu umereno kisela i slana. Vino se može piti u manjim količinama uz jelo. Kafa i čaj se ne preporučuju, ali se u sasvim malim količinama mogu uzimati. Da bi se lakše varila, hrana treba da bude usitnjena, dobro kuvana ili pečena i da se duže žvaće. Posle jela treba malo prileći. Ako se pojave jači bolovi, na trbuh se u predelu želuca može staviti termofor ili vruć crep uvijen u krpu.
Daju se i tablete ili kapljice koje sadrže želudačne sokove, kao i preparati pankreasa (gušterače). Uzimaju se u sredini jela sa vodom. Umesto lekova može se upotrebiti i limunov sok.
Potpuno odsustvo želudačne kiseline, ili prisustvo mlečne kiseline u želudačnom soku, daje povoda da se misli na oboljenje od raka na želucu.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
