Kako se dobija tuberkuloza i koji su uzroci?

Sve dok nije utvrđeno da je uzročnik bolesti specijalni bacil, sve dotle dok svakom nije postalo jasno da je tuberkuloza zarazna bolest, prava borba protiv širenja ove bolesti nije bila mogućna. Možda je vođenju borbe protiv tuberkuloze najveću štetu nanelo mišljenje da je to nasledna bolest. Protiv nasledstva se niko ne može boriti.

Tom verovanju doprinela je činjenica da u mnogim porodicama svi članovi boluju od tuberkuloze. Tek u XIX veku, kao što smo rekli, 1882. godine, nemački naučnik dr Robert Koh pronašao je bacil tuberkuloze (koji je po njemu dobio ime Kohov bacil) i utvrdio da je tuberkuloza zarazna bolest.

Bacil tuberkuloze izgleda kao prav ili malo iskrivljen štapić. Čitavo telo bacila obavijeno je masnom opnom, vrlo otpornom prema lekovima i prema svim dezinfekcionim sredstvima koja se upotrebljavaju za uništenje zaraznih klica. U jedan kubni milimetar (čiodina glava) može stati više od četiri miliona ovakvih bacila. Oni se mogu videti samo, pod mikroskopom.

Kohov bacil živi u svim onim organima koji boluju od tuberkuloze, ali se najviše nalazi i najčešće živi u plućima. U plućima tuberkulozni bacil izaziva razne promene koje se gotovo uvek završavaju razaranjem i ubijanjem tkiva. Usled toga;razaranja stvara se gnoj koji, pomešan sa sluzi i klicama, sačinjava ispljuvak. Prema tome, u ispljuvku tuberkuloznog bolesnika uvek ima tuberkuloznih bacila, a tu ih je i pronašao dr Koh.

U našem telu Kohov bacil troši hranu koju u nama nalazi, to jest sokove iz tkiva i krvi, pa na taj način dovodi do slabljenja organizma. Ali mnogo štetnije deluje bacil materijama koje izlučuje iz sebe. Te materije, koje su u stvari otrovi (toksini), deluju razorno na mesto na, kome se nalaze, a mogu izazvati i razne reakcije, naročito ako pređu u krv.

Ali, kao što žive, bacili, tuberkuloze i umiru, baš kao i sva ostala živa bića. Posle njihove smrti dolazi do raspadanja, pri čemu se oslobađa velika količina otrova koji se nalazi u njima. I taj otrov deluje na naš organizam.

Da bi dokazali da je tuberkuloza zarazna bolest, to jest da se može preneti s jedne osobe na drugu, lekari su pomoću hrane ili injekcija uneli u razne životinje Kohove bacile koje su izvadili iz ispljuvka. Životinje koje su bile na taj način zaražene obolele su i ubrzo uginule, a kada |e izvršen pregled njihovih unutrašnjih organa,ustanovljeno je da su bolovale od tuberkuloze.

Iz svega ovoga zaključuje se da bacil tuberkuloze zaista postoji, da je on živo biće, koje se razmnožava i umire. Utvrđeno je, zatim, da se tuberkulozno oboljenje može izazvati ako se živi bacil tuberkuloze unese u organizam. Sem toga, saznali smo da Kohov bacil sadrži i izlučuje specijalne toksine koji štetno utiču na organizam, i da je zaštićen vrlo otpornom opnom koja ga štiti od lekova i dezinfekcionih sredstava.

To su osnovna saznanja koja će nam poslužiti za dalje razumevanje same bolesti i dati nam u ruke oružje za borbu i pobedu.

Ranije, dok još nije bilo poznato da postoji Kohov bacil, ljudi su smatrali da oboljenje nastupa iz raznih uzroka, a uglavnom naslednim putem, nazebom ili samo od sebe. Nećemo ni pominjati verovanje da tuberkuloza može nastati vračanjem i bacanjem čini.

Do zaključka da je tuberkuloza nasledna bolest došlo se zbog toga što se vrlo često događalo, a i sad se događa, da deca majke koja boluje ili je bolovala od tuberkuloze obole od iste bolesti. Smatralo se da uzročnik tuberkuloze iz majke može preći u.dete dok je ono još u materinoj utrobi. Međutim, tačnim. ispitivanjem utvrdjeno je da nijedno dete neradja bolesno od tuberkoloze,cak ni ako ga rodi majka koja boluje od najtežeg oblika te bolesti. Ako se dete, odmah po rođenju, odstrani od bolesne majke, neće oboleti, ali ako ga ostavimo kod nje, ono će se vrlo brzo zaraziti. Prema tome; dete se ne rađa sa tuberkuloznim bacilom u telu, već ga dobija od majke posle rođenja.

