Emfizem pluća
Emfizem pluća je plućno oboljenje kod koga dolazi do preteranog povećanja plućnih šupljika (alveola) i smanjivanja plućnog tkiva, koje se nalazi između njih. Na taj način pluća se uvek nalaze u proširenom stanju. Vazduha u njima ima i više nego što treba, ali se on ne obnavlja, jer se pluća ne mogu stegnuti, tj. smanjiti i isterati istrošen vazduh. Plućno tkivo postaje vremenom sve manje elastično, sve tvrđe.
Najglavniji uzrok proširenja pluća svakako je tuberkuloza, ali ne teška tuberkuloza, već ona prikrivena, za koju bolesnik često i ne zna, ali koja usled polagane degeneracije plućnog tkiva dovodi do proširenja šupljika. Dugotrajan kašalj takvih bolesnika, koji i sam proširuje šupljike, doprinosi bržem stvaranju oboljenja.
Ponekad uzrok oboljenju može da bude i sifilis, kao i oboljenje nosa i bronhija. Astma takođe utiče na razvoj proširenja pluća.
Da je u pitanju proširenje pluća može se posumnjati već i prema samom izgledu grudnog koša, naročito kod težih slučajeva. Oboleli od emfizema imaju bačvast oblik grudnog koša. On je gotovo okrugao kao bure, donji deo je najširi. Pri disanju rebra se gotovo i ne pokreću. Jame iznad ključnih kostiju ne postoje, ta su mesta ispunjena a često i ispupčena. Bolesnik diše trbuhom. Širenje grudnog koša pri udisaju, mereno u visini sisa, iznosi od dva do četiri santimetra, a ponekad i manje.
Disanje je teško čak i kad bolesnik potpuno miruje. Otežano je naročito pri hodu uzbrdo, pri svakom naporu, a često i pri ležanju bez jastuka, kao i kod srčane mane.
Ponekad, kod nekog češće, a kod nekog ređe, pojavljuju se prave krize teškog disanja. Krize nastupaju usled pojave kijavice, bronhitisa ili zapaljenja pluća.
Razvoj ove bolesti je obično spor i.traje godinama. Često počinje U detinjstvu, a završava se u starosti. Celog života ovi bolesnici su skloni nazebima. Vrlo često kašlju. Kašalj je težak i još više otežava disanje. Šlajm je nekad gnojav, nekad sluzav i penušav. Uz kašalj može da se pojavi i temperatura. Inače, sam emfizem ne izaziva povišenje telesne toplote.
Posle izvesnog vremena kašalj postaje sve češći, pa se s tim u vezi javljaju i komplikacije na srcu i bubrezima.. Pojavljuje se često laka naduvenost lica i otok skočnih zglobova, a ponekad i modrilo lica i otok skocni zglobova, a ponekad i modrilo lica i usana.
Iz svega ovoga vidi se da je vrlo važno još u početku ustanoviti nastajanje emfizema, pa sprečiti njegov dalji razvoj. To se postiže lečenjem osnovne bolesti, uglavnom tuberkuloze, ob.oljenja nosa i astme. Razvijen emfizem pluća ne može se izlečiti.
Emfizematičari treba da se čuvaju nazeba, i da stalno leče kašalj. Važno je da lako izbacuju šlajm, jer uporan kašalj pogoršava stanje i još više proširuje plućne šupljike. Postoje dobri lekovi pomoću kojih se olakšava iskašljavanje.
U slučajevima kada se javi temperatura i gnojav ispljuvak lekari daju antibiotike (penicilin, teramicin, sigmamicin itd.). Antibiotike ne treba davati bez savetovanja sa lekarom, jer je u nekim slučajevima potrebno izvršiti laboratorijsko ispitivanje otpornosti i osetljivosti zaraznih klica na ove lekove. U mnogim slučajevima, naročito kad bolest dugo traje i.nastanu promene na srcu, daju se i odgovarajući lekovi za pojačanje srčanog rada.
Ishrana emfizematičara treba da bude laka, raspoređena u više obroka. Treba izbegavati hranu koja nadima, na primer: pasulj, bob, svež hleb. Treba izbaciti iz ishrane biber, ljutu papriku, sirće kao i sušeno meso, kobasice i razne salame. Pušenje je zabranjeno. Alkohol škodi. Treba izbegavati prašinu (vršidba), dugo pešačenje, nošenje tereta, i rad u prostorijama sa zagrejanim vazduhom.
Klimatsko lečenje u visokim brdima se ne preporučuje. Boravak na moru u aprilu, maju, septembru i oktobru može dovesti do izvesnog poboljšanja. Borove šume i niska planinska mesta povoljno utiču. na proširenje pluća.