Gušobolja – difterija

Difterija je teška zarazna bolest čije klice imaju osobinu da na obolelom mestu izazovu karakteristične skrame.

Najčešće se javlja na krajnicima, zbog čega je negde zovu i gušoboljom. No, ona može da se pojavi na svakoj sluzokoži koja dolazi u dodir sa vazduhom. Posle krajnika, najčešće se javlja u grkljanu, izazivajući u njemu vrlo teško oboljenje koje se zove krup. Zatim se javlja u nosu, oku, na usni, a kod ženske dece ponekad i na stidnici. Može da se pojavi i na koži, naročito ako na koži postoji neka rana.

Bacil difterije (Leflerov bacil) vrlo je otporan i može da živi na dečjem rublju ili igračkama po nekoliko nedelja, ali ga sunce brzo ubija. Za razliku od mnogih drugih klica, bacil difterije ostaje na napadnutom i obolelom mestu, stvarajući prljavobele naslage, skrame, i ne ide kroz ceo organizam. Ako se takve skrame nahvataju u grkljanu na glasnim žicama, mogu da zatvore prolaz za vazduh i bolesnik može da se uguši. Bacil luči vrlo ubitačne toksine (otrove) i njima deluje rđavo na oboleli organizam.

Bolest se prenosi najčešće neposredno, ali se može preneti i posredno. Neposredno se prenosi kada se zdrave osobe ljube sa licem koje nosi klice, ili kada takvo lice kašlje i govori u lice zdravim osobama. Za ovakav način prenošenja difterije naročito su pogodni razni skupovi, škole, bioskopi, vašari, pijace, đačke ekskurzije, itd. Difterija se posredno prenosi kada osoba koja nosi klice prenese klice ,difterije na odelo ili rublje neke osobe, bilo kašljem ili govorom, pa se odatle zaraze zdravi. Posredno se mogu preneti klice i preko psa i mačke sa kojima se igra osoba koja nosi klice, a zatim zdravo dete.

Za raznošenje i širenje difterije najopasnije su zdrave kliconoše, koje su prethodno preležale difteriju ili nisu nikad pre toga od nje bolovale. Na taj način se i objašnjava pojava novih slučajeva u mestima gde pre toga odavno nije bilo difterije.

Difterija na krajnicima počinje jezom, bolovima u grlu i povećanom temperaturom. Kada se pogleda u gušu,na krajnicima se vide prljavobele naslage kao da je na krajnike stavljeno parče slanine. Ove naslage se teško skidaju.

Krup poznajemo po tome što obolelo dete stalno kašljuca, kašalj mu je promukao, i teško diše. U odmaklim i težim slučajevima bolesnik poplavi, preznojava se i guši kao da je stegnut oko vrata, oči su mu iskolačene i krvave.

Difterija u nosu, na koju često ni lekari ne misle, lako,ostane neprimećena. Kod nosne difterije na izlazu iz ždrela vire slaninaste naslage ili se iz nosa cede guste sline.

Na difteriju se mora pomisliti kad god se naiđe na skrame u grlu, u nosu, u ustima ili na koži. Dijagnozu difterije ne može uvek lako da postavi ni vrlo iskusan lekar. Zato se danas kod svih slučajeva gde se posumnja na difteriju obavezno uzima bris razmaz sa bolesnog mesta i šalje u laboratorijum na pregled.

Difterija je vrlo teška i često smrtonosna bolest. Toksini bacila difterije. napadaj u srčani mišić i nerve. Posle difterije česte su paralize, naročito nepca. Bolesnik ne može da guta i unjka kad govori.

Lečenje je znatno olakšano otkako je pronađen serum protiv difterije. Ali serum treba da bude dat što pre i u dovoljnoj količini. Serum se daje i kad se posumnja na difteriju, ne čekajući na rezultat pregleda brisa.

Prijavljivanje ove bolesti je po zakonu obavezno. Bolesnik treba da bude izdvojen, najbolje u bolnicu. Mora najstrože da leži jer usled slabosti srca i najmanji napor može da izazove smrt. Bolesniku se daje laka, u početku samo tečna, a potom i kašasta mlečno biljna hrana u dovoljnoj količini.

Učenici oboleli od difterije ne vraćaju se u školu dok dva uzastopna pregleda brisa iz grla uzeta u razmaku od nedelju dana ne budu negativna (da se u njima ne nalaze Leflerovi bacili). Na isti način se i bolesnik otpušta iz bolnice.

Za zaštitu od difterije u poslednje vreme se mnogo i uspešno koristi vakcinacija, kojom treba obuhvatiti svu predškolsku i školsku decu, za koju je vakcinacija obavezna.