Nekoliko glavnih znakova oboljenja ograna za disanje

TEMPERATURA. Gotovo sva oboljenja pluća praćena su povišenjem telesne temperature (toplote). To naročito važi za razna zapaljenja, bez obzira na to da li su ta zapaljenja u dušnicama — bronhijama, plućima ili,plućnoj maramici. Povišenje temperature pojavljuje se i kod oboljenja drugih organa, i kod zaraznih bolesti, pa, prema tome, pojava povišene temperature ne znači uvek da je nastupilo plućno oboljenje. Ako je reč o zapaljenju, onda je obično temperatura najviša u toku prvih dana, ili se brzo penje —u roku od nekoliko dana — do svoje najviše tačke, tj. do40°, pa i preko 40°C. Dobrim lečenjem temperatura se brzo savlada i snizi, dok se u slučaju pogrešnog lečenja može da produži, i traje nedeljama i mesecima.

Temperatura je obično vrlo visoka i nastupa gotovo odjednom već u toku prvog dana bolesti, ako je u pitanju neko zapaljenje pluća. U slučaju zapaljenja bronhija i plućne maramice temperatura se obično diže postepeno, u toku nekoliko dana, i uglavnom nije tako visoka kao kod zapaljenja pluća.

Male temperature, između 37° i 38° C, koje traju dugo, treba da nas uvek opominju na tuberkulozu. Male temperature često su opasnije od visokih, jer se o njima manje misli i pridaje im se manja važnost. Svako povišenje temperature, naročito ako je vezano sa kašljem, treba da nas odvede lekaru, koji je jedini u stanju da običnim pregledom, ili pomoću rendgena, ustanovi da li postoji neko oboljenje pluća i, ako postoji, da utvrdi kakve je prirode.

Vrlo često pred povišenje temperature pojavljuje se groznica. Groznica je naročito karakteristična pred zapaljenje pluća, jer nastupa obično kod čoveka koji je dotle bio potpuno zdpav. Kod zapaljenja plućne maramice mogu se svakodnevno pojaviti male gooznice pred povišenje temperature, samo su te groznice znatno slabije i traju kratko vreme.

ZNOJENJE. Pojavljuje se, uglavnom, kada temperatura dostigne vrhunac, i sa pojavom jačeg znojenja obično nastaje i opadanje telesne toplote. Znojenje nastaje na taj način što visoka temaeratuoa izazove nadražaj onog dela mozga koji ima zadatak da reguliše telesnu toplotu. Taj deo mozga (toplotni centar) preko svojih živaca izaziva znatno proširenje krvnih sudova u koži i izlazak tečnosti .— znoja —kroz pore na koži. Koža najpre postane samo malo vlažna, a ako je znojenje jače, skupe se i čitave kapljice znoja. Znoj ima zadatak da svojim isparavanjem oduzme.telu izvesne količine toplote i na taj način dovede do pada temperature. Ako je prostorija u kojoj bolesnik leži prezasićena vodenom parom, znoj se teško isparava, skuplja se na koži i rublju, i samo delimično izvršava svoj zadatak. Često se pad temperature izaziva davanjem toplih čajeva, ili aspirinom i piramidonom.

Znojenjem se iz organizma izbacuju izvesni otrovi (toksini) i na taj način se rasterećuje rad bubrega, ali se i količina mokraće smanjuje. Zato gotovo uvek bolesnicima koji se znoje treba davati dovoljne količine tečnosti (vode, limunade, čaja, voćnih sokova i dr.), a isto tako treba ih od znoja brisati ne samo zbog neugodnog mirisa već i zbog uklanjanja toksina koji posle isparavanja znoja ostaju na koži. .

KAŠALj. Prati skoro sva oboljenja pluća. Kašalj je neka vrsta odbrane pomoću koje pluća nastoje da spreče ulaz nekog stranog tela ili da nešto izbace. Kasalj može biti, suv ili vlažan. Vlažan kašalj pojavljuje se kod bronhitisa, kod zapaljenja pluća, velikog kašlja i tuberkuloze, a suv kašalj kod zapaljenja plućne maramice, a i kod početnih i dugogodišnjih formi tuberkuloze. Kašalj je obično bezbolan kod. bronhitisa, velikog kašlja i tuberkuloze, a težak i skopčan sa probadanjem kod zapaljenja pluća i zapaljenja plućne maramice. Kod kašlja koji dugo traje, obično kod upornog kašlja koji nastaje usled teškog izbacivanja ispljuvka (šlajma), dolazi do znakova gušenja, zacenjivanja, pri čemu lice pocrveni ili pomodri, oči se podlivaju krvlju, a srce počinje ubrzano da radi.

