Urodjene srčane mane
I na srcu kao i na ostalim organima mogu pre porođaja nastati razne greške i deformacije, s kojima se dete rađa. Svi uzroci prirođenih srčanih mana nisu poznati. Zna se da sifilis, alkoholizam i nervna oboljenja roditelja mogu prouzrokovati deformacije i pogrešan razvoj deteta. U poslednje vreme obraća se posebna pažnja na neka osipna oboljenja (rubeola) u prvim mesecima trudnoće.
Najčešće greške su postojanje otvora između leve i desne komore i između leve i desne pretkomore, što izaziva mešanje arterijske i venske krvi. Greške mogu postojati i na srčanim otvorima i zaliscima, kao i u položaju i mestu na kojem se srce nalazi.
Novorođenče s ovakvom srčanom manom vrlo često umire za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, ali događa se i da ostane živo. Takvo dete boluje od takozvane „plave bolesti” (cijanoze); ona se ispoljava u stalnom ili povremenom modrilu kože i sluzokože, koje se pojačava pri svakom naporu. Svaki napor praćen je otežanim disanjem i lupanjem srca.
Pošto izlečenje nije moguće, to je razvoj bolesti vrlo nepovoljan, sem u slučajevima kada je greška mala i ne utiče znatno na cirkulaciju krvi. U svakom slučaju potrebna je stalna kontrola lekara, koji treba da odredi ne samo lekove i dijetu nego i zanimanje i trajanje rada takvih doživotnih bolesnika.
U poslednje vreme vrše se vrlo uspešne operacije nekih naslednih srčanih mana.