Zapaljenje pluća

Ova opasna bolest je vrlo česta i može se slobodno reći da gotovo nema porodice u kojoj bar neko nije od nje bolovao. Ranije, dok nisu bili priznati savremeni lekovi, penicilin i sulfatijazol, bolest.se razvijala bez naročite mogućnosti da se njen tok promeni ili skrati, pa nisu bili retki slučajevi da se ona završavala smrću. Danas se pneumonija leči mnogo lakše i skoro uvek potpuno izleči, naročito ako se sa lečenjem počne na vreme i ono se sprovede tačno prema uputstvu lekara.

Pravo zapaljenje pluća pojavljuje se češće kod odraslih, ali se isto tako javlja i kod dece i staraca, samo, tada uzima naročitu i često opasniju formu.

Zapaljenje pluća prouzrokuju specijalne klice (bacili) koje se zovu pneumokoke. Pneumokoke gledane uveličane jako (pod mikroskopom) izgledaju kao dva zrna pasulja okrenuta jedno prema dru gom. Te klice mogu preći sa bolesnog čoveka na zdravog i prouzrokovati novo zapaljenje pluća.

Prema tome, i zapaljenje pluća je prelazna i u izvesnoj meri zarazna bolest. Danas se zna da pneumokoke žive u ustima i u guši zdravih ljudi, koji se razbole i dobiju zapaljenje ako organizam iz bilo kog razloga oslabi. Zato se vrlo često događa da zapaljenje pluća nastupi posle nazeba, posle velikog zamora, ili u toku neke druge bolesti (boginja, velikog kašlja, bronhitisa, gripa itd.).

Pored pneumokoka i drugih zaraznih klica, zapaljenje pluća mogu izazvati i virusi, kao i neke naročite gljivice. Zapaljenja pluća izazvana gljivicama nazivaju se atipičnim zapaljenjima pluća, a ona koja su izazvana virusima virusnim zapaljenjima. Dok na obična zapaljenja pluća i atipična zapaljenja pluća deluju razni sulfamidski preparati, a naročito antibiotici, na virusna oboljenja ovi lekovi nemaju nikakvog dejstva.

Vrlo često zapaljenje pluća nastaje posle nazeba. To se događa zbog toga što od nazeba slabi otpornost organizma, pa se klice koje žive u nama brže razmnožavaju, prodiru u plućno tkivo i prouzro kuju bolest.

Važno je znati da se bolest može preneti sa bolesnog na zdravog čoveka, pa se, prema tome, treba čuvati od bolesnika, tj. ne spavati s njim u istoj sobi, ne služiti se njegovim priborom za jelo ili njegovim peškirom. Bolest se najlakše prenosi ljubljenjem, ispljuvkom i kašljem.

Bolest gotovo uvek nastupa odjednom, najčešće kod osobe koja je dotle bila potpuno zdrava, a ređe u toku neke druge bolesti. Običko pred veče ili do ponoći, posle iznenadne groznice, pojavljuje se naglo visoka temperatura, koja se već u toku prvog dana popne do 40°C. Zajedno sa temperaturom javi se i jako probadanje, uvek na istom mestu pluća, koje je naročito jako pri kašljanju ili dubokom disanju. I kašalj nastupa već prvog dana, a sa kašljem, koji je bolan i težak usled probadanja, javlja se i ispljuvak, koji je u početku običan, a ubrzo dobije boju kajsije, cigle ili rđe. Bolesnik je obično uznemiren i nervozan, noću često bunca, žali se na glavobolju i nesanicu. Jezik je beo, obložen. Puls je jako ubrzan. Disanje je teško i ubrzano. Ponekad je obraz na onoj strani na kojoj je oboljenje nešto rumeniji. Ovo se naročito primećuje kod male dece.

Bolest je, kao što je opisano, odmah u početku opasna, i stanje bolesnikovo postepeno postaje sve teže ako se ne preduzmu potrebne mere.

Bolesnika treba postaviti u polusedeći položaj i dobro provetriti prostoriju. u kojoj leži; ako je hladno, održavati u sobi umerenu toplotu i vlagu. Vlaga se održava pomoću lonca vode koji treba da stoji na peći. U slučaju da temperatura raste može se. staviti oblog od čiste, ne suviše hladne vode. Oblozi se menjaju svaka dva sata. Nisu ni od kakve koristi oblozi od rakije.i sirćeta.
Bolesniku treba dati dovoljno tečnosti (vode, čaja, teja, voćnih sokova, mleka ili slabe kafe), a pri tom paziti na znojenje i često presvlačenje. Nije dobro nuditi hranom bolesnika koji ima visoku temperaturu, a ukoliko sam nešto traži, treba mu dati samo najlakšu hranu, kao: kompot, pire od voća ili krompira, belu kafu, mleko, sutlijaš i slično.

Ako ne možemo odmah dobiti lekara, bolesniku možemo dati da popije jedan do dva aspirina, ili jedan piramidon, ili dna do četiri sulfatijazola. Davanje tih lekova možemo ponoviti i nekoliko puta u toku dana, obraćajući pažnju na to da sa sulfatijazolom damo bolesniku da popije veću količinu tečnosti. Deci ćemo dati znatno manju količinu lekova. Od svih navedenih lekova aspirin je najmanje škodljiv, pa ga smemo slobodnije upotrebljavati. Sulfatijazol često izaziva povraćanje, naročito ako se uzme sa malo vode, zato sa sulfatijazolom moramo dati veliku količinu tečnosti. Razume se da je za lečenje ove teške bolesti apsolutno potreban lekarski savet.

