Kašalj i bronhitis
Bronhitis je vrlo često oboljenje, koje se javlja bilo samostalno, bilo kao posledica nekih drugih oboljenja, naročito ako su praćena temperaturom.
U narodu se bronhitis zove kašalj. Ali svaki kašalj nije od bronhitisa, pošto sve plućne bolesti mogu da izazovu slabiji ili jači kašalj.
Najčešće se bronhitis javlja posle gripa ili posle kijavice, tj. posle bolesti koje naš narod zove nazeb ili prehlada. Kašalj može da nastupi i odmah u početku samog gripa ili kijavice. U stvari, i grip i kijavica su zarazna oboljenja prouzrokovana specijalnim klicama, sitnim živim bićima, koja za vreme nazeba ili slabljenja organizma počnu da se jače razmnožavaju, pa savladaju organizam i izazovu bolest. Pošto su te bolesti prouzrokovane živim klicama, one se mogu prenositi sa bolesnog čoveka na zdravog. Svima su poznate epidemije gripa, kao i.kućne epidemije kijavice, jer nije redak slučaj da u jednoj porodici najpre oboli samo jedna osoba, a posle se ređaju sve. Zato je potrebno da se čuvamo svakog čoveka koji ima grip, nazeb, kijavicu ili kašalj.
Kod ljudi koji pate od oboljenja nosa, krajnika i grla, bronhitis se pojavljuje češće, a isto tako i kod osoba koje boluju od proširenja pluća idi neke druge plućne bolesti. Zato je potrebno da se u prvom redu leči ovo osnovno oboljenje, jer ako ne izlečimo bolest koja je pravi uzrok, bronhitis će se ponavljati iz godine u godinu, bez obzira na naše lečenje.
Bronhitis je češći kod male dece nego kod odraslih, i to stoga što su deca manje otporna. i više podležu vremenskim promenama (hladnoći, vlazi).
Kod staraca je čest hroničan bronhitis, koji je vrlo dosadna i uporna bolest.
Kod pušača se javlja jutarnje kašljanje sa izbacivanjem šlajma, a to je takođe jedna vrsta bronhitisa.
Pošto bronhitis nastupa obično kao komplikacija kijavice ili gripa, to se često, pre nego što nastupi kašalj, pojavljuje temperatura, koja traje dva do četiri dana. Kašalj nastaje proširenjem oboljenja — infekcije — iz nosa ili grla na dušnice (bronhije), usled čega je ta bolest i dobila svoje ime, bronhitis, što znači zacaljenje bronhija.
U bronhijama infekcija izaziva pojačano lučenje sluzi, a uz to i aktivnu odbranu organizma, pri čemu bela krvna zrnca iz krvi nastoje da unište bacile, i na taj način se stvara gnoj. Taj gnoj pomešan sa sluzi sačinjava ispljuvak. Kada se nakupi izvesna količina ispljuvka na bilo kom mestu u dušniku dušnik se nadraži i izbacuje ispljuvak pomoću naglog stezanja, kašlja.
Glavni znak bronhitisa je kašalj, i nisu retki.slučajevi da se ta bolest u našem narodu jednostavno zove kašalj. Kašalj može biti suv, a može da bude, kao što smo već kazali, praćen izbacivanjem šlajma, koji je obično zelenkast ili žut. Količina ispljuvka vrlo je različita, ali ne znači da je lakši onaj slučaj bronhitisa pri kome ima manje ispljuvka. Suvi bronhitis može da bude i te kako opasan, dosadan i dugotrajan.
Usled dugotrajnog i upornog kašlja sa teškim iskašljavanjem mogu da se pojave lakši ili teži bolovi u dušniku ili u glavnim dušnicama, obično iza grudne kosti. Ako je količina šlajma koja se nalazi u plućima vrlo velika, može nastupiti i otežano disanje. Za vreme upornog kašlja može se pojaviti cijanoza sa modrilom usana.i lica, no to je ređa pojava. Ovi bolesnici se vrlo često žale na bolove ispod grudi. Ti bolovi nastupaju usled naprezanja trbušnih mišića za vreme upornog kašlja.
