Silikoza pluća (pneumokonioza)

Iako se za bolesti nazvane pneumokonioze zna već odavno, njihovo sistematsko proučavanje moglo se započeti tek posle pronalaska rendgena, pomoću kojeg se u plućima može otkriti taloženje sitnih; čestica prašine iz vazduha.

Silikoza je najčešća vrsta pneumokonioza, a izaziva je udisanje prašine u kojoj ima čestica silicijuma (Si O2).

Svaka prašina, pa čak i ako sadrži silicijum, nije opasna i ne izaziva silikozu. Naime, krupnije čestice silicijuma bivaju zaustavljene na sluzokoži nosa, dušnika i većih bronhija, koje u neku ruku predstavljaju filtar za svaku, pa i za silicijumsku prašinu. Krupna zrna prašine pomešaju se sa sluzi, te se kasnije izbacuju brisanjem nosa ili iskašljavanjem šlajma iz pluća. Svako je već imao priliku. da primeti kako slina iz nosa ili ispljuvak postaju crni posle udisanja ugljene ili neke druge prašine. Ali ako su čestice prašine veoma sitne, one se ne zaustavljaju u nosu i na zidovima krupnijih bronhija, već prodiru i do najsitnijih. kanalića kroz koje struji vazduh, i do alveola, a zatim prođu i kroz izvanredno tanke zidove tih alveola.i zadrže se u tkivu pluća. Čestica prašine koja je u stanju da prodre u plućno tkivo velika je od 2 do 10 hiljaditih delova milimetra.

Posebnim aparatima može da se izmeri broj čestica prašine silicijuma u 1 l prašine na radnom mestu.

Kad .čovek iz godine u godinu udiše kamenu prašinu koja sadrži ovakve sitne čestice silicijuma, pluća mu se sve više ispunjavaju tom prašinom, te postaju tvrda i neelastična, kao sklerozirana.

Dužina prožimanja pluća silicijumom zavisi, s jedne strane, od otpornosti organizma, a, s druge, od gustine — zasićenosti vazduha silicijumskom prašinom. Ima slučajeva, istina ređih, kada se silikoza ustanovi već posle nekoliko meseci ili nekoliko godina rada u opasnoj prašini, ali, obično, stvaranje silikoze pluća traje znatno duže, i ima slučajeva koji se ustanove tek posle 20 do 25 godina. U najvećem broju slučajeva prvi znaci oboljenja zapaze se između druge i desete godine rada nezaštićenom na radnom mestu.

Tako neki radnik koji sasvim dobro izgleda, i koji dobro pozna svoj zanat, počne odjednom, radeći svoj redovan posao, da oseća zaptivanje, koje iz meseca u mesec postaje sve teže. Malo-pomalo zaptivanje postane stalno, te se oseća čak i za vreme potpunog odmora.. Uz to se javi i težak kašalj, naročito izjutra. Disanje postaje bučno, sa zviždanjem i struganjem, i podseća na. težak bronhitis i proširenje pluća (zapt). Ispljuvka može da bude malo ili mnogo. S vremena na vreme ispljuvak je sluzav, gnojav ili pihtijast.

Bez pažljivog rendgenskog pregleda ne može se sigurno ustanoviti silikoza pluća. Postoje, uglavnom, tri stepena oboljenja:

Prvi stepen, ili stanje presilikoze, ustanovljava se u samom početku oboljenja i može se smatrati kao znak slabije otpornosti organizma prema ovom oboljenju. Presilikoza se dosta teško ustanovljava i zahteva veoma pažljiv pregled kod lekara specijaliste, tj. lekara koji je vičan da ustanovljava ovu bolest (specijalista za medicinu rada).

Drugi stepen je već lakše ustanoviti, jer postoje pomoću rendgena lako vidljive promene, obično na obe strane. pluća.

Treći stepen je, razume se, najteži. Obuhvaćena su čitava pluća, koja su sklerotična i proširena.

Pored rendgena, za ustanovljavanje stepena oboljenja i stanja pluća služi i merenje plućnog kapaciteta, tj. merenje obima disanja. Kod silikoze se ustanovljava smanjivanje količine udahnutog i izdahnutog vazduha, što izaziva osećaj zaptivanja, tj. teškog disanja.

Lako zaptivanje, koje je prvi znak silikoze, pretvara se kasnije u pravi emfizem pluća, a ima i slučajeva koji potpuno liče na plućnu astmu. Otežano disanje prouzrokuje stalan zamor srca, i to naročito njegove desne strane, koja obezbeđuje cirkulaciju krvi u plućima.

Najteža, a ujedno i veoma česta, komplikacija silikoze jeste tuberkuloza pluća. Ona može da nastupi već u samom početku oboljenja, što dosta često dovodi do zabune, jer tuberkuloza može da pri-krije početnu silikozu.

Lečenje silikoze je veoma teško, i zato se mora znatno više voditi računa o predohrani nego o lečenju. Kada nastupi oboljenje, tada se leči bronhitis, održava se srce, bori se protiv tuberkuloze, a sama silikoza ostaje i ne može se izlečiti.

Svako radno mesto na kome se stvara prašina opasno je po zdravlje. Zato se na takvim radnim mestima moraju preduzimati odgovarajuće mere predohrane. Danas se može reći da postoji mogućnost zaštite na svakom radnom mestu, ali to se može postići samo zajedničkim naporima inženjera, lekara, inspektora rada, sanitarnih inspektora i radnog kolektiva, a naročito onih radnika koji rade na takvim mestima. Primećeno je da radnici ne posvećuju dovoljno pažnje svojoj zaštiti i da često sa potcenjivanjem i nepoverenjem gledaju na mere predohrane koje se preduzimaju, sve dok ne osete posledice svoje nebrige, a tada je već za neke od njih suviše kasno.

Pored opštih mera predohrane postoje i individualne mere, koje su veoma efikasne, ali se teško primenjuju jer ih radnici ne vole, pošto prouzrokuju izvesne smetnje pri radu. Takve su mere, u prvom redu, maske. protiv. otrovnih gasova i prašine u rudnicima uglja, i maske protiv prašine u kamenolomima i sličnim preduzećima.

PREPORUČUJEMO:

Izvršeni su i pokušaji zaštite na taj način što se u silicijumsku prašinu ubacivala aluminijumska prašina, koja obuhvata silicijum i čini prašinu krupnijom. Svi radnici koji rade u silicijumskoj prašini moraju se stalno i sistematski pregledati i kada se osećaju potpuno zdravi. Smatra se da svaki radnik kod kojeg se ustanovi silikoza treba odmah da promeni zanimanje, jer se jedino na taj način može sprečiti širenje bolesti.