Tromboza srčanih krvnih sudova

Za vreme zapaljenja srčanih zalistaka usled akutnih zaraznih bolesti, akutnog zapaljenja arterija, kod povišenog krvnog pritiska i suženja mitralnog srčanog otvora, može nastupiti zatvaranje nekog krvnog suda u srčanom mišiću, i to ponajviše usled lokalnog zapaljenja arterije. Često do tromboze dolazi i usled postepenog ali trajnog sužavanja koronarnih arterija usled skleroze. Bolest nastupa češće kod muškaraca nego kod žena, i to između 45. i 60. godine.

Znaci oboljenja su vrlo različiti. Ponekad bolesnik ne oseća ništa i može da živi dalje bez naročitih posledica, dok u teškim slučajevima nastupa momentana smrt (srčana kap). Ali u većini slučajeva nastupaju sledeće teškoće: bolesnik oseti odjednom vrlo oštar bol iza grudne kosti, koji se pojačava i širi prema lažičici, nastupa vrlo teško stanje sa jakim znojenjem, nesvesticom i teškim disanjem. Temperatura se privremeno penje do 38 ili 38,5° C, a zatim postepeno pada do normale.

U svakom slučaju nastupanja naglih bolova u predelu. srca, sa teškim disanjem i jakim znojenjem, treba odmah leći u krevet, nešto uzdignuta grudna koša i sa hladnim oblogom u predelu srca. ,

Pošto je bolest vrlo opasna, bolesnika treba hitno smestiti u boliicu. Prevoz se mora obaviti pažljivo, jer i mali napor može da izazove pogoršanje.

Bolest se može, komplikovati, te je zbog toga neophodno pažljigo i dugotrajno lečenje. Najčešće komplikacije su razne embolije, tj. začepljenja krvnih sudova (na primer;u mozgu) i srčana mana.

S obzirom na dosadašnji razvoj medicinske nauke, može se i na ovu bolest uspešno delovati davanjem raznih lekova. U početku je važno davanje lekova protiv bolova (npr. morfijuma), kao i davanje lekova za pojačanje srčanog rada i povećanje krvnog pritiska (ako je manji od 80), u koji se ubrajaju kofein, kardijazol i sl. u toku lečenja često je potrebno menjanje lekova, i zato je neophodan stalan nadzor lekara.

Ležanje traje 30 do 50 dana. Za vreme ležanja treba masirati noge da ne dođe do tromboze vena. U izvesnim slučajevima lekari dozvoljavaju sedenje u fotelji 1—3 sata dnevno.

Važno je davanje lekova protiv zgrušavanja krvi, no uzimanje ovih lekova (heparin) mora da bude stalno stručno kontrolisano, što se čini pregledom krvi.

Jasno je da je u toku bolesti, kao i posle ozdravljenja, neophodno održavanje dijete, koja je ista kao kod arterioskleroze i srčanih oboljenja.