Koje su najčešće povrede ljudskog tela (uganuće, iščećenje, prelom kostiju..)

Dejstvo spoljne sile može dovesti do oštećenja čovečjeg tela. Takvo oštećenje naziva se povredom. Spoljna sila može na različite načine dejstvovati na naše telo i dovesti do raznih posledica.

Tupa sila (udarac, pad, potres i sl.) dovode do nagnječenja, iskidanosti, razdruzganosti, a oštri predmeti (nož, sablja, sekira i dr.) dovode do posekotina i ubodnih rana. Ovde spadaju i rane prouzrokovane vatrenim oružjem.

Hemijske materije (lužine, kiseline i bojni otrovi) stvaraju nagrizajuće rane, a uticaji temperature (toplota i hladnoća) stvaraju opekotine i promrzlost.

PODELA POVREDA

Povrede se razlikuju prema mestu ili prema težini povrede.

Prema mestu, odnosno prema povređenom organu, one se dele: na povrede kože i pod njom ležećih organa, na povrede potpornih organa tela, i na povrede telesnih duplja i u njima ležećih organa.

Povrede pri kojima koža nije oštećena zovu se uboji, a povrede pri kojima je na koži napravljen otvor zovu se rane.

Na rani razlikujemo:
a) otvor, koji može biti okrugao, uglast, mali, površan, zjapeći itd.;
b) ivicu, koja može biti glatka ili neravna, iskrzana;
v) površinu: plitku, duboku, ravnu ili neravnu;
g) uglove rane, na primer kod posekotina.

Od izgleda, dubine i površine rane zavisi često ne samo trajanje lečenja nego i posledice koje će rana ostaviti.

Povrede potpornih organa, tj. kostiju i zglobova, zovu se prelomi kostiju, iščašenja i uganuća.

Povrede telesnih duplja i organa u njima nazivaju se različito. Na primer, prelom lobanje sa povredom mozga, uboj grudnog koša sa prelomom rebra i iskidanošcu pluća, nagnječenost trbušne duplje sa prsnućem jetre ili creva, itd.

Prema težini, povrede se dele na lake i teške. Da li će povreda biti laka ili teška, zavisi od žestine spoljne sile. Lakim povredama nazivaju se one pri kojima su oštećeni u manjem obimu samo koža i površinski meki delovi. Pri tom uzrok povrede ne igra znatnu ulogu.

Teške povrede su: obimna oštećenja kože i mišića, povrede koje su skopčane sa jakim krvarenjem, prelomom kostiju, iščašenje zglobova, otvaranje velikih šupljina tela (grudne, trbušne šupljine i šupljina velikih zglobova), dalje povrede lobanje i mozga sa potresom i gubitkom svesti.

OPIS POVREDA

Uboji nastaju dejstvom tupe sile; njih karakteriše bol, ograničena upotrebljivost i otok pogođenog dela tela.

Ako tupa sila dejstvuje sa naročitom žestinom, i bez povređene kože, može doći do teške iskidanosti mišića, do prskanja ili razmrskavanja kostiju ili do nagnječenja unutrašnjih organa grudne i trbušne duplje, a ponekad i do sve tri vrste povreda odjednom.

Nagnječene rane sa iskidanom kožom obično su površinske, sa neravnim i iskrzanim ivicama.

Ove rane slabije krvare, jer su krvni sudovi prekinuti, nagnječeni i tako samo delimično otvoreni.

Ako, pak, dejstvuje neki veći predmet, grubom silom (kao što je, na primer, parče granate), onda su rane velike, nepravilnog oblika, duboke, iskidanih i neravnih ivIca. Ove rane obično zahvataju i unutrašnje organe prema delu gde se nalaze.

Ubodne rane prouzrokovane zašiljenim predmetima (šilo, nož, itd.), imaju oblik predmeta koji je ranu izazvao. Ivice takvih rana su ravne i oštre. Spoljno krvarenje je obično neznatno, ali zato unutrašnje krvarenje, ako je povređen neki krvni sud, može biti opasno po život.

Posekotine nastaju delovanjem noža, sablje, sekire i drugih oruđa sa oštrim sečivom. Ivice takvih rana su duguljaste, oštre i glatke. Krvarenja su jača, jer su krvni sudovi presečeni oštrim predmetom pa ostaju otvoreni.

