Nizak krvni pritisak

Pre nešto više od sesdeset godina, tj. pre nego što je pronađen aparat za merenje krvnog pritiska, nije bilo poznato da veliki broj ljudi ima visok ili nizak krvni pritisak i da mnoge teškoće, pa i neprilike, proizlaze baš otuda. Danas i sami bolesnici, ako slučajno lekar propusti da to učini, zahtevaju da im se izmeri krvni pritisak, jer veruju da i to može da bude uzrok ili posledica njihove bolesti.

Krvni pritisak nastaje usled stalnog ubacivanja krvi iz srca u krvne žile, Naime, srce, koje se steže i širi kao neka pumpa, pri stezanju ubacuje određenu količinu krvi u arterije, tj. žile kucavice. Arterije se pod navalom krvi koja dolazi iz srca momentano prošire, ali se posle toga odmah stisnu, i to se ponavlja pri svakom otkucatu srca. Dokle god su žile kucavice meke, elastične, one mogu da se dovoljno prošire i ponovo stegnu. Na stezanje utiče i vegetativni živčani sistem, koji kao fina mrežica obavija krvne žile, i utiče na njihove prstenaste mišiće za stezanje.

Postoje tu, zapravo, dva živčana sistema: jedan deluje na stezanje krvnih žila i žilica, a drugi izaziva njihovo širenje. Ti živčani sistemi su pod snažnim dejstvom nekih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Kad te žlezde počnu da luče jače, onda je i stezanje ili širenje krvnih žila veće.

Prema tome, visina krvnog pritiska zavisi od mnogo faktora: od rada i snage srca, od elastičnosti krvnih žila, od živčanih sistema i od žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Ako se neki od ovih faktora izmeni, menja se i krvni pritisak.

Kod zdrave osobe koja ima između dvadeset i četrdeset godina :normalan krvni pritisak iznosi 120 kroz 80. Oko šezdesete godine pritisak može da iznosi 160 kroz 90, a kod starih ljudi između 180 i 100. Pritisak se kod starijih osoba povišava zato što i krvne žile stare i postaju manje elastične.

Smatra se da je pritisak mali ako iznosi, između 20. i 40. godine, manje od 100/60, odnosno ako posle 60. godine iznosi manje od 120/70.

Niski pritisak može da bude stalan, ili, naprotiv, da se pojavljuje povremeno, i to u manjem ili većem stepenu.

Stalan niski pritisak obično ne izaziva nikakve naročito neprijatne pojave, i retko kad se događa da bolesnik dolazi lekaru zbog pojava koje potiču od niskog pritiska. Obično se niski pritisak ustanovljava pri vršenju pregleda zbog neke sasvim druge bolesti. Bolesnici se plaše niskog pritiska i često smatraju da je to veoma opasna pojava, pa lekari ne uspevaju da ih lako ubede u to da je u pitanju jedna zapravo bezbpasna pojava.

Međutim, ima slučajeva kada se može pretpostaviti da postoji teski pritisak. Reč je o osobama koje se vrlo lako zamaraju ili se stalno osećaju umornima, koje se žale na lakšu nesvesticu i osećaju da su im noge i ruke hladne. Obično su to osobe iznad prosečne visine, sa slabije razvijenim grudnim košem, čije noge i ruke kao da su duže nego što bi trebalo da budu. No to nije uvek slučaj, jer ima, osoba koje su male ili normalnog rasta, pa i dobro ugojene, a imaju mali pritisak.

Umereno nizak, ali stalno jednako nizak pritisak krvi ne može se smatrati za bolest, i lekari imaju pravo kada takvim osobama kažu da nije u pitanju bolest, već jedno manje-više prirodno stanje, u kojem jedan od dva ranije pomenuta živčana sistema deluje jače, a drugi slabije. To stalno jače dejstvo jednog živčanog sistema dovodi do ravnoteže između snage srca i otpora krvnih sudova. Ta ravnoteža nije ista, kao kod većine ljudi, ali ona ništa ne smeta i ne izaziva nikakve teškoće niti opasnost po život.

Osobe koje saznaju da imaju mali pritisak obično misle da im je srce slabo, da imaju srčanu manu. Međutim, tu nije uopšte reč o srcu. Srce je u najvećem broju slučajeva sasvim normalno. Ono se samo priučilo na manji otpor krvnih žila, i odmerava rad svojih mišića prema tom otporu. Moglo bi se čak reći da srce koje savladava manji otpor krvnih žila, pa, prema tome, obavlja manji posao i manje se zamara, može duže da traje jer se manje troši.

Mali krvni pritisak koji ne izaziva smetnje ne treba lečiti. Kod nas, kao uostalom i u drugim zemljama u.kojima se lekovi dobijaju besplatno ili su jeftini, ljudi traže lekove i kada im nisu potrebni. Ne treba zaboraviti da nijedan lek nije potpuno bezopasan i da, prema tome, zdrave ljude i uobražene bolesnike ne treba lečiti lekovima. Samo u slučajevima stalnog zamora, tj. kada je krvni pritisak vrlo nizak, a to može da oceni lekar, upotrebljavaju se lekovi koji deluju na živčani sistem koji izaziva stezanje krvnih sudova.

Postoje osobe — a to su obično ljudi i žene koji imaju više od 50 godina — koje pri nagloj promeni položaja tela, npr. kad ustaju sa kreveta ili sa stolice, ili kad iz sagnutog stava podignu glavu, osete laku nesvesticu i misle da će pasti. Ako se takvim osobama meri pritisak i u ležećem stavu, vidi se da je on u tom stavu znatno viši. Ova pojava može se lečiti, i lekar će savetovati i lek i način ishrane.

Stalan nizak pritisak može da se javi kao nuspojava neke druge bolesti, npr. tuberkuloze, jake malokrvnosti, raka, sužavanja srčane žile, a javlja se i u toku teških zaraznih bolesti: trbušnog tifusa, dizenterije, proliva, papatačijeve groznice itd. Najteži slučajevi potiču od oboljenja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. U takvim teškim slučajevima leči se obolela žlezda, ili se organizmu dodaje onaj sastojak koji ta žlezda više ne luči.

Postoje i slučajevi naglog pada krvnog pritiska. Oni su opasni, i tada se mora brzo delovati. U tim slučajevima veliki deo krvne tečnosti prođe iz krvnih žila u tkivo, te se na taj način količina krvi u krvotoku znatno smanji.

Osoba kod koje krvni pritisak naglo padne postaje bleda i polusvesna, stalno se i jako znoji, a temperatura postaje niska, dok puls postaje sve brži, tako da se na kraju ne može izbrojati.

Ovakvi slučajevi događaju se najčešće u toku teških zaraznih bolesti, ili u slučaju trovanja, srčanog šloga, koprivnjače, teških udesa i jakog krvarenja. I ovde je reč, u prvom redu, o dejstvu jednog od ona dva pomenuta živčana sistema.

Pomoć se sastoji u davanju velikih količina tečnosti injekcijama, kao i u davanju lekova. U poslednje vreme protiv ovih teških stanja bori se i pomoću hladnoće, što, razume se, može da se izvede samo u bolnici.

Osobe sa malim pritiskom, ako su inače zdrave, mogu da se normalno hrane, da normalno rade i normalno žive. Pošto se debljanjem ne povećava pritisak, nema nikakve koristi od masne i slatke hrane. Treba jesti meso, povrće i voće, i piti nešto više tečnosti. Hrana može da bude slana. Posle ručka treba malo prileći i odmoriti se. Lekovi nisu potrebni.