Bolesti vežnjače

Vežnjača je sluzokoža veoma mala po svojoj površini, ali veoma važna zbog svog položaja. Ona pokriva unutrašnju površinu kapaka i prebacuje se, stvarajući široke nabore, i na očnu jabučicu, koju pokriva sve do rožnjače. Oboljenja vežnjače su veoma česta pošto je ona izložena mnogim štetnim dejstvima spoljne sredine.

Po učestalosti, zapaljenja vežnjače raznoga porekla stoje na prvom mestu. Po činju obično grebanjem i peckanjem u očima, crvenilom, suzenjem i nakupljanjem krmelja. Krmelj se naročito zapaža ujutru pri buđenju, kada vrlo često slepi očne kapke, koji se mogu tek uz pomoć ruku ili pranjem da rasklope. Znakovi zapaljenja i težina oboljenja zavise od uzročnika, koji su vrlo različiti te iziskuju i različito lečenje.

GONOREJA – KAPAVAC (TRIPER). Izaziva naglo i teško oboljenje vežnjače kod novorođenčeta čija majka boluje od ove bolesti. Dečje oci se zaraze pri prolazu kroz porođajne puteve. Već u toku prvih dana po rođenju, vežnjače i kapci otekču, zacrvene se, a iz otvora kapaka izlazi bistra, rumena tečnost koja ubrzo postaje gnojna. Očni kapci se teško mogu otvoriti.

Pri otvaranju gnoj može da prsne iz oka kao vodoskok i da zarazi okolinu. Oboljenjem često bivaju zahvaćene i rožnjače, što ima teške posledice po vid. Gonoreično oboljenje očiju kod novorođenčadi zauzima jedno od prvih mesta među uzrocima slepila. Radi predohrane ovog teškog oboljenja, uvedena je obaveza da babica svakom novorođenčetu sipa u oči kapljice srebrnih soli.

Sva zapaljenja vežnjače kod novorođenčadi nisu gonoreične prirode.

Triperno oboljenje očiju kod odraslih još je ozbiljnijeg toka i često ostavlja za sobom neizlečive posledice. Kod odraslih se zaraza obično prenosi sopstvenim rukama sa obolelih polnih organa.
Ako se ova bolest leči na vreme, tok i posledice, naročito kod odojčadi, mogu znatno da se ublaže. Leči se uspešno antibioticima ali samo pod kontrolom lekara.

TRAHOM. Oboljenje koje pored vežnjače zahvata i rožnjaču. Izazivač trahoma je virus pronađen tek 1957. godine. Trahom je zarazna bolest koja se prenosi dodirom. Dosta je raširen u nekim našim krajevima (Vojvodina, Međumurje i dr.). U čitavom svetu više stotina miliona ljudi boluju od trahoma, te zato on nije samo medicinski već i društveni problem.

U našim krajevima bolest obično počinje u školsko doba. Početak je postepen i neprimetan, te se bolesnik javlja lekaru tek kada je bolest već u punom jeku. Tada su kapci zadebljali, nešto spušteni, i bolesnik ima sanjiv izgled. Kapci su, naročito ujutru posle spavanja, slepljeni sluzavo-gnojavom izlučevinom obolele vežnjače. Nelečena bolest traje godinama, prati bolesnika skoro kroz ceo život. U toku vremena dolazi do tešklh posledica na vežnjači i rožnjači.

Trahom ostavlja za sobom grube ožiljke na nežnim očnim tkivima. Zbog ožiljnih promena na vežnjačama kapaka dolazi do iskrivljenosti, uvrtanja kapaka i trepavica (,,badlje“), što bolesnici teško podnose, jer trepavice stalno trljaju po rožnjači. Na rožnjači trahom takođe ostavlja neizbrisiv trag u vidu zamućenja koja znatno smanjuju oštrinu vida pa, prema tome, i radnu sposobnost.

Trahom polako ali sigurnouništava vid i dovodi do slepila, zato. su zaštita od njega i lečenje obolelih vrlo važni. Predohrana od trahoma uslovljena je podizanjem higijenske kulture i poboljšanjem ekonomskih uslova života zaraženih područja. Od osobitog značaja za zaštitu od trahoma je sticanje higijenskih navika, kao što su upotreba posebnog peškira, umivanje tekućom vodom, održavanje čistoće ruku itd.

Lečenje početnog trahoma zahteva mnogo manje vremena i daje neuporedivo bolje rezultate nego lečenje starog, zapuštenog oboljenja, kod koga ni najsavremenijim lečenjem ne mogu da se izbegnu teške posledice. Lečenje se sprovodi pod kontrolom lekara, prvenstveno antibiotičkim mastima.

SKROFULOZA OČIJU. Javlja se kod loše hranjenih osoba, naročito kod dece. Pored vežnjače često je zahvaćena i rožnjača. Kod ovog oboljenja svetlost ne može da se podnosi, deca sakri vaju glavu u jastuk, oči jako suze, očni kapci su grčevito stisnuti i oči su crvene. Bolest se često vraća, sa poboljšanjima i pogoršanjima može da traje godinama. Najbolju predohranu i lečenje predstavlja po boljšanje životnih uslova (dobar stan, hrana, higijenske navike). Opšte lečenje i lečenje očiju sprovodi lekar.

POVREDE VEŽNJAČE. Dosta su česte. Od fizičkih faktora, ultraljubičasti zraci (nastaju, na primer, pri zavarivanju) izazivaju naglo i vrlo bolno zapaljenje vežnjače i rožnjače. Očni kapci su zbog jakog bola čvrsto stisnuti i bolesnik ima utisak da je oslepeo. Bolest i bez lečenja prolazi za 2—3 dana, a uz odgovarajuće lečenje prolazi i za nekoliko sati. Uspešna zaštita od ove povrede je nošenje tamnih naočara za vreme rada pri ultraljubičastom zračenju.

Kod zidara često dolazi do povrede očiju krečom i malterom. Ove povrede treba najhitnije lečiti. Na mestu povrede treba oko obilno isprati vodom ili mlekom i povređenoga, bez zavijanja očiju, što je moguće pre poslati lekaru. Od brzine ukazane pomoći umnogome zavisi težina posledica na oku.

Na vežnjači se zadrže i mnogobrojna strana tela koja uleću u oko izazivajući vrlo neprijatan bolan osećaj „truna“ u oku. Ona se vrlo često zariju u vežnjaču gornjeg kapka. Lako se odstrane čistom vatom ili maramicom pošto se izvrne gornji kapak.

Tags:gonoreja, kapavac, povrede vežnjače, skrofuloza, trahom, triper