Vrlo često ljudi smatraju da je do tuberkuloze došlo usled nazeba ranije su time objašnjavani svi slučajevi tuberkuloze koji su nastajali kasnije, u detinjstvu ili u zrelo doba. Zaista, to tako vrlo često izgleda: posle nekog nazeba. nastupi kašalj; zapaljenje pluća ili plućne maramice,. a.na to se nadoveže bolest, koja traje nedeljama i mesecima. Ništa nije jednostavnije nego zaključiti da je do te bolesti došlo usled prvobitnog nazeba, Međutim, mi znamo da samo usled nazeba ne dolazi ni do jedne bolesti. Osnovni uzrok svake bolesti posle nazeba je bilo kakva zarazna klica, a nazeb je slabljenjem organizma samo doprineo da nas ta klica savlada i izazove bolest Tuberkulozni bacil (kao i ostale zarazne klice) nije u stanju, makar i prodro u naše telo, da uvek izazove oboljenje. Bolest nastupa samo ako telo nije u stanju da savlada, uništi i izbaci klice iz sebe. Tuberkuloznih klica već ima u. organizmu, a grip, angina, bronhitis ili zapaljenje pluća samo pomažu da se razvije tuberkuloza.

Slabljenje organizma može nastupiti i posle drugih bolesti, na primer posle trbušnog tifusa, malih boginja, velikog kašlja. Za vreme tih bolesti, a i neko vreme posle njih, ljudi su vrlo podesan teren za klice tuberkuloze. Svaka infekcija tuberkuloznim bacilima. u to vreme izazvaće tuberkulozu.

Vrlo se često događa da tuberkuloza, bar prividno, počne bez ikakvog uzroka. Obolela osoba nije nazebla, u to vreme nije bolovala, nije dolazila u dodir sa ljudima koji boluju od tuberkuloze. To su ti slučajevi za koje narod veruje da su nastali „sami od sebe“.

Međutim, lekari u takvim slučajevima uvek nađu da u telu obolelog, najčešće u plućima, postoje tragovi ranijeg tuberkuloznog oboljenja. Uz to, ta osoba je pre toga doživela neku veliku brigu ili nesreću, ili se nalazi u pubertetu (zrenju), ili nije imala dovoljnu i dobru ishranu, ili je živela pod bilo kakvim drugim teškim uslovima, koji su izazvali slabljenje organizma. Kohovi bacili; koji su se već nalazili u telu, iskoristili su priliku, razmnožili se i izazvali novo tuberkulozno oboljenje. Prema tome, ni u tom slučaju bolest nije nastala „sama po sebi“,’ to jest bez bacila.

Sem toga, izvesna deca, pogrešno hranjena i odgajana, slabo razvijena, kržljava, malokrvna i neotporna, obolevaju lakše od tuberkuloze.

Doba starosti utiče na naklonost organizma prema tuberkulozi. Najnaklonjenija su mala deca, naročito do godinu dana. Otpornost organizma prema zarazi raste starenjem, ali deca u pubertetu postaju ponovo vrlo osetljiva i ostaju osetljiva sve do sedamnaeste osamnaeste godine. Seoska deca, naročito gorštačka, ostaju duže osetljiva i lakše dobijaju tuberkulozu, naročito ako dođu da žive u gradu. To je uglavnom zbog toga što ta deca, dok žive u selu, imaju manje prilike da se zaraze, dok se u gradu, dolazeći u dodir sa bolesnom decom i odraslima, brzo inficiraju.

Iz svega ovoga jasno se vidi da je Kohov bacil jedini i pravi uzročnik tuberkuloze, da bez Kohovog bacila nema tuberkuloze. Ako on ne prodre u naše telo, neće doći do oboljenja.

GDE SE NALAZI I KOJIM PUTEM DOLAZI KOHOV BACIL U NAŠE TELO

Najveći broj Kohovih bacila nalazi se u ispljuvku bolesnika koji boluje od tuberkuloze pluća. U kojoj ih meri može biti u ispljuvku tuberkuloznih bolesnika može se zaključiti iz toga što jedan tuberkulozni bolesnik koji boluje od aktivne plućne tuberkuloze može u toku jednog dana izbaciti od 7 do 20 milijardi Kohovih bacila. Sem toga, Kohovi bacili nalaze se u izmetu bolesnika koji boluje od tuberkuloze creva i u gnoju tuberkuloznih fistula (rana), pa i u mokraći.