Kašalj ne valja nikakvim lekovima zaustavljati, već ga samo treba ublažiti, tj. dovesti do lakšeg iskašljavanja ispljuvka. Za to nam mogu poslužiti razni lekoviti topli, čajevi (beli slez, koren od jagorčevine, šerbet i čaj od kukuruza) i sirupi. Lekovite čajeve treba piti polako, u manjim količinama odjednom, a nikad hladne.

Ako je kašalj suv, tj. bez šlajma a uz to uporan i dosadan, narocito nocu, treba ga ublaziti uzimanjem specijalni lekova (kodein, kodalgin, acedikon). No pri uzimanju tih lekova ne sme se preterivati, jer mogu biti i štetni. Ako je u. pitanju bronhitis, može suvi kašalj da se pretvori u vlažan.

ISPLJUVAK. Pojavljuje se kod svih zapaljenja pluća i zapaljenja. kanala za disanje (bronhija i alveola). Količina ispljuvka zavisi od vrste i jačine oboljenja. Najveća količina ispljuvka javlja se kod čira u plućima, gde se pojavljuje u obliku povraćanja pune pregršti ili. pune čaše ispljuvka. Velike količine ispljuvka vide se i kod bolesnika. koji boluju od proširenja bronhija, hroničnog bronhitisa, a i kod starijih, kavernoznih oblika tuberkuloze.

Ispljuvak može da bude sluzav, gnojav, sukrvičav ili krvav, a može da bude i penušav. Sva zapaljenja, daju gnojav ispljuvak, koji može da bude siv (od prašine), zelenkast, žućkast ili crvenkast (kao kajsija ili cigla) ili crven. Ispljuvak koji ima boju Cigle ili kajsije pojavljuje se kod zapaljenja pluća. Sluzavi i penušavi ispljuvci javljaju se često kod astme, proširenja pluća (emfizema), i kod nekih srčanih oboljenja. U slučaju raka na plućima ispljuvak je obično pihtijast, nalik na sutliju od ribizla.

Obično ispljuvak nema nikakav naročiti miris, ali u slučajevima gnojenja plućne maramice ili u slučajevima čira i plućne gangrene može da postane neobično smrdljiv, i to u tolikoj meri da se u blizini nekih bolesnika ne može dugo izdržati. Isto tako ispljuvak obično nema nikakav ukus, ali može da bude slankast kod bronhitisa, može da sladi ako postoji šećerna bolest, a obično je bljutav i otužan kod tuberkuloze.

Ne sme se nikad zaboraviti da u ispljuvku, pored sluzi i gnoja, ima uvek i mnogo zaraznih klica koje su i prouzrokovale oboljenje. i da su te klice, sve dok su žive, opasne i za zdravlje ljude. Pomoću ispljuvka može se sa bolesnika preneti bolest na zdravog čoveka. To je naročito važno kod tuberkuloze.

Pri kašljanju bolesnici izbacuju iz usta i nosa velik broj sitnih kapljica šlajma ili sluzi. Te kapljice nekad su tako sitne da se i ne vide, ali u njima ima uvek veliki broj zaraznih klica. Sitne kapljice padaju svuda oko bolesnika, pa mogu pasti na ljude. Na taj način, naročito ako nam padnu na nozdrve, usne ili u usta, mogu da prenesu i izazovu bolest. Zato se treba čuvati od svakog čoveka koji kašlje. Ljudi koji kašlju treba da drže pred ustima maramicu ili da pred usta stave levu ruku.

KRVOLIPTANJE. Krvav ispljuvak pojavljuje se najčešće kod tuberkuloze, ali se može pojaviti i u svakom slučaju kada se usled preteranog kašlja povrede krvni sudovi, bilo u plućima bilo u dušniku. U slučaju kidanja većih krvnih žila, što se javlja uglavnom kod tuberkuloze, krvarenje može da bude tako jako da odjednom umori čoveka. Dugotrajna krvarenja iz pluća dovode do malokrvnosti i slabljenja organizma.

Krvarenje iz pluća može se pojaviti i kod ljudi koji boluju od visokog krvnog pritiska, ili od nekih srčanih oboljenja. Nisu retka ni krvarenja iz pluća posle operacije na bilo kom delu tela, ako dođe do zgrušavanja krvi u nekoj žili, pa se ta zgruševina otkine, zaplovi u krv i dođe u pluća (embolija).

