Koje su karakteristike savremene proizvodnje hrane i kakva nas budućnost očekuje

Od najranijih dana istorije čovečanstva, ljude je uvek zanimalo pitanje da li se sa postojećih obradivih površina, svet može prehraniti. Iz pisanih dokumenata može se videti da je u 18. veku svaki zemljoradnik mogao obrađivati onoliko zemlje, koliko je želeo. Osim zadovoljenja potreba zemljoradnikove porodice i količine hrane namenjene prodaji ili zameni za neki drugi proizvod, ostale površine nisu obrađivane. Zato su postojale velike i guste šume i široke ravnice obrasle sočnom travom. Početkom 1900. godine, naučnici koji su se bavili proučavanjem budućeg razvoja sveta, smatrali su da se milijardu i po ljudi može dovoljno prehraniti sa tada raspoloživih obradivih površina, a da bi svako dalje povećanje broja stanovnika dovelo do duboke krize u ishrani ljudi.

Međutim, nauka je rešila ovaj problem tako, što je sa povećanjem broja stanovnika povećala efikasnost poljoprivredne i stočarske proizvodnje. U svemu ovome, treba imati u vidu činjenicu da se obradive površine veoma brzo smanjuju, ustupajući mesto novim i modernim megapolisima, auto-putevima, fabrikama, železničkim prugama. Kada govorimo o gradovima, valja spomenuti da su neki od njih:
Njujork, Moskva, London, Tokio, Peking po broju stanovnika veći od jedne Holandije, Belgije, Švajcarske i sličnih zemalja.

Koliko je nauka danas uspela da “ni iz čega” stvori “nešto”, kada je u pitanju proizvodnja hrane, mogu da posluže primeri Izraela, Holandije i Danske. Ove tri zemlje koje raspolažu nekvalitetnim zemljištem za poljoprivrednu obradu, ne samo što sa tih površina zadovoljavaju potrebe svoga stanovništva, već su i poznati svetski izvoznici hrane.

VELIKI PROIZVOĐAČI HRANE U SVETU

Istinita je, ali u isto vreme i neprijatna činjenica, da samo jedan deo sveta proizvodi velike količine hrane, dok drugi deo to nije u stanju da učini. Među svetske proizvođače hrane u prvom redu treba ubrojiti Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Argentinu, Južnoafričku Republiku, Francusku i slične zemlje. Smatra se da je poljoprivreda u jednoj državi uspešna, ukoliko se zasniva na visokoj tehnologiji uključujući tu i savremenu mehanizaciju. S druge strane, zemlje u razvoju uglavnom pate od hronične nestašice hrane. Jedino rešenje koje se može ponuditi tim zemljama je uvođenje savremene tehnologije za obradu zemljišta. Međutim, u većini tih zemalja, mehanizacija skoro da ne postoji kako u poljoprivredi, tako i u transportu. Logična posledica takvog stanja je izuzetno niska produktivnost i nedostatak osnovnih prehrambenih proizvoda. Na ovo saznanje nadovezuje se podatak koji otkriva tragičnu činjenicu da u zemljama u razvoju, od gladi danas umire dnevno toliko ljudi, koliko ih je u toku jednog dana poginulo u drugom svetskom ratu.

UPOTREBA HEMIKALIJA U SAVREMENOJ PROIZVODNJI HRANE

Proizvodnja savremene hrane zasnovana je pre svega na velikom razvoju hemije, ali i drugih nauka. Ipak, hemiju stavljamo na prvo mesto, jer je ova nauka omogućila veliku proizvodnju sredstava za uništavanje raznih biljnih štetočina (pesticidi), veštačkog đubriva, raznih aditiva (dodataka proizvodima da imaju bolji miris, ukus i izgled), sintetskih preparata za brži rast domaćih životinja i slično.

Sve je ovo bio povod da se na sajmu hrane u Kelnu, 1989. godine nagovesti da će veliki proizvođači hrane ubuduće proizvoditi manje hrane, ali boljeg kvaliteta. Već je odavno poznato da je crvljivo voće i povrće na mnogo višoj ceni u svetu, od onog lepog, “rumenog” i krupnog. Razlog nije teško odrediti. Radi se o prirodnom proizvodu koji nije prskan raznim hemikalijama. Sasvim je normalno da ovaj zaključak ozbiljno pogađa zemlje u razvoju. Ovim zemljama treba pomoći najpre na taj način da one same pokrenu svoju prirodne potencijale. Ako se preostalo zemljište pravilno iskoristi, kako kažu optimistički usmereni naučnici, postoje još prilični rezervoari za proizvodnju zdrave i dobre hrane.

KAKVA NAS OČEKUJE BUDUĆNOST PROIZVODNJI HRANE

Ako nam je jasno kakvu hranu sada jedemo, s pravom će se neko zapitati kakva je budućnost proizvodnje hrane. Ako se zna da nauka još ne posustaje, i da u prvom redu uz pomoć hemije, genetike, biologije i njima sličnih nauka, može da proizvode još i više hrane, nego što se to danas čini, s pravom se svako može zapitati kuda sve to vodi. Pokušavajući da izbegnu sve to mnoge porodice imaju male bašte na kojima proizvode zdravu hranu biljnog i životinjskog porekla za sebe i svoje najbolje prijatelje.

Sva hemijska sredstva namenjena poljoprivredi nekontrolisano se prodaju.
Već je odavno poznato široko rasprostranjeno uverenje što više hemijskih preparata, bolji rezultati prinosa. Ne treba zaboraviti da se velike količine povrća i voća čuvaju po magacinima da bi se u vreme njihove nestašice pojavili na tržištu. Pri tome se zaboravlja činjenica da su ove količine uspešno sačuvane uz veliko prisustvo pesticida ili antibiotika. Veliki izbor gotove hrane u samouslugama je savremeno dostignuće koje štedi naše vreme i energiju. To vreme možemo posvetiti gledanju televizije i sličnim zadovoljstvima, ali posvetimo se i sebi i svome zdravlju i izbegnimo, jer to možemo, različite konzervanse, koje ova hrana sadrži da bi što duže ostala upotrebljiva.

Po svemu sudeći buduća proizvodnja hrane, kretaće se u dva pravca: u jednom smislu proizvodiće se i dalje velike količine hrane uz upotrebu hemijskih sredstava, a u drugom bez ikakvih hemikalija, ali po mnogo većim cenama. Na potrošaču će ostati za koju će se od ove dve vrste hrane opredeliti. Sigurno je jedino, da kvalitetna i zdrava hrana, ne može držati korak sa velikom proizvodnjom. Zato ishranu moramo proučavati i tragati za najboljim i najzdravijim načinom proizvodnje, jer zdrava i prirodna hrana predstavlja temelj dobrog zdravlja svakog pojedinca i napretka i blagostanja celokupnog čovečanstva.