Akutno zapaljenje jetre i žutica

Jetra je vrlo izložena uticaju uzročnika raznih infekcija i zapaljivih procesa u organizmu. I ako ona ipak ne obolela tako često, to je zbog toga što je već po prirodi svojih funkcija osposobljena da se sa uspehom odupre mnogim infekcijama.

Pravilna ishrana sa potrebnrm količinom belančevina (jaja i meso), održavanje lične higijene, uredan život, kretanje i sport, blagovremeno saniranje pojedinih žarišta infekcije, a u slučaju potrebe energično i efikasno lečenje zaraznih i drugih bolesti, kao i druge slične mere, doprinose u znatnoj meri da se otpornost jetre prema infekcijama očuva i eventualno ojača.

Nasuprot tome, sve što utiče štetno na tkiva jetre, kao što je, pre svega, upotreba alkoholnih pića, neuredna i nepravilna ishrana, naročito sa mnogo masti, neuredan život, bez dovoljno kretanja, hronično ili akutno trovanje raznim štetnim materijama, neefikasno i neuredno lečenje pojedine akutne ili hronične bolesti, naročito sifilis, itd., slabi otpornost jetre kako u odnosu na infekcije koje mogu da zahvate njena tkiva tako i u odnosu na infekcije uopšte.

Najčešći uzročnik akutnih zapaljenja jetre su razni virusi, od kojih je najpoznatiji virus koji izaziva zarazno zapaljenje jetre (zaraznu žuticu). Osim virusa i veliki broj mikrobnih zaraznih bolesti (tifusna grupa, razna septična stanja, zapaljenje pluća, sifilis tuberkuloza itd.) mogu izazvati zapaljenje jetre. Najzad, i upotreba izvesnih lekova (npr., sulfatijazol, arsenikove soli i bizmut) ili trovanja (olovo, živa, arsenik, ujed zmije, otrovne gljive itd.) utiču takođe vrlo štetno na jetrina tkiva i izazivaju razne vrste zapaljenja jetre.

Žutica je najizrazitija, najuočljivija i najčešća propratna pojava akutnog zapaljenja jetre. O zaraznoj žutici (zaraznom hepatitisu) bice reči u poglavlju o zaraznim bolestima. Ovde ćemo se zadržati na nekim od ostalih oblika žutice.

Žutica je dobila ime po žutoj boji kože i beonjača, koja se javlja kod osoba kod kojih usled oboljenja jetrinih tkiva ili poremećaja njenih funkcija, ili usled smetnje oko izlivanja žuči u dvanaestopalačno crevo, dođe do nagomilavanja žučnih boja u krvi i taloženja u koži, beonjačama i ostalim tkivima.

Žutica se može pojaviti naglo, preko noći, bez ikakvih prethodnih znakova, ali ređe. Obično od zapaljenja jetre do pojave žutice prođe nekoliko dana. Gušobolja, kijavica i zapaljenje ždrela sto označavaju početak zapaljenja jetre i javljaju se na nekoliko dana pre pojave žutice. Zatim se pojave znaci kao kod poremećaja u varenju: gubitak apetita, muka, povraćanje, neprijatan ukus u ustima neuredna stolica (proliv ili zatvor) itd. Temperatura je povisena i praćena glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima i ostalom. malaksalošću. Bolesnik ima osećaj težine s desne strane u gornjem delu trbuha, ali jakih bolova nema. Izgubio je apetit, oseća muku u stomaku, povraća mu se itd. Početak je ponekad označen samo osećajem čmuke i zamora u trajanju od nekoliko dana.

Za vreme žutice, naročito prvih dana, mokraća bolesnika je tamne boje. Primećuje se da su beonjače a potom i koža žute. Izmet je svetlije boje a može da bude i potpuno beo, pun nesvarenih masnih materija. Količina mokraće jako je smanjena.

Žutica može trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci, ali obično prođe posle 20 do 30 dana. U toku treće nedelje znaci žutice počinju da se gube, apetit se popravlja, mokraća postaje bistrija i obilnija, stolica dobija svoju normalnu boju, gubi se žuta boja kože l beonjača i nastupa ozdravljenje.

Za lečenje žutice važno je utvrditi i otkloniti uzrok zapaljenju jetre. Ukoliko je u pitanju neka od zaraznih bolesti, nju treba sistematski lečiti. Pri davanju lekova treba izbegavati one koji mogu izazvati žuticu (sulfatijazol, arsenikove soli, bizmut i dr.), i ako ih je bolesnik dotle uzimao, obustaviti njihovo dalje davanje.

Za lečenje akutnog zapaljenja jetre, kao i žutice, veoma je važan higijensko-dijetalni režim. Lečenje zahteva, pre svega, apsolutno mirovanje u postelji u trajanju od nekoliko nedelja. Ovakvo mirovanje često se mora sprovoditi prisilnim merama, jer poneki put neznatne tegobe zavaravaju bolesnika da svoju bolest smatra lakom i bezopasnom. Hrana treba da se sastoji, uglavnom, od voćnih sokova, mleka i šećera u svim vidovima, kao i od živinskog i telećeg mesa. Svinjsko meso treba zbog masti izbegavati. Na lečenje i tok žutice veoma povoljno deluju transfuzija krvi i drenaža žučnih puteva, pa je usled toga, a i inače, najprikladnije bolničko lečenje.

Pošto je akutno zapaljenje jetre vrlo često zarazne prirode, to je i radi zaštite zdravih najbolje izdvojiti bolesnika u bolnicu, dok lekar eventualno drukčije ne odredi.

Tags:bolest, davanje krvi, dijeta, dugo, fiziološka, gnojno, hepatitits, hirurška, hronična, i dojenje, jetre, kod beba, kod dece, kod deteta, kod ljudi, kod novorodjenčeta, kod odraslih, lečenje, opstruktivna, se prenosi, svrab, trajanje, traje, zarazna, zarazno