Svako krvarenje iz pluća, makar bilo i najneznatnije, može biti znak ozbiljne opasnosti. Stoga takvog bolesnika treba smesta, ali vrlo pažljivo, preneti lekaru, ili lekara pozvati kući.

Pošto se krvarenje iz pluća pojavljuje .najčešće kod tuberkuloze, i to većinom ako već postoji raspadanje plućnog tkiva i stvaranje kaverne (šupljine u plućima), takav ispljuvak sadrži skoro uvek veliki broj tuberkuloznih bacila, pa se takvih bolesnika treba vrlo pažljivo čuvati.

U slučaju nužde može se bolesnicima pri krvarenju iz pluća dati da popiju dve-tri kašike slane vode, ili da gutaju sitne komadiće leda. Za vreme krvarenja bolesnici ne smeju piti ništa toplo niti gutati tvrdu hranu.

PROBADANJE. Pojavljuje se skoro kod svakog zapaljenja organa za disanje, ali je najkarakterističnije kod zapaljenja pluća i zapaljenja plućne maramice. Probadanja nastaju usled toga što se za vreme udisaja plućno tkivo rasteže, ili se obolela plućna maramica tare pa dolazi do povrede zapaljenog mesta. Najjače probadanje nastupa pri dubokom udisaju, i to pri kraju udisaja, kad su pluća naj proširenij a; zatim, osobito su jaka probadanja pri kašljanju, kijanju, pa i pri smejanju. Zato bolesnici koji imaju probadanje izbegavaju duboko disanje, kašljanje, kijanje i smejanje.

Probadanje koje nastupi naglo, odjedanput, sa groznicom i velikim povišenjem temperature, obično je znak zapaljenja pluća. Probadanje koje nastupa postepeno i nije praćeno naročito visokom temperaturom vrlo često je znak zapaljenja plućne maramice.

I pri zapaljenju međurebarnih živaca, pri prelomu rebara, kao i pri nekim drugim plućnim i srčanim oboljenjima može da nastupi probadanje. Takvo probadanje ne treba zameniti sa potkočivanjem, koje se javlja kod ljudi obolelih od želudačnih bolesti (nadimanja). Ponekad takvo potkočivanje izgleda kao probadanje, ali pri tom nema nikad ni temperature ni kašlja. Bol nastupa obično posle jela i oseća se najjače ispod levog rebarnog luka prema srcu.

Popuštanje probadanja i olakšanje dubokog disanja najčešće su znaci da se stanje bolesnikovo popravlja. Da bismo smanjili probadanje, dajemo bolesniku razne lekove za ublaženje kašlja, kao i lekove za ublaženje bola (aspirin, piramidon, kodein, kodalgin).

OTEŽANO I UBRZANO DISANJE. Javlja se ne samo kod oboljenja organa za disanje već i kod mnogih drugih bolesti, naročito ako su te bolesti praćene temperaturom. Teško.disanje pojavljuje se i kod velikog broja srčanih oboljenja; može biti prouzrokovano i nadimanjem stomaka, ili oboljenjem trbušnih organa, a, na kraju, i oboljenjem mozga, živaca i bubrega.

Otežano disanje nekada je ubrzano, nekada usporeno, a može da bude potpuno nepravilno i po dubini i po brzini disanja (ovo poslednje je najopasnije). Sem toga, otežano disanje nekad je kratko trajno, a nekad trajno (emfizem pluća,srčana oboljenja, stara tuberkuloza itd.). Ne treba zaboraviti da je kod zdravog čoveka za vreme sna disanje usporeno (12 puta u minutu).

Ako nastupi nepravilno disanje, sa povremenim ubrzavanjemi usporavanjem, to je vrlo loš znak, koji se javlja kod bubrežnih bolesti, kada se u krvi nagomila velika količina mokraćne kiseline.

PREPORUČUJEMO:

Kada je disanje naročito otežano, nastupa modrilo lica i usana (pijanoza). To je znak da je upijanje kiseonika vrlo slabo, krv se ne obnavlja, nastupa gušenje, koje u nekim slučajevima vodi u smrt. Obično pri tako teškom disanju nastupi i hlađenje ruku i nogu. od ovakvih pojava, radi stalnog obnavljanja kiseonika, naročito je važno dobro provetravanje prostorija u kojima leži bolesnik.