Proliv kod dece i odraslih
Creva se prazne izbacivanjem izmeta obično jedanput, retko dva puta dnevno. Učestano izbacivanje izmeta naziva se prolivom. Broj stolica, kako se izbacivanje izmeta najčešće naziva, može u slučaju proliva ići i do 20 i više puta na dan. Izmet je žitkog ili vodenog sastava, a poneki put sadrži delove nesvarene hrane. Osim toga, izmet u slučaju proliva može sadržati i krv, gnoj ili izmešane krv i gnoj.
Prolivu često prethodi jače kretanje creva, praćeno krkljanjem i bolovima. Bolesnik koji ima proliv oseća jaku žeđ i malo mokri. Ako proliv potraje duže, temperatura, koja je u početku obično povećana, može da padne ispod normale.
Prema načinu kako nastaju i prema vremenu koliko traju, prolivi mogu biti akutni ili hronični. Akutni proliv nastupi odjedanput, traje izvesno vreme, pa prođe. Hroničan proliv nastupi lagano, postepeno, ne prolazi brzo i može trajati nedeljama i mesecima. Akutni proliv može da pređe u hronični. U tom slučaju, umesto da prođe brzo, on se produži i traje dugo.
Prolivi, naročito akutni, dolaze najčešće usled zapaljenja creva. Ta zapaljenja mogu nastati kada se neka opšta bolest usredsredi na crevima; zatim, mogu nastati usled trovanja hranom, bilo da je hrana zaprljana i zagađena, bilo da je pokvarena ili otrovna (prljavo voće, pokvareno meso, otrovne pečurke, zagađeni kolači ili sladoled itd.), i, naposletku. mogu nastati usled nazeba i rashlađenja.
Proliv se može ponekad pojaviti i bez zapaljenja creva, na primer usled straha ili uzbuđenja. Takav proliv dobijaju neki đaci pred polaganje ispita ili neki borci pred početak borbe, naročito prve, zatim, neki glumci pred predstavu, itd.
Do proliva može doći i usled oboljenja nekih drugih organa, npr., kod zapaljenja bubrega, poremećaja štitne žlezde itd.
Hronični prolivi nastaju, manje-više, iz istih uzroka iz kojih nastaju i akutni. Hronične prolive mogu da izazovu i razne vrste crevnih parazita, vrlo često i ameba, koja inače izaziva srdobolju i na koju se kod nas doskora nije mnogo mislilo, smatrajući da ameba samo u toplim predelima izaziva hroničan proliv. Dečje gliste mogu kod dece biti često uzrok dugotrajnim prolivima. Izvesne vrste proliva dolaze i zbog toga što nema dovoljno ili ima suviše želudačnog soka, zatim, što se brašnasta hrana slabo vari, pa se u crevima javljaju velike količine gasova, itd.
Do proliva dolazi neposredno bilo zbog jakog lučenja sokova i tečnosti u crevima, bilo zbog rđavog varenja i što crevna sluzokoža nedovoljno upija crevni sadržaj, ili zbog pojačanog kretanja creva izazvanog nervozom, uzbuđenjem ili strahom. Najčešće sva ova tri uzroka deluju zajedno.
Lučenje proliva zavisi od uzroka i oblika u kome se javlja. Kod akutnih proliva bolesnika treba staviti u postelju i davati mu u početku samo tečnosti, a potom čorbe od povrća i naposletku jaja, mesa, jogurt, itd. Bolesniku treba staviti nešto toplo na trbuh. Ako u kući ima gumene kese (termofor), treba je dopola napuniti toplom vodom, izbaciti iz nje vazduh, dobro je zatvbriti i staviti na trbuh. Ako u kući toga nema, stavi se zagrejana suva sitna so, razređena na kakvoj krpi i uvijena.
Bolesniku treba dati na čišćenje jednu do dve kašike ricinusovog ulja, a potom sulfagvanidin u tabletama, po 4 do 5 tableta na svakih 6 časova, ili kako lekar bude odredio. Deci se daje manje.
U slučaju proliva, za lečenje treba tražiti savet lekara.
Kod hroničnog proliva treba takođe tražiti i pronaći uzrok prolivu. Od toga zavisi lečenje.
Ishrana bolesnika obolelog od hroničnog proliva zavisi od uzroka oboljenja. Ipak, u većini slučajeva bolesniku se može davati kuvan pirinač, strugane jabuke i skrobasta hrana. Radi upijanja crevnog sadržaja daju se životinjski ili biljni ugalj, razne vrste preparata sa bizmutom itd. Može se dati i pomalo opijumskih kapljica, po 10 do 15, dva do tri puta na dan.
Kod proliva se ne sme davati za hranu zeleno povrće, salata, nekuvano voće (sem struganih jabuka), prerađevine od mesa (kobasice, salame itd.) i meso divljači. Osim pirinča, raznih testa, kaše od krompira, može se dati i pečenog mesa, kuvane ribe i sl.