Ranije je bolest trajala obično devet dana i zahtevala je dug oporavak, koji je često trajao i duže od trideset dana. Devetog dana nastupala je kriza, koja se ispoljavala u vrlo teškom opštem stanju, sa znatnim povišenjem temperature i teškim disanjem. Pojavom znojenja stanje bolesnika se odjednom popravljalo, i svi bi znaci oboljenja postepeno ali brzo nestali. Danas, zahvaljujući savremenom lečenju, bolest se može izlečiti za jedan do tri dana, a oporavak se može skratiti na sedam do četrnaest dana, računajući od dana kada smo došli lekaru. Zapaljenje pluća leči se najuspešnije i najbrže injekcijama penicilina. i drugim antibioticima.

Za vreme visoke temperature treba bolesnika stalno čuvati, jer su takvi bolesnici često besvesni, pa se događa da ustanu iz postelje i iziđu iz kuće, a nije redak slučaj da pokušaju skočiti kroz prozor. Sve dok traje temperatura bolesnik mora da leži na visokom uzglavlju, u čistom krevetu i dobro provetrenoj sobi. Ako je vreme toplo, prozori treba da budu stalno otvoreni. U polusezoni, s proleća i u jesen, treba ložiti peć, a prozore po mogućstvu držati stalno otvorene. Samo zimi treba prozore držati zatvorene, ali ih ipak često otvarati radi provetravanja.

U početku je bolesniku mnogo potrebnija tečnost nego hrana. Velika je greška ako se obolelom sa visokom temperaturom ne daje voda; samo, ona ne sme da bude hladna. Ako bolesnik želi, mogu mu se dati i slabiji čajevi sa limunom i šećerom, a isto tako i limunada, malina ili neki drugi voćni sok. Dok traje temperatura. hrana mora biti strogo dijetalna, najlakša, umereno mlaka, ni vruća ni hladna. Najbolje je bolesniku u početku davati samo lake čorbice od povrća, retki sutlijaš od pirinča ili griz u mleku, kompote, belu kafu ili mleko, i pomalo zrelog i dobro opranog ili oljuštenog voća.

Kad temperatura padne, daju se supe od živine, pire od krompira, mućena jaja sa šećerom, mekano kuvana jaja, dvopek, patišpanj i keks, kompoti i voće, a tri do četiri dana posle pada temperature, ako nisu postojali nikakvi znaci oboljenja želuca ili creva, prelazi se postepeno, ali brzo, na pojačanu hranu. Za vreme bolesti ne treba piti nikakva alkoholna pića. Pušenje je zabranjeno, a treba ga zabraniti i osobama koje borave kod bolesnika.

Pošto bolesnici leže, vrlo se često događa da dobiju zatvor, koji treba suzbijati bilo klistiranjem bilo davanjem gorke soli ili ricinusa. Gorke soli se daje jedna kašika u sto grama mlake vode, najbolje ujutru, nataste. Ricinus se daje jedna do dve kašike, isto tako ujutru, nataste.

Nema nikakve koristi a može da bude i štetno lečenje zapaljenja pluća raznim masnim oblozima, koji se stavljaju oko grudi, na glavu, pa i na stopala i ruke. Masni oblozi sprečavaju znojenje i normalno disanje kože, a mogu izazvati i porast temperature. Nikakvi čajevi i domaći lekovi ne mogu izlečiti pravo zapaljenje pluća.

U lakšim slučajevima oboljenje prestaje samo, obično deveti dan posle krize. No to se ne događa usled nekog nadrilekarskog lečenja ili vračanja, već samo po sebi, zato što je organizam toga bolesnika bio otporan, a infekcija (zaraza) slaba. Ne sme se zaboraviti da i kod najlakšeg zapaljenja pluća može nastupiti vrlo opasna kriza, i nije bio redak slučaj da bolesnici umru u krizi, naročito ako imaju slabije srce, iako su po mišljenju rodbine bolovali od lakog zapaljenja pluća. Danas kada možemo bolest lako savladati i skratiti, ne treba čekati krizu i dozvoliti bolesti da traje koliko ona hoće. Često uspevamo da samo jednom injekcijom penicilina tu vrlo opasnu i dugotrajnu bolest pretvorimo u laku i kratkotrajnu. .

Kod male dece i staraca zapaljenje pluća obično se javlja na više mesta odjednom. Često posle prvog zapaljenja nastupaju nova, te se bolest produžuje ako se ne primeni pravo lečenje. Pošto starci obično imaju slabije srce i veoma su osetljivi na visoku temperaturu, kod njih lečenje mora biti još brže i tačnije.

PREPORUČUJEMO:

Ako se zapaljenje pluća ne leči kako treba, mogu ostati posledice, bilo na plućima, kao dugotrajni kašalj ili čir na plućima, bilo na čitavom organizmu, zato što nastaje opšta slabost usled dugog trajanja bolesti; u tom slučaju nije retko da se razvi]e i tuberkuloza.