Oblik, veličina i izgled rana prouzrokovanih vatrenim oružjem zavise od samog projektila, kao i od daljine sa koje je projektil izbačen. U ovim slučajevima postoji velika opasnost od povrede unutrašnjih organa i infekcija. Nagrizajuće rane prouzrokovane lužinama, kiselinama ili bojnim otrovima obično su površinske. Pri dejstvu ovakvih nagrizajućih tečnosti na koži se javlja crvenilo i obrazovanje plikova. U težim slučajevima mogu biti razoreni i. dublji slojevi mekih delova, pa čak i kosti.

Ako se ove nagrizajuće tečnosti slučajno ili namerno popiju, dolazi do nagrizanja sluzokože usta, grla, jednjaka i želuca.

POVREDE KOSTIJU i ZGLOBOVA. Prelomi kostiju nastaju usled dejstva spoljne sile (udarac, pad, projektil itd.). S obzirom na jačinu sile, može doći: do nepotpunog preloma, pri čemu je kost samo naprsla, nalomljena; do potpunog preloma, pri čemu je kost celom debljinom razdvojena, a oba kraja kosti usled vučenja muskula pomerena; do razmrskavanja kosti, pri čemu je kost na mestu preloma zdrobljena u manju ili veću parčad.

Prelomi kostiju mogu biti zatvoreni ili otvoreni. Zatvorenim prelomom kosti naziva se prelom kod koga su iznad mesta preloma meki delovi nepovređeni, i ne postoji rupa na koži. Otvorenim prelomom naziva se prelom do koga prodire spoljna rana kože i mekih delova.

Znaci preloma kosti na udovima su:
1) neprirodno držanje slomljenog uda, često sa znatnim otokom, usled krvnog izliva,
2) nemogućnost upotrebe uda,
3) bolovi na mestu preloma pri pokretanju ili na pritisak,
4) neprirodna pokretljivost na mestu preloma, kao i trenje prelomljenih koštanih okrajaka, koje se javlja pri neobazrivim pokretima.

IŠČEŠENJE. Jedan zglob je iščašen kad zglobna glava iskoči iz zglobne čašice, te se uklešti ispred, iza, ili pored ove. Zglobna čaura je većinom pocepana. Iščašenja nastaju usled dejstva spoljne sile, na primer usled udarca ili pada na zglob.

Znaci iščašenja su:
1) neprirodni oblik i položaj zgloba,
2) onemogućena funkcija i
3) otok i bolovi u zglobu.

UGANUĆA nastaju pri prekomernom rastezanju zgloba i često sa iskidanošću zglobne čaure, usled dejstva tupe sile (udarca ili
pada).

Znaci uganuća su:
1) bol i ograničena pokretljivost uganutog zgloba i
2) otok usled poremećaja cirkulacije ili izliva krvi u
zglobu.

PROPRATNE POJAVE POVREDA. Gotovo svaka povreda izaziva krvarenje i umanjenu mogućnost upotrebe povređenog dela tela.

Bol je uslovljen istovremenom povredom živaca. Neznatan je pri povredama prouzrokovanim oštrim predmetima, a jači kod rana prouzrokovanih grubim, neravnim predmetima. Naročito su bolne oči, jezik, usne, vrhovi prstiju, polni organi, trbušna maramica. Budu li povređena veća nervna stabla, onda usled bola dolazi do opadanja celokupne snage organizma.

Krvarenja su uslovljena povredom krvnih sudova. Krvarenje iz arterije poznaje se po tome što je krv svetlocrvene boje, što šiba iz rane, i to ritmično, sa otkucajima pulsa.

Krvarenje iz vena je ravnomerno, ne pulsira. Krv je zatvoreno- crvene boje.

Krvarenje iz kapilara pojavljuje se u vidu tačkica (na primer, kod kožnih rana).

Povrede često kidaju i krvne sudove. Krvarenje je neznatno kod rana sa nagnječenim ivicama, jer su tada i krvni sudovi nagnječeni i začepljeni krvnim gruševinama, a jače je kod rana sa glatkim ivicama, jer glatko presečeni krvni sudovi ostaju otvoreni. Razlikuju se spoljna i unutrašnja krvarenja. Prilikom spoljnih krvarenja krv teče iz povređenog suda kroz otvor rane napolje. Prilikom unutrašnjih krvarenja krvni sudovi su u unutrašnjosti tela iskidani i krv iz njih otiče u telesne duplje (lobanjsku, grudnu, trbušnu).

Pri jačem unutrašnjem krvarenju pojavljuje se bledilo kože, hladan znoj,slab puls i nesvestica. Pri povredama pluća nastupa iskašljavanje svetlocrvene krvi, pri povredama želuca povraćanje zatvorenocrvene krvi, itd.