Ishrana, higijena i način života srčanih bolesnika

Na ishranu srčanih bolesnika treba uvek obraćati pažnju, bez obzira na to da li se momentano nalaze u dobrom ili lošem stanju; ali kada nastupe otoci na nogama, uvećanje jetre i teškoće u disanju, dijeta mora da bude znatno stroža.

U lakšim slučajevima može se jesti krto meso (teleće, živinsko, jagnjeće, pa i goveđe) i bela riba, kuvana ili pripremljena na buteru. Kod teških slučajeva treba izostaviti svako meso i masnoću, naročito ako postoji i oboljenje bubrega, što je dosta česta pojava.

Povrće, voće i šećer mogu se jesti u normalnim količinama; naročito se preporučuju voće i šećer, koji dobro deluju na bubrege.

Mineralne soli, naročito kuhinjsku so, treba izbegavati. U slučajevima teških srčanih mana, naročito ako postoji i oboljenje bubrega ili ako se pojavi otok, so se mora potpuno izostaviti. Da bi se hrana pripremila ukusnije, treba joj dodati malo drugah začina: limuna, slatke paprike i luka.

Uzimanje tečnosti mora se svesti na najmanju meru. U naročito teškim slučajevima ukupna količina tečnosti ne sme preći 600 g dnevno. Iako mleko predstavlja odličnu hranu za srčane bolesnike pošto sadrži malo soli, ne može se davati u velikoj količini zbog toga što sadrži mnogo vode. U lakšim slučajevima, naročito ako nema otoka, može se uzimati do jedan litar dnevno. Upotreba alkohola zabranjena je svakom srčanom bolesniku, jer alkohol deluje vrlo loše na srčani mišić.

Upotreba prave kafe u umerenim količinama nije zabpanjena, sem u slučajevima ubrzanja srčanog rada ili nervoze srca. U izvesnim slučajevima kafa može da služi kao odličan lek.

Ne treba zaboraviti da gotovo svaki srčani bolesnik. kada se nalazi u dobrom stanju, podnosi dobro i vari gotovo svaku hranu. Preduga i stroga dijeta može dovesti do slabljenja organizma, koje nije ni poželjno ni potrebno. Uglavnom treba izbegavati teška jela i jela koja nadražuju, nadimaju ili izazivaju zatvor, a hraniti se više povrćem, voćem, mlečnom hranom, šećerom i testom. Obroci treba da budu manji i mnogobrojniji, 4 do 5 puta na dan. Posle glavnih obroka treba ležati bar jedan sat.

Dijetu treba menjati prema stanju srca, pa je, prema tome, potrebno savetovati se s lekarom, koji jedini može, kontrolišući stanje srca, bubrega, jetre i pritiska krvi, odrediti kada koju hranu tr.eba izostaviti ili ponovo upotrebljavati.

Pražnjenje creva treba da bude redovno. U slučaju zatvora odličnb deluje gorka so u mlakoj vodi, ujutro našte srca.

Već je rečeno da svaka srčana mana za vreme akutnog stanja zahteva ležanje u krevetu. Kod nekih srčanih oboljenja (endokarditis, miokarditis itd). ležanje mora da traje i po nekoliko meseci, pa i duže od godine dana. Važno je da postelja bude udobna, a prostorija u kojoj bolesnik leži zračna. Ako postoji mogućnost, dobroje da bolesnik leži napolju, u hladovini, na cistom vazduhu. I docnije, kada se stanje bolesti sredi, odnosno stekne izvesna ili potpuna radna sposobnost, ležanje ostaje važan faktor u održavanju srca u dobrom stanju. Zato svi srčani bolesnici treba redovno i što duže da leže posle podne, i da nedelju upotrebe za odmor u krevetu. Ležanje olakšava rad srca, smanjuje krvni pritisak, poboljšava izlučivanje preko bubrega, pa je često već samo po sebi dovoljno da popravi bolesnikovo stanje. Srčani bolesnici obično traže visoko uzglavlje, pa ih tako treba namestiti. Ležanje na levoj strani najteže se podnosi, pa ga treba izbegavati.

Mada težak i naporan rad loše deluje na bolesti srca, u periodu ozdravljenja može nam pomoći laka i postepena gimnastika, kao i kratkotrajno pešačenje u prirodi i po ravnom terenu. Teža gimnastika i drugi sportovi nisu za srčanog bolesnika. Sedenje uveče u kafanama i drugim lokalima treba izbegavati, u prvom redu zato što to skraćuje vreme ležanja, a i zbog nečistog vazduha, koji otežava disanje i rad srca.

Srčani bolesnici su vrlo osetljivi na promenu temperature, a naročito na jaku vrućinu i oštru zimu. Promena vlage u vazduhu i vetrovi mogu takođe loše da utiču na srce i da izazovu nelagodnost ili pogoršanje. Zbog toga se srčanim bolesnicima ne može preporučiti klimatsko lečenje na moru za vreme letnje sezone, niti u visokim planinama. Ljudi koji boluju od lakše srčane mane i koji su u periodu ozdravljenja mogu ići na more s proleća i u jesen, ili u brda na visinu od 400 do 600 metara, gde će polagane i kratke šetnje u prirodi koristiti kao gimnastiku za uspostavljanje normalnog srčanog rada.

Bolovi i ubrzanje srčanog rada mogu biti smanjeni stavljanjem bilo toplih bilo hladnih obloga na predeo oko srca. Tuševi se mogu dozvoliti samo ako su u, pitanju nervni bolesnici. Kratko kupanje u vodi koja je topla 34° do 36°C može biti korisno; međutim, duži boravak u kupatilu u toploj vodi može da bude vrlo štetan. Postoje i banje za lečenje srca, ali njih može, prema slučaju, da odredi samo lekar.

Najpoznatiji lek za srčana oboljenja je digitalis. Pošto je ta] lek otrovan, ne treba ga upotrebljavati bez saveta lekara. Izvesni srčani bolesnici moraju ga upotrebljavati stalno. Postoje i drugi lekovi koji deluju na srce, na primer: strofantin, zatim kinin (hinin), koji se daje kod ubrzanog srčanog rada, kofein (kafa, čaj), koji se upotrebljava kod usporenog srčanog rada i slabljenja srčanog mišića; kamfor i strihnin; zatim lekovi koji pojačavaju mokrenje (teobromin) i lekovi koji umiruju živce (valerijana, brom, luminal, opijum itd.). Ponekad, naročito u slučaju visokog pritiska, potrebno je pustiti krv. Inače, svako srčano oboljenje zahteva i lečenje one bolesti od koje je nastalo (reumatična groznica, zarazne bolesti, sifilis, nervna bolest itd.).

U poslednje vreme vrše se i vrlo uspešne operacije na srčanoj žesi i na samom srcu (proširivanje srčanog otvora).

Srčane bolesti često izazivaju radnu nesposobnost. Ona može biti ograničena, privremena ili stalna. O tome koliko, kada i šta može da radi srčani bolesnik treba da odluči lekar.