Kako da se zaštitimo od zaraznih bolesti

Zaštita od zaraznih bolesti sastoji se, s jedne strane, u nastojanju da se njihovi uzročnici unište ili oslabe, odnosno u preduzimanju mora da što manji broj ljudi dođe u dodir sa uzročnicima zaraznih bolesti ili da se u dodir sa njima ne dođe uopšte, i, s druge strane, u jačanju otpornosti organizma prema tim uzročnicima.

Radi uništavanja zaraznih klica vrši se dezinfekcija izlučina i materijala zaprljanog izlučinama u kojima ima zaraznih klica. Dezinfekcijom uništavamo zarazne klice i, razume se, sprečavamo im ulaz u organizam zdravih osoba. Ali je naš posao samo polovično sproveden ako bolesnika, kao stalni, nepresušni izvor tih izlučina i zaraznih klica, ne budemo stavili na mesto gde su veoma male mogućnosti da njegove izlučine dopru do zdravih osoba. Drugim rečima, moramo da izdvojimo bolesnika, tj. da ga smestimo u bolnicu, gde ima najviše mogućnosti da se spreči dodir sa njegovim izlučinama i da se one dobro dezinfikuju: Kod izvesnih zaraznih bolesti izdvajanje bolesnika u bolnicu obavezno je po zakonu.

Da bi se bolesnik oboleo od zarazne bolesti mogao izdvojiti i da bi se njegove izlučine mogle dezinfikovati, potrebno je da se on otkrije i prijavi. Prijavljivanje oboljenja od zaraznih bolesti obavezno je.

Dakle, u suzbijanju zaraznih bolesti i zaštiti od njih vrlo važnu ulogu igraju prijava zaraznog oboljenja, izolacija (izdvajanje) bolesnika i dezinfekcija zaraznih izlučina (ispljuvak, izmet, mokraća). Svakodnevno ili povremeno sprovođenje lične higijene (pranje ruku pre jela, usta i zuba, kupanje i dr.) olakšava u znatnoj meri zaštitu od zaraznih, kao i drugih bolesti.

Otpornost prema zaraznim, kao i prema ostalim bolestima postiže se čuvanjem i negovanjem zdravlja. Uredan život, umerena i pravilna ishrana i rad bez preterivanja, igraju pri tome vrlo važnu ulogu. Ratovi i druge velike nesreće, koje s vremena na vreme pogađaju čovečanstvo, praćeni su i velikim epidemijama, jer u to vreme otpornost organizma prema bolestima veoma oslabi.

Pored te opšte otpornosti, medicinska nauka je pronašla način da se u čovečijem organizmu veštački stvori otpornost (imunitet) prema određenoj zaraznoj bolesti, i da se čovek na taj način zaštiti. Taj način sastoji se u hotimičnom izazivanju bolesti u vrlo oslabljenom obliku. U tu svrhu se veštački odgojene zarazne klice oslabe grejanjem ili dodavanjem nekog pogodnog sredstva, pa se tako oslabljene unesu u organizam zdravih osoba.

Time se izazove jedno lako oboljenje, koje organizam vrlo lako i brzo savlada, i za to vreme stvori imunitet prema toj vrsti zaraznih klica čak i za slučaj njihovog ulaska u velikom broju ili ako su klice sa jakom otrovnom moći. Taj način stvaranja imuniteta zove se cepljenje ili vakcinacija. Zaštita od zaraznih bolesti vakcinacijom sprovodi se uspešno kod velikih bo- ginja, difterije, tetanusa, velikog kašlja, trbušnog tifusa, kolere, tuberkuloze i akutne dečje oduzetosti (poliomielitisa). Kod nas je po zakonu obavezna vakcinacija protiv velikih boginja, tuberkuloze, trbušnog tifusa, difterije, velikog kašlja, tetanusa i poliomie- litisa.