Bronhitis može da bude praćen temperaturom koja je vrlo promenljiva i gotovo redovno niska, 37,2 do 38C. Vatra traje obično nekoliko dana, a u naročito teškim slučajevima i po nekoliko me seci. Ako je bronhitis praćen temperaturom, onda bolesnik gubi apetit i slabi. Razume se, ako bolest traje duže, može doći do opšteg slabljenja organizma usled nedovoljnog hranjenja i lošeg spavanja. Dugi bronhitisi i oni koji se često ponavljaju izazivaju sumnju na tuberkulozu pa zahtevaju detaljno ispitivanje. Inače se bronhitis ne smatra za naročito teško oboljenje. Ipak, kašalj zahteva dobro i stručno lečenje, pre svega da bi se ustanovilo da li se iza. njega ne krije neka tuberkuloza, a zatim i radi što bržeg izlečenja, pošto se samo bronhitisi koji su od početka dobro lečeni mogu lako i potpuno izlečiti.
Bolesnik koji boluje od kašlja treba da leži u toploj ali dobro provetrenoj prostoriji, naročito dok ima povišenu temperaturu. Bronhitis bez temperature ne zahteva stalno ležanje. Treba izbegavati svako zamaranje i znojenje. Hodanje po kiši može štetno da deluje, a naročito ako se pokvase noge. U tom slučaju po povratku kući treba odmah presvući čarape, a noge oprati u toploj vodi.
Bolesnicima koji kašlju treba dati da piju mlake čajeve, naročito čaj od sleza ili od kukuruza. Kod bronhitisa dobro deluje i pržen.šećer rastopljen u vodi ili mleku; Čajevi ne treba da budu suviše vrući, kao što je to običaj u narodu, i treba da se piju polako, u manjim količinama, ali često. Na ublažavanje kašlja i lakše iskašljavanje šlajma najbolje deluju specijalni sirupi.
Nema nikakvog smisla, pa je čak i štetno, lečenje masnim oblozima (od ulja, masti ili butera), jer oni zapuše pore na koži i otežavaju disanje kože i znojenje.
U slučaju da.bolesnik ima temperaturu možemo mu dati aspirin ili piramidon. Bolesnicima koji kašlju ne treba zabranjivati vodu; samo, ona ne treba da bude suviše hladna.
Za vreme bronhitisa, dok traje temperatura, treba držati umerenu dijetu, tj. izbaciti iz ishrane ljutu papriku, biber, sirće i jako začinjena jela, a posle pada temperature može se jesti obična hrana. Dok traje temperatura treba izbegavati odviše masno meso, kao i bubrege, džigericu i sušeno meso.
Iako je bronhitis jedno od lakših plućnih oboljenja, ipak je potrebno tražiti savet lekara, koji će pregledom ustanoviti da li je u pitanju običan kašalj ili neko ozbiljnije oboljenje, i koji će odrediti odgovarajući način lečenja kako bi.sto pre došlo ,do ozdravljenja.
Ako bronhitis nije dobro lečen, pa traje dugo, dolazi do. težih i neizlečivih promena na bronhijama, što stvara sklonost prema novim i sve češćim oboljenjima, da. na kraju pređe u hronični bronhctis i stalno iskašljavanje šlajma. Hroničan bronhitid astmatra se gotovo za neizlečivu bolest ljudi koji boluju od hroničnog bronhitisa postaju osetljivi na svaku promenu temperature, koja izaziva infekciju i nove napada kašlja. Na kraju hronični bronhitis. dovodi do. stalno otežanog disanja i zaptivanja. Vrlo često, usled dugotrajnog kašljanja i otežanog disanj.a, dolazi do proširenja srca,
ljudi koji boluju od hroničnog bronhitisa ne smeju pušiti, treba da izbegavaju jako začinjena, ljuta i odviše slana jela, i da se čuvaju nazeba, znojenja i jake promaje, zatim da izbegavaju neuredan život i boravak u kafanama i noćnim lokalima; ali oni su, uglavnom, izuzev za vreme većih napada kašlja, sposobni za rad.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
