Šta je tumor i kako nastaje (karcinom, rak)

Tumorom se nazivaju izrasline na čovečjem telu koje prelaze normalne granice građe čovečjih organa. Osnovna karakteristika tumora je da rastu i da se razvijaju na organima i tkivima samostalno. Međutim, svi tumori ne rastu i ne razvijaju se na isti način. Jedni rastu i razvijaju se zadržavajući oblik i raspored ćelija onog organizma ili tkiva na kome su se pojavili, ostajući na tom organu i ne čineći, osim mehaničkih, nikakve druge smetnje organizmu. Otuda su ovi tumori i nazvani dobroćudnim (benignim) tumorima. Ukoliko mehanički ili u estetskom pogledu smetaju, benigni tumori se lako odstrane operacijom, i posle toga sve je u redu.

Nasuprot tome, drugi tumori rastu u obliku izmenjenih ćelija i razvijaju se nezadrživo i nezavisno od organa na kome su se pojavili. U svom rašćenju i razvijanju ne znaju ni za kakvo ograničenje i ne zaustavljaju se ni pred kostima. Njihove ćelije su sposobne da putem krvi prodru u sve delove organizma, da se tamo nastane i nesmetano dalje rastu, i da na taj način štete normalnom tkivu i organima na kojima se nalaze, kako u njihovoj gradnji tako i u njihovoj funkciji. Ovi tumori se nazivaju zloćudnim, ili, shvaćeno u širem smislu, rakom. Ćelije zloćudnih tumora, raka, rastu mnogo brže i brže se razvijaju nego normalne ćelije, što je od odlučujućeg značaja za njihovu sposobnost da se šire i prodiru u druge organe.

Vrlo je komplikovano i za laika teško razumljivo pitanje kako nastaje rak. Težište problema leži, zapravo, u traženju odgovora na pitanje zašto jedna normalna ćelija u organizmu prestaje u izvesnom momentu da bude normalna i uzima oblik i karakter ćelije raka, sa svima njenim rđavim osobinama. To pitanje nalazi se danas u centru svih naučnih istraživanja u oblasti raka. Istraživanja se vrše paralelno, eksperimentalnim putem na životinjama i klinički na ljudima.

Laboratorijskim opitima je utvrđeno da se na životinjama, izlaganjem delovanju nekih hemijskih ili fizičkih supstancija, mogu izazvati izvesne vrste tumora. Do sada je utvrđeno, isto tako, da oko 600 raznih hemijskih supstancija mogu pod određenim uslovima da izazovu rak na čoveku. Te supstancije nazvane su kancerogenim, tj. one svojim delovanjem mogu izazvati rak (cancer).

Opitima, a i iskustvom, utvrđeno je, dakle, da rendgen i radijum-zraci, koji se inače upotrebljavaju za lečenje raka, imaju takođe kancerogena svojstva, ako se u izlaganju njihovom dejstvu pređu određene granice. Zna se pozitivno da radnici koji rade u rudnicima u kojima ima radio-aktivnih supstancija obolevaju rd raka na plućima, ukoliko se ne preduzimaju odgovarajuće zaštitne mere, u većem procentu nego radnici koji ne rade u sferi dejstva ovih materija. Primećeno je da je i osoblje, koje je radilo nezaštićeno pod dejstvom radio-izotopskog ili rendgen-zračenja, obolevalo češće od raka na plućima nego ostalo medicinsko osoblje. Na osnovu ovih i mnogih drugih iskustava pojačana je zaštita radnika od štetnog zračenja na radnom mestu.

Najnovijim istraživanjem utvrđeno je štetno dejstvo duvana u pogledu nastanka raka na plućima, naročito kod dugogodišnjih pušača, koji puše veće količine duvana. Statistički podaci pokazuju u Engleskoj da je kod nepušača od raka na plućima na 100000 ljudi obolelo 3,4, a kod pušača 217. Međutim, pogrešno bi bilo zaključiti iz toga da je pojavi raka na plućima jedini uzrok pušenje, jer u obzir dolaze svakako i razne druge supstancije koje zagađuju vazduh, naročito u industrijskim i rudarskim basenima.

Kao kod raka na plućima, tako i za pojavu drugih oblika raka može biti više uzroka, o kojima je ukratko već bilo reči.

Uporedo sa istraživanjem uzročnika raka, kao i što efikasnijih metoda lečenja, traže se i putevi za suzbijanje ovog teškog oboljenja. U mnogim zemljama se borba protiv raka, na jedan ili drugi način, sa manje ili više uspeha, već vodi. U našoj se zemlji ova borba takođe aktivno vodi. Kod nas je, negde ranije, negde kasnije, počelo osnivanje onkoloških dispanzera, koji imaju za zadatak rano otkrivanje i blagovremeno lečenje raka, kontrolu lečenja i rezultata, proučavanje raširenosti oboljenja i propagandu za upoznavanje najširih slojeva narodnih sa potrebom blagovremenog konsultovanja lekara i lečenja, itd. Onkološki dispanzeri imaju prvenstveno za zadatak da putem pregleda što pre otkriju oboljenje od raka i da svaki slučaj utvrđenog oboljenja odmah upute na odgovarajuće lečenje. U dispanzerima se mogu pregledati ne samo oboleli već se radi kontrole zdravlja može pregledati i ostalo stanovništvo. Osim toga, preko dispanzera se mogu dobiti sva obaveštenja i svi potrebni saveti u vezi sa ovim oboljenjem.

Prema onome što se danas zna o toku i lečenju raka, najvažnije je da se oboljenje što ranije utvrdi i da se, prema tome, sa lečenjem: što ranije otpočne. Ako se postavi rana dijagnoza, oboljenje od raka počne rano i da se leči, a blagovremenim lečenjem ono se i izleči. bez kasnijih posledica po organizam.

Prvi uslov za ranu dijagnozu raka je da se oboleli što ranije javljaju lekaru. Da li će jedno oboljenje od raka biti otkriveno rano ili dockan zavisi, i pored svih nejasnih simptoma, u prvom redu, od samog bolesnika. Ma koliko da su simptomi minimalni, preko njih ne treba olako preći, njima se mora pokloniti dužna pažnja i tražiti uzrok njihovog nastanka. Razume se, iz toga ne treba da se kod izvesnih osoba stvori psihoza straha od raka. Međutim, tamo gde postoji sumnja na oboljenje, ili u nejasnim slučajevima, češći pregledi i ispitivanja su apsolutno neophodni.

Zahvaljujući raznim novim metodima, od kojih su mnoge jos u stadijumu ispitivanja, danas je moguće da se čak i u samom; početku otkrije rak, i to ne samo na spoljnim delovima tela već i na unutrašnjim organima. Laboratorijska ispitivanja, rendgenski pregledi unutrašnjih organa, eventualno primena radio-izotopa i druge savremene dijagnostičke metode pružaju dovoljno mogućnosti za rano otkrivanje raka, a time i za njegovo blagovremeno lečenje.

Danas se sve više obraća pažnja na profilaksu i nove metode lečenja.