Prva pomoć kod ranjavanja

Osnovno pravilo pri ukazivanju prve pomoći jeste da se ranjenom ne odmogne, već da mu se pomogne. Ako primetimo da su rana i njena okolina zagađene zem ljom, prašinom, uličnim đubretom i drugim, onda ćemo ranu isprati običnom tekućom ili rashlađenom prokuvanom vodom, da bismo strujom vode odstranili nečistoću i iz rane i iz njene okoline. Pri ispiranju i pregledanju rane ne smemo prstima dirati ranu da bismo odstranili nečistoću, jer time unosimo nove zarazne klice.

Kada ranu isperemo i očistimo, prosušićemo sterilnom gazom ili čistom krpicom prvo ranu, a posle i njenu okolinu. Prosušenu ranu posućemo sulfamidskim praškom, na nju ćemo staviti gazu ili ispeglanu, čistu belu krpu, a preko svega treba staviti povesku. Na ranu ne valja stavljati vatu, pa makar bila najčistija.

Nezaprljane rane, nanete oštrim ili čistim predmetima, nećemo ispirati vodom, nego ćemo ih odmah, bez ispiranja, posuti sulfamidskim praškom, staviti čistu gazu ili prepeglanu krpu, i zaviti poveskom.

Otvorene povrede — rane ne smemo ispirati alkoholom (rakijom) ili premazivati tinkturom joda, jer ova sredstva izazivaju izumiranje tkiva (nekroze), što produžuje lečenje i zarašćivanje rana. Isto tako, ranu ne smemo ispirati ni rastvorom sublimata i ostalih živinih jedinjenja, jer oni kroz ranu prelaze u krv i izazivaju oboljenje bubrega, nekad i smrtonosno. Okolinu rane, na 3 do 5 mm od ruba rane, možemo namazati tinkturom joda, da bismo time dezinfikovali okolnu zdravu kožu.

Kada postupimo kao što je napred izloženo, povređenog ćemo odvesti u bolnicu ili ambulantu, gde će lekar ponovo pregledati ranu i doneti odluku o daljem lečenju. Kod mnogih rana treba povređenom dati injekciju seruma protiv tetanusa, a naročito ako su rane zagađeve zemljom.

Moderna medicina raspolaže moćnim sredstvima i metodama za lečenje rana, među kojima na prvo mesto dolazi sulfamidski prašak, zatim penicilin i ostali antibiotici. Ispravnim stručnim postupkom skraćujemo vreme lečenja, izbegavamo ružne ožiljke na licu i drugim vidnim mestima tela, kao i ožiljke koji ometaju funkciju i pokrete pojedinih organa.