Zapaljenje plućne maramice sa gnojem

Ovo zapaljenje može nastupiti kao posledica zapaljenja plućne maramice sa vodom, kao komplikacija plućne tuberkuloze, ili kao komplikacija nekog plućnog ili drugog oboljenja odnosno zapaljenja ili povrede (zarazne bolesti, zapaljenja pluća, zapaljenja slepog creva, ranjavanja itd.)

Vrlo je redak slučaj, da zagnojeno zapaljenje plućne maramice postoji kao samostalno oboljenje. Gotovo uvek uz oboljenje plućne maramice postoji i ona osnovna bolest koja je prouzrokovala gnojenje. Ta bolest može da prođe, a zapaljenje ostaje, i to dosta često,. bar u početku, prikriveno, tako da nekoliko dana izgleda kao da bolesnik ozdravlja.

Zagnojeno zapaljenje plućne maramice ima gotovo iste znake kao i zapaljenje sa vodom, ali su ovde bolovi nešto slabiji, a i temperatura je obično manja, samo sa znatno većom razlikom između jutarnje i večernje. Nije tako redak slučaj da bolesnici nose duže vreme gnoj u plućnoj maramici a ne osećaju naročite teškoće, taka da prilično kasno odlaze lekaru.

Uglavnom, znaci su bar u početku sledeći: probadanje i bolovi s jedne strane grudnog koša, koji se pojačavaju pri dubokom disanju i kašlju, otežano disanje, kašalj sa iskasljavanjem ili bez iskašljavanja, i promenljiva temperatura. Temperatura je obično ujuttzo vrlo mala, a može da bude i normalna, dok je pred veče nejednako visoka.

U slučaju da gnoj provali iz plućne maramice u neku dušnicu (bronhije) dolazi do vrlo teškog iskašljavanja gustog i često vrlo smrdljivog gnoja. Ako zapaljenje traje dugo, gnoj može da provali i između rebara, pa se stvori dugotrajna i vrlo teško izlečiva fistula. Sve dok ne prestane zapaljenje na tu fistulu curi gust žućkasto-zelen gnoj.

Lekari otkrivaju da je u pitanju zagnojeno zapaljenje plućne maramice na taj način što iglom i špricom izvuku malo tečnosti i izvrše pregled.

Ranije je ova bolest trajala obično mesecima, pa i godinama. Vršene su operacije, sečena su rebra i stavljano gumeno crevo radi odilaženja gnoja, a obavezno su ostajale široke priraslice, koje su smanjivale kapacitet grudnog koša i time otežavale disanje. Usled tih širokih priraslica dolazilo je do uvlačenja grudnog koša s jedne strane, tako da je grudni koš postajao nejednak, iskrivljen, a bolesna strana poznavala se po tome što je bila manja i znatno slabije pokretna pri disanju. Danas se ova bolest vrlo uspešno leči ispiranjem plućne maramice, davanjem raznih injekcija (streptomicina, penicilina, pasalona itd.) u samu plućnu maramicu.

Lečenje ove bolesti zahteva veliku pažnju i negu. Iako danas lečenje traje znatno kraće nego ranije, bolesnici ipak još dugo imaju slab apetit. I ovim bolesnicima, u početku, dok traje visoka temperatura, treba davati umerenu dijetalnu hranu bez mnogo masti, začina, tečnosti, soli i teških jela, pa ubrzo, čim se stanje počne popravljati, preći na pojačanu ishranu pogotovo s obzirom na to da je reč o tuberkuloznom oboljenju, koje će trajati duže. I u pogledu dijete lekar će najbolje moći da odredi kada treba sa dijetalne preći na običnu odnosno na pojačanu ishranu.

Za vreme lečenja treba kontrolisati rad bubrega i, ako se pojavi belančevina, odrediti dijetu za bubrege.

Kako je mogućnost širenja pluća smanjena usled pritiska gnoja, treba bolesnicima olakšati disanje otvaranjem prozora, to jest stalnim provetravanjem. Pošto je znojenje često i vrlo jako, treba uredno presvlačiti rublje i posteljinu.

Ova bolest zahteva bolničko lečenje. Alkohol ne treba piti, a pušenje je štetno. Ako se ne sprovede dobro lečenje, nastupa smrt usled iscrpenosti i stalnog trovanja otrovima iz gnoja, koji prelaze u krv i deluju na srce, bubrege i jetru. Može vrlo lak nastupiti i trovanje krvi (sepsa).

PREPORUČUJEMO:

Bolesnici od ove bolesti ostaju duže vreme nesposobni za svaki rad i posle ozdravljenja treba kod lekara redovno da kontrolišu stanje svojih pluća, naročito ako je zapaljenje bilo tuberkulozno.