Usporen rad srca
Kada je broj otkucaja u jednom minutu manji od šezdeset, smatra se da postoji usporavanje srčanog rada. Ali ima ljudi kod kojih je broj otkucaja stalno manji od šezdeset u minutu, a nemaju nikakvu srčanu manu niti zbog toga osećaju bilo kakvu teškoću.
Usporavanje srčanog rada može biti prolazno ili trajno. Prolazno usporavanje srčanog rada nastupa dosta često usled preteranog uzimanja nekih lekova (digitalis, kinin), a može nastupiti i usled trovanja (olova), za vreme nekih zaraznih bolesti (difterija, zauške) i drugih teških bolesti (rak, žutica) ili stanja (trudnoća, gladovanje, poremećen nervni sistem).
Težina oboljenja zavisi od trajanja i stepena usporavanja srčanog rada. Ako je usporavanje blago, bolesnik ne seća naročite teškoće, sem onih koje proizlaze od slabosti srca ili bubrega, pa može i da radi svoj posao. Ali ako je usporavanje značajnije, nastupaju vrlo teški poremećaji (vrtoglavica, nesvestica, bledilo, padavica, zaustavljanje srca), koji mogu da izazovu smrt.
Ukoliko bolest dugo traje i često se ponavlja, izaziva trajnu nesposobnost za rad. Potpuno izlečenje teških slučajeva nije moguće. Život mora da bude umeren, bez zamaranja i pod stalnom lekarskom kontrolom. Ishrana je uglavnom ista kao i kod ostalih srčanih bolesti. Prava kafa i pravi čaj mogu uticati na poboljšanje i pojačanje srčanog rada. Ukoliko je usporavanje nastalo kao posle- dica uzimanja lekova, treba privremeno, do daljeg uputstva lekara, obustaviti davanje tih lekova.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