Kohovi bacili mogu preći sa bolesnog čoveka na zdravog neposredno ili posredno. Neposredno bacil se prenosi kašljem, ljubljenjem i dodirom. Pri kašlju, a često i pri govoru, bolesnici izbacuju iz usta sitne kapljice, koje mogu odleteti i metar daleko. Te kapljice sadrže u sebi i po nekoliko miliona tuberkuloznih klica. Ako takva kapljica padne u usta, nos ili u oko, može lako prodreti dalje u telo i izazvati oboljenje. Na usnama i rukama bolesnika nalazi se uvek veliki broj bacila, koji se vrlo lako lepe za naša usta ili kožu. Pri ljubljenju ili rukovanju mogu preći na nas i prodreti u naš organizam. Kohovih bacila ima, pored toga, na svim predmetima koji se nalaze u blizini bolesnika ili služe bolesniku. Bacili se naročito zadržavaju na priboru za jelo, čaši, peškiru ili maramici. Sem toga, veliki broj klica nalazi se na podu pored kreveta i na posteljini. Čak ,i na knjizi koju je čitao bolesnik mogu se naći Kohovi bacili. Sa svih tih predmeta oni mogu lako preći na nas i izazvati tuberkulozno oboljenje.

Bacil tuberkuloze može da živi i van čovekovog organizma, uglavnom na predmetima kojima se služi bolesnik i u sobi u kojoj živi. U prljavim prostorijama,. u prašini i tami, bacil može izdržati i do osamnaest dana. Na jakom suncu ugine za deset minuta.

Izvestan broj Kohovih bacila lebdi u vazduhu zajedno sa prašinom. Ti bacili su vrlo opasni jer ih udišemo za vreme boravka u bolesničkoj sobi.

Ne sme se zaboraviti da je i mleko tuberkuloznih krava zarazno. Zato moramo mleko dobro prokuvati, a mlečne proizvode koji se prave od nevarenog mleka treba praviti samo od mleka potpuno zdravih krava. Tuberkulozne krave treba zaklati jer su one stalan izvor zaraze za ljude i za stoku.

GDE MOŽE BACIL TUBERKULOZE DA IZAZOVE OBOLJENJE

Može se reći da nema dela našeg organizma na kome Kohov bacil ne bi mogao izazvati promene koje predstavljaju tuberkulozno oboljenje. u davna vremena smatralo se da je tuberkuloza isključivo plućno oboljenje. Međutim, bacil tuberkuloze pronađen je u gnoju dugotrajnih rana, u tečnosti zapaljenja plućne maramice sa vodom.. u mokraći pri zapaljenju bubrega, u kičmenoj tečnosti pri zapaljenju kičmene moždine, i tako dalje. Tako je razjašnjeno nastajanje i dokazana tuberkulozna priroda raznih oboljenja čije se poreklo dotle nije znalo.

Ipak najveći deo tuberkuloznih oboljenja čini tuberkuloza pluća. Pluća su ujedno glavna vrata kroz koja tuberkulozni bacil prodire u naš organizam. Iz pluća Kohovi bacili mogu da se prošire prvo na plućnu maramicu, a zatim da uđu i u krv, koja ih raznese u čitavo telo. Kohov bacil može da iskoristi za svoje prodiranje u telo i limfne kanale, pri čemu često dolazi do zapaljenja žlezda.

Bacil tuberkuloze, sem preko pluća, može da uđe u naše telo i preko krajnika, zatim preko želuca i creva, preko sluzokože očiju, a i kroz kožu.

Širenje tuberkuloze u telu najčešće se vrši putem krvi. U plućima ima bezbroj sitnih krvnih žilica kroz koje struji krv. Dovoljno je da bacili na jednom mestu provale u krvnu žilu pa da se odatle raznesu po čitavom telu i nasele na onom mestu koje im pruži najslabiji otpor. Posle ulaska velikog broja Kohovih bacila u krvotok o6ično nastupa galopirajuća tuberkuloza, tuberkuloza mozga, tuberkuloza creva, trbušne i srčane maramice, kostiju, zglobova itd.

Vrlo često od tuberkuloze poboljeva plućna maramica. Na plućnoj maramici tuberkulozni bacil izaziva bilo suvo zapaljenje bilo zapaljenje sa vodom ili gnojem. Isto tako, Kohov bacil napada i srčanu kesu i trbušnu maramicu, gde takođe izaziva ili suvo zapaljenje ili zapaljenje sa vodom.ili gnojem.

Poznato je da od tuberkuloze često obolevaju plućne žlezde (hilusi). Ali od tuberkuloze obolevaju i sve ostale žlezde, na primer žlezde na vratu, u preponama, u trbuhu, pod pazuhom. Nije redak slučaj da se te žlezde zagnoje i provale, stvarajući takozvane tuberkulozne fistule (,,škrofule“).

Najteže i donedavno neizlečivo tuberkulozno oboljenje jeste tuberkulozno zapaljenje moždane opne.

Tuberkulozna oboljenja zglobova (naročito kolena) i kostiju su kod nas.još uvek dosta česta.

I koža može da boluje od tuberkuloze, naročitb koža Lica.

Kohov bacil napada i creva, trbušnu maramicu, bubrege, mokraćnu bešiku i unutrašnje polne organe: jaja, jajovode i matericu.

PREPORUČUJEMO:

Dakle, ne postoji u čoveku nijedan organ koji ne bi mogao oboleti: od tuberkuloze.