Arterijoskleroza

Arterioskleroza nastaje gubitkom elastičnosti arterija ili otvrdnućem. U nastavku teksta saznajte kako da sprečite ili usporite ovo oboljenje, takodje ponudjeni su i suvati za lečenje.

U toku opšteg starenja organizma nastaju i na arterijama izvesne promene, zbog kojih ti krvni sudovi postaju tvrđi i manje elastični. Kod nekih ljudi starenje krvnih sudova nastupa ranije, i to uglavnom usled nagomilavanja lipoida (vrsta masnih sastojaka), a naročito holesterina, u unutrašnjoj opni arterija. U kasnijoj fazi nastaje i taloženje kalcijumovih soli, kao i bujanje. vezivnog tkiva, što sve doprinosi da arterija postaje neelastična.

Prema tome, može se reći da je arterioskleroza normalna pojava u vezi sa. starenjem i, ako počinje posle četrdesete godine i razvija se polako u skladu sa starenjem čitavog organizma, ne smatra se za bolest. Međutim, ako se prvi znaci pojave pre četrdesete godine ili ako se ustanovi da se skleroza krvnih sudova uspostavlja brže od procesa starenja, tada se moraju preduzeti vrlo ozbiljne mere.

Arterioskleroza može da se razvija brže i da postane bolest usled dejstva raznih faktora, a u prvom redu zbog nepravilne ishrane, hroničnog trovanja, nasleđa, nepravilnog lučenja uputrašnjih žlezda itd.

Ishrana ima najveći uticaj. Poznato je već odavno da od arterioskleroze obole ljudi koji preterano mnogo jedu, i to u prvom redu hranu koja sadrži masnoće i holesterin (svinjska mast, jaja). Ljudi koji se hrane isključivo ili pretežno biljnom hranom mnogo ređe boluju i umiru od ove bolesti .U mnogim slučajevima arterioskleroza je nasledna. Verovatno je u pitanju nasleđeno loše korišćenje masti i holesterina. Prema tome, osobe u čijoj je porodici bilo arteriosklerotičara trebalo bi da od mladosti paze na hranu i jedu što manje masti, prerađevina od mesa i jaja.

Hronično trovanje duvanom može takođe da ubrza razvoj arterioskleroze, i to naročito na srčanim arterijama, što dovodi do teškog oboljenja srca .

Na nastajanje arterioskleroze utiču i žlezde sa unutrašnjim lučenjem: nadbubrežna žlezda i hipofiza,. koje ubrzavaju, i polne žlezde i štitna žlezda, koje usporavaju razvoj ove bolesti.

U poslednje vreme naročito se ističe da se arterioskleroza brže razvija kod osoba obolelih od neke bolesti koja izaziva nagomilavanje holesterina u krvi (holesterinemija). Takve su bolesti, npr. šećerna bolest, hronično oboljenje bubrega (nefroza), hronično oboljenje žučnih puteva i gojaznost.

I neke zarazne bolesti mogu takođe ubrzati razvoj arterioskleroze. Među njih spada u prvom redu sifilis, a zatim trbušni tifus, pegavac, pa i gripa.

Na osobi koja boluje od arterioskleroze arterije koje se nalaze ispod kože su krivudave, tvrde i jače ispoljene. Lepo može da se vidi kako kucaju, a to kucanje postaje znatno jače posle napora ili usled vrućine. Najbolje se ove sklerotične arterije vide na slepočnicama.

Skoro sve osobe koje boluju od arterioskleroze imaju visok krvni pritisak, i često je to prvi znak koji se u toku bolesti ustanovi.

Posle kraćeg ili dužeg vremena, zavisno od stepena arterioskleroze i visine krvnog pritiska, dolazi do promena na srcu, i to bilo u vidu degeneracije srčanog mišića bilo u vidu proširenja srčanih komora.

Ako se skleroza brže i jače ispolji na arterijama mozga, dolazi do zaboravnosti, hronične glavobolje, a dosta često i do pucanja arterije i krvarenja u mozgu, koje izaziva paralizu (hemiplegiju) ili smrt. Često se javlja i zujanje u ušima i postepeno slabljenje sluha.

U poslednjoj fazi arterioskleroza dovodi do opšte slabosti usled teških promena na svim organima.

S obzirom na uzroke nastajanja arterioskleroze osnovno je održavanje dijete. Važno je da se iz hrane potpuno izbace jela koja sadrže životinjsku mast, jaja i prerađevine od mesa, a da se jede što više povrća, voća, testa, krtog mesa i riba. Preporučuje se da hrana bude, što manje slana, naročito ako uz arteriosklerozu postoji i povišen krvni pritisak.

Odavno je poznato da jod usporava razvoj arterioskleroze, verovatno zato što sprečava taloženje holesterina. Ovaj se lek i danas često i uspešno koristi, bilo u vidu rastvora jodnih soli bilo u vidu kapljica (jod—pepton). Postoje i drugi lekovi koji se upotrebljavaju za lečenje arterioskleroze. Njihovo dejstvo je uglavnom usmereno na smanjivanje krvnog pritiska.

PREPORUČUJEMO:

Pored dijetalne ishrane i lečenja jodom važan je uredan život, bez preteranog fizičkog i umnog naprezanja. Preporučuju se svakodnevne šetnje, laka gimnastika, i odmor i rekreacija u brdskim i šumovitim predelima.