Bedrenica, prostrel ili crni prišt

Bedrenica, prostrel ili crni prišt (sva ova imena označavaju istu bolest) je veoma teška zarazna bolest koju čovek, redovno, dobija od domaćih životinja. Ona nanosi ogromne štete našem stočarstvu. Od nje najčešće obolevaju ovce, zatim goveda, konji i koze.

Uzročnik bedrenice je jedan bacil koji je, kada se pretvori u sporu, vrlo otporan i može da se održi u životu kako na sasvim niskoj tako i na vrlo visokoj temperaturi (100 do 120°). Životinje se njime zaraze prilikom paše.na mestima gde je ranije uginula od antraksa neka životinja, koja ili nije bila zakopana ili je bila plitko zakopana, pa su je gliste izlazeći iz zemlje iznele sobom na površinu i bacile bedrenice. Zivotinje se pri paši povrede oštrom travom i kroz povredu zaraze.

Životinje zaražene bedrenicom uginu vrlo brzo. Zaražena ovca prestane da pase, izgleda kao pijana, na usta joj izbije pena, počne da mokri i da balega sukrvicu, padne i ugine. Obolelo goveče prestane da preživa, ima drhtavicu, uznemireno je, muče, ima smrdljiv i sukrvičav proliv, potom padne i ugine. Goveče može da izdrži do 16 časova. Uveče legne na izgled zdravo, izjutra osvane uginulo. Leš je naduven, na nozdrve je izbila sukrvičava pena. Konj izdrži i do 23 časa. Obično je malaksao, ima grčeve u crevima, posrće, dlaka mu je suva i lako se čupa, ima drhtavicu, razdražen je, puls mu je ubrzan, temperatura visoka, krv crna i teško se zgrušava a sluzokoža u ustima modra.

Obolele životinje se vrlo teško leče, ali se cepljenjem mogu potpuno zaštititi. U zemljama u kojima se sprovodi redovno cepljenje protiv bedrenice ove bolesti više nema. Cepljenje je tim korisnije što je njime na posredan način zaštićen i čovek, pošto se bez obolelih domaćih životinja ne može ni on zaraziti.

Od bedrenice obolevaju najčešće stočari, zemljoradnici koji: borave sa životinjama i kasapi. Umesto da uginulu životinju odmah duboko ukopaju u zemlju, oni je, nastojeći da od štete izvuku ipak. neku korist, oderu ili sa ovaca očupaju vunu, i tom prilikom se zaraze bedrenicom. Za zarazu je dovoljna i najmanja povreda kože. Retki su, ali postoje slučajevi da pojedinci jedu meso od životinje uginuleod bedrenice. Upotreba mesa životinje uginule ili obolele od. bedrenice vrlo je opasna.

Antraks se javlja na čoveku uglavnom u tri oblika: na koži, na. plućima i na crevima.

Na koži se može pojaviti u vidu crne ranice (zato se i zove crni prišt) sa otečenom okolinom. Ovaj oblik bedrenice prilično lako prođe. Ali bedrenica na koži može da se pojavi i u obliku ranice sa vrlo teškim otokom i plikovima. Bolesnik ima visoku temperaturu, puls mu je ubrzan, ima drhtavicu, jaku glavobolju, povraćanje, proliv, teško disanje i vrlo često završava smrću.

Kod plućnog oblika bedrenice bacili prodru u pluća sa prašinom koja se stvara i udiše prilikom čupanja vune sa uginule ovce. Bolesnik oboleo od bedrenice na plućima ima vrtoglavicu, pospan je, gadi mu se, nešto ga steže u grudima, kašlje često i suvo, u ispljuvku ima bacila bedrenice, temperatura je prvo malo povećana, potom padne ispod normale. Vrlo često završava smrću.

Crevna bedrenica je retka, ali se ipak javlja, i to prilikom upotrebe mesa životinje uginule od bedrenice. Bolesnik je malaksao, povraća, ima proliv, trbuh mu je podnaduven, hladan je. Završava uvek smrću.

Lečenje kod čoveka zavisi od otrovne moći i broja bacila koji su prodrli u organizam. Jake zaraze koje prodru u krvotok neizlečive su. Od mnogobrojnih lekova koji se upotrebljavaju za lečenje bedrenice nijedan nije siguran. Bolest je vrlo opasna i teška. Zaštitne mere se sastoje u sistematskom cepljenju stoke i u dubokom zakopavanju uginulih životinja čim su uginule. Gde je to mogućno, leš treba posuti petroleumom pa spaliti.

Lečenje bedrenice kod ljudi treba preduzeti što je mogućno pre. Ne preporučuje se lečenje kod kuće. Zato pri pojavi prvih znakova bolesti bolesnika treba preneti u bolnicu na lečenje. Način lečenja, koji zavisi od oblika u kome se oboljenje javilo, određuje lekar. Pre nego što se dođe lekaru, na ranicu treba staviti čist zavoj.

U borbi protiv bedrenice vrlo važnu ulogu igra rad na zdravstvenom prosvećivanju. Svaki stočar i svaki radnik koji se bavi oko stoke mora znati kako da se sačuva od bedrenice.