Upala krajnika grla kod dece i odraslih
Krajnici kod izvesnih osoba mogu biti vrlo veliki, da se skoro dodiruju, a mogu da budu i vrlo mali, da se i ne vide iza nepčanih lukova. Ako su vrlo veliki, naročito kod dece, mogu pri gutanju i pri disanju da prave smetnje. U krajnicima, se nalaze mnogobrbjna udubljenja, u koja se prilikom žvakanja i gutanja utiskuje hrana.
Ima izvesnih ljudi koji povremeno izbacuju iz usta male čepiće žućkaste boje koji zaudaraju. To su ostaci hrane koji se nalaze u tim“ sitnim udubljenjima na površini krajnika. To se ne smatra kao bolesno stanje i ne pravi nikakve smetnje, sem što postoji povremeno neprijatan zadah iz usta. Krajnici mogu usled dugotrajnih oboljenja da se promene, da dođe do ožiljastih promena u njima, tako da ta udubljenja iščezavaju.
Sve osobe ne podležu podjednako oboljenjima krajnika. Ima osoba koje za celo vreme života nisu nikada bolovale od krajnika, a ima ih koji od njih stalno ili periodično boluju. Uzrok tome je, verovatno, sklonost koja je kod nekih osoba, može se reći, urođena. Poznato je da ima porodica gde skoro svi članovi boluju od krajnika, i obratno.
Oboljenja krajnika se obično javljaju u mlađim godinama, naročito su im podložna deca. U starijim godinama ova oboljenja su ređa.
Oboljenja krajnika mogu da budu akutna i hronična. Akutna oboljenja, ili angine, mogu biti bez gnojenja ili sa gnojenjem. U prvom slučaju krajnici su crveni i otečeni, bolesnik ima visoku tempera turu, žali se na jaku glavobolju i na bolove pri gutanju.
U drugom slučaju krajnici mogu biti mestimično obloženi gnojnim tačkama. Te gnojne tačke mogu da se sastave i sliju u gnojne skrame, koje su obično žutosive boje i mogu da liče na difterične membrane. Ako se primeti da gnojne skrame prelaze na nepčane lukove, posredi je, obično, difterija. U svakom slučaju, potreban je bakteriološki pregled gnoja, jer ima i izuzetaka. Poznato je da obična gnojna angina ponekad može da bude i difterija.
Kao komplikacija oboljenja krajnika u samoj guši dolazi poneki put i do zagnojavanja tkiva oko krajnika, tj. do stvaranja čira ili apscesa. Obolela strana je jako otečena, crvena i ispupčena. Bolesnik se žali na vrlo jake bolove, teško otvara usta, ne može da guta i ima visoku temperaturu. Ovo zagnojavanje može posle pet do šest dana da se samo provali, a naročito ako bolesnik ispira gušu toplim čajem.
Tada se bolesnik najedanput preporodi i svi bolovi iščezavaju. Ako se apsces ne provali i ako su bolovi i smetnje sve jači, treba bolesnika uputiti lekaru da mu otvori taj apsces. Gnoj može, inače, da probije na drugu stranu i da dovede do teških komplikacija (zagnojavanje na vratu, teškoće u disanju).
U svim slučajevima oboljenja krajnika treba tražiti savet lekara,
a naročito ako su ta oboljenja česta. Česta oboljenja krajnika stvaraju komplikacije i na drugim organima. Poznato je da ponekad posle akutne angine dolazi do zapaljenja srčanih zalistaka, što ima za posledicu stvaranje srčanih mana. U drugim slučajevima dolazi do akutnog zapaljenja bubrega; dalje,do akutnog zapaljenja zglobova, reumatičnih tegoba, u zglobovima i mišićima, do sepse (trovanje krvi) itd. Te se komplikacije dešavaju naročito kod mlađih osoba i dece.
Vađenje krajnika nema štetnih posledica po organizam, a skoro uvek pomogne u lečenju gore pomenutih komplikacija. Upadljiva je promena koja nastaje kod dece kojoj su krajnici izvađeni. Takva deca naglo se oporavljaju, vrlo brzo rastu i za kratko vreme se preporode.
Zapaljenja krajnika izazvana su uvek novim klicama i mogu da se prenesu sa jedne osobe na drugu. Poznati su slučajevi da sva deca iz jedne porodice obole jedno za drugim od krajnika (prljave čaše, kašike, itd.).
Kod hronično obolelih krajnika javlja se često otok žlezda na vratu. Ovaj otok nije isto što i tuberkulozno oboljenje žlezda na vratu (tzv. škrofuloza). Kod obične angine često dođe i do otoka limfnih žlezda na vratu, ali prolazom same angine i one brzo iščezavju.