Šta je tuberkuloza pluća i kako se prenosi?

Tuberkuloza je zarazna (infektivna) bolest izazvana specijalnim zaraznim klicama, koje se zovu bacili tuberkuloze ili Kohovi bacili. Ovo saznanje da je tuberkuloza zarazna bolest. nije tako starog datuma, ali je zato sama bolest već vrlo davno poznata.

U davna vremena smatralo se da je tuberkuloza nasledna bolest ili bolest koja nastupa sama od sebe usled raspadanja organizma. Tek u devetnaestom veku počinju lekari govoriti i pisati o tuberkulozi kao o zazraznoj bolesti, ali da bi se to i naučno i praktično dokazalo, moralo se čekati sve do 1882. godine, kada je dr Robert Koh pronašao bacil tuberkuloze. Bilo je potrebno da prođe mnogo vremena da se svim ljudima dokaže da je tuberkuloza zarazna, a .ne nasledna bolest, ali danas je to već gotovo svima poznato.

Danas se zna i to da tuberkuloza ne napada samo pluća već vrlo često i ostale organe: plućnu maramicu, kosti, creva, trbušnu maramicu, moždanice, mozak, jajnike i tako dalje. Nema nijednog organa, pa ni najmanjeg dela našeg tela, koji ne bi mogao biti napadnut i razoren od tog bacila.

Sem toga, danas je poznato da od tuberkuloze mogu bolovati i neke životinje, naročito krave, koje na taj način postaju, kao nosioci zaraze, opasne po čoveka.

Da bi se shvatilo zašto je tuberkuloza opasnija od drugih zaraznih bolesti i zašto je tako proširena, treba odmah u početku naglasiti jednu od njenih osnovnih karakteristika, a to je sklonost prema hroničnim, dugotrajnim, gotovo doživotnim formama oboljenja. Dok ostale zarazne bolesti (trbušni tifus, šarlah, difterija, boginje itd.) dođu i prođu u većini slučajeva gotovo bez ikakvih posledica i ne ostavljaju u telu posle ozdravljenja svoje zarazne klice, dotle Kohovi bacili (bacili tuberkuloze) ostaju tako reći do smrti u zaraženom telu, čak i onda kada izgleda da je bolesnik potpuno ozdravio. Zbog toga mnogi tuberkulozni bolesnici ostaju tako reći večiti nosioci zaraznih klica. Ti ljudi s vremena na vreme, a neki i stalno, izbacuju iz sebe veliki broj zaraznih klica. Lice koje je bolovalo od neke druge zarazne bolesti može da. zarazi druge osobe samo za vreme same bolesti, to jest od sedam dana do dva meseca, koliko otprilike traju zarazne bolesti, dok tuberkulozan bolesnik ostaje zarazan, manje ili više, dokle god je živ. To je svakako osnovni razlog što se tuberkuloza širi iz godine u godinu.

Gotovo sve države na svetu prisiljene su da vode aktivnu borbu protiv širenja te bolesti, koja od mnogih ljudi stvara invalide nesposobne za rad i opasne po okolinu. I naša država, koja je nasledila ogroman broj tuberkuloznih bolesnika, prihvatila se dosledne- i organizovane borbe protiv te bolesti. Gotovo u svim većim mestima naše zemlje otvoreni su antituberkulozni dispanzeri, koji imaju zadatak da pronalaze nove slučajeve tuberkuloze, da leče sve već pronađene slučajeve i da nadležnim organima narodne vlasti predlažu najbolje metode da se suzbije njeno širenje. Pored toga, otvorena sj/ u bolnicama grudna odeljenja, u kojima se leče tuberkulozni bolesnici kojima je potrebno ležanje i specijalističko lečenje, a postoje i specijalne bolnice za lečenje tuberkuloze. Oporavilišta su zdravstvene ustanove u kojima se leče oni tuberkulozni bolesnici koji su ozdravili, a potrebna im je jaka ishrana i oporavak na čistom vazduhu.

Ako želimo da imamo uspeha u borbi, ako želimo da sebe i svoju porodicu sačuvamo od te strašne bolesti, moramo o njoj znati bar ono što je najosnovnije.

PREPORUČUJEMO:

Donedavno se mislilo da je tuberkuloza neizlečiva bolest. Iako su postojali slučajevi sigurnog izlečenja, broj onih koji su dugo bolovali i umirali bio je veći. Danas je to mišljenje o neizlečivosti tuberkuloze izmenjeno. Gotovo svi slučajevi svežeg oboljenja potpuno su izlečivi. Zato treba nastojati da se lečenje počne što ranije, još dok bacil nije uspeo da razori tkiva ili izazove nepopravljive promene u organizmu. Ali i stariji slučajevi tuberkuloze danas se leče sa mnogo uspeha, i broj onih kojima se ne može pomoći: svaki dan je sve manji i manji.