Ubrzan rad srca
Ubrzavanje srčanog rada postoji ako srce kuca više od osamdeset puta u minutu (kod odraslih). Srednje ubrzanje iznosi do 100, jako ubrzanje preko 100 otkucaja u minutu. Treba uzeti u obzir da srce male dece kuca znatno brže nego srce odraslih. Broj otkucaja kod novorođenčeta iznosi oko 180 u minutu, a isto tako i kod osoba sitnog rasta i kod žena (do 76 u minutu).
Ubrzanje srčanog rada prati gotovo sve zarazne bolesti. Ukoliko je temperatura viša, utoliko srce brže kuca. Ubrzanje može biti prouzrokovano i trovanjem (kafom, čajem, duvanom, alkoholom, nekim lekovima, gljivama), lučenjem unutrašnjih žlezda (povećanje štitne žlezde, nadbubrežna žlezda, klimaks), težim ili dugotrajnijim radom, trudnoćom, krvarenjem, oboljenjem nervnog sistema, oboljenjem srca, promenama krvnog pritiska itd.
U takvom stanju bolesnik oseća brzo kucanje srca, često pra- ćeno nelagodnošću i strahom. Može da nastupi bledilo ili modrilo lica, nesvestica, vrtoglavica, otežano disanje i bolovi iza grudne kosti. Obično je žeđ pojačana, mokrenje obilno, a može nastupiti i proliv. Za vreme napada treba leći. U lakšim slučajevima može doći do poboljšanja ako se stavi led na srce i uzme malo kinina i valerijane.
Ako je ubrzanje nastalo usled nekog oboljenja srca, potreban je odmor i ležanje. Bolesnik ne sme da puši, da pije alkohol i kafu, i da jede tešku hranu i jela koja nadimaju. Treba smiriti živčani . sistem, koji je obično nadražen. Lekove (digitalis, valerijanu, luminal, kinin i sl.) može, prema slučaju i potrebi, odrediti samo lekar.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
