Spoljašnje krvarenje (kapilarno, vensko i arterijsko krvarenje)

Prema veličini i vrsti povređenog krvnog suda krvarenja delimo na: kapilarna, venska i arterijska.

1) Kapilarna krvarenja su neznatna povrsinska krvarenja, pri čemu isteče nekoliko kapi krvi. Ona se obično zaustavljaju sama, bez neke naročite pomoći, i ne predstavljaju opasnost po život. Međutim, u slučatevima kada postoje izvesna krvna oboljenja koja sprečava u zgrušavanje krvi, mogu i ona biti opasna po život povređenog.

2) Venska krvarenja poznajemo po tome što je krv koja ističe iz vena tamnocrvene boje i što iz povređenog krvnog suda krv curi, a ne šiba u mlazevima. Vensko krvarenje može biti opasno po život Naročito su opasne po život povrede velikih vena, osobito vena na vratu i u blizini srca, jer kroz otvor vene može da isteče ogromna i nenadoknadiva količina krvi. Sem toga, srce može kroz otvor vene da usisa vazduh, koji u vidu vazdušnog mehura prođe kroz srce uđe u plućnu arteriju i začepi je, što vrlo brzo izazove smrt. Ova pojava zove se vazdušna embolija.

3) Arterijska krvarenja poznamo na prvi pogled, jer krv iz povredjene arterije šiklja mlazevima (pulsira sa radom srca), a boje je svetlocrvene. Svako arterijsko krvarenje može biti opasno po život, jer krv iz arterije ističe brzo zbog pritiska srca na krv i povređenu arteriju. Potpuno iskrvarenje može često nastati u roku od nekoliko minuta i iz manjih arterija ako su u pitanju stari ljudi sa povišenim krvnim pritiskom i zakrečenim arterijama. Kod povreda velikih arterija vrata, ruku i nogu smrt može nastupiti u roku od 2 do 5 minuta. Kod povreda najvećih arterija smrt nastupa u roku od nekoliko sekundi.

Prva pomoć u slučaju spoljnih krvarenja. Prilikom pružanja prve pomoći kod krvarenja treba da vodimo računa o tome da pružanjem pomoći ne nanosimo ranjenome više stete nego što bi je on imao bez naše pomoći. Kod svih vrsta krvarenja treba prvo i uvek oprati okolinu rane. Ako za to nemamo nikakvih dezinfekcionih sredstava, okolinu rane treba oprati čistom tekućom vodom. U unutrašnjost rane ne treba nikad ničim dirati.

Kod kapilarnog krvarenja postupićemo najbolje ako na ranu pospemo malo sulfamidskog praška, a posle toga stavimo .čistu (sterilnu) gazu i ranu zavijemo zavojem, pri čemu zavoj malo pritegnemo (tzv. kompresivni zavoj). Ovakav će zavoj uvek biti dovoljan da zaustavimo kapilarno krvarenje. Danas na oguljotine i rane ne stavljamo jodnu tinkturu, jer ona nagriza ranu i stvara površinsko izumiranje tkiva, što usporava izlečenje rane. Jodnu tinkturu možemo staviti oko rane, ali ni to nije potrebno, jer sulfamidski prašak ili sulfamidska mast bolje sprečavaju infekciju nego jodna tinktura.

Zaustavljanje venskog krvarenja vrlo je jednostavno. Najpre se okolina rane očisti hladnom prokuvanom ili tekućom vodom, zatim se čistom gazom okolina rane prosuši, na ranu se pospe malo sulfa midskog praška ili se na nju stavi sulfamidska mast. Potom se na ranu stavi čista (sterilna) gaza i preko nje vata, pa se rana zavije zavojem,. i pri tom se nastoji da se zavoj postepeno sve više steže, kad krvarenje ne stane. Ovakav kompresivni zavoj, ako smo ga dobro stavili, dovoljan je da zaustavi vensko krvarenje.

Krvarenje iz velikih vena na vratu ne možemo zaustaviti kompresivnim zavojem, niti sprečiti ulazak vazduha u povređenu venu. Zato ćemo, kao prvu pomoć, odmah prstom pritisnuti povređeno mesto vene i povređenog što pre preneti hirurgu — u bolnicu. Isto tako, i povređenog sa krvarenjem iz vena, gde smo stavili kompresivni zavoj, predaćemo što pre hirurgu da on podveže povređenu venu i krvarenje . definitivno zaustavi.

Greška koja se često pravi u slučaju krvarenja iz vena jeste ta sto se ne raspoznaje uvek vensko krvarenje, već se meša sa arterijskim, pa se Esmarhova poveska upotrebljava i gde treba i gde ne treba, i to nepravilno. Često se poveska stavlja iznad mesta povrede vene i time izaziva još jače krvarenje. Kod venskog krvarenja stavlja se uvek samo čist kompresivni zavoj.

Prva i najhitnija pomoć kod arterijskih krvarenja je da što pre sprečimo gubljenje krvi. Najbolje je odmah prstima pritisnuti arteriju iznad povrede, u pravcu srca, i pritiskivati sve dok krvarenje ne stane. Ako ne uspemo da zaustavimo krv pritiskom iznad rane, onda cemo, po nuždi, prst staviti i u samu ranu odakle šiklja krv. Ranu posle toga treba očistiti od grubih zagađenja, zasuti sulfamidskim praškom i pokriti sterilnom gazom i vatom preko gaze, pa zavojem zaviti. Pri tom treba stalno držati pritisnute prste na arteriji .iznad mesta povrede. Ako pri ruci imamo Esmarhovu povesku, odmah ćemo je staviti iznad prsta ili iznad rane u pravcu srca i stezati je dok krvarenje ne stane. Ako nemamo Esmarhovu povesku, pokušaćemo ma kakvom drugom. poveskom (komad zavoja, konopca, uvrnuta maramica i sl) zavezavši je iznad povrede, da zaustavimo krvarenje, i to na taj način što ćemo provući neko okruglo drvo, štap, olovku i sl. ispod poveske, pa ga uvrtati dok ne vidimo da je krvarenje stalo. Tek kad smo se osvedočili da je krvarenje prestalo, povređenog ćemo što pre preneti u bolnicu, gde će se krv definitivno zaustaviti podvezivanjem povređene arterije.

Pri stavljanju Esmarhove poveske mora se znati sledeće: stavljanjem Esmarhove ili druge poveske na povređeni deo tela (ruka ili noga) potpuno se zaustavlja dovođenje krvi u taj deo tela. Ako podvezani deo tela duže vremena bude bez krvi, nastupa njegovo umiranje. Zbog toga se Esmarhova poveska ne sme držati duže od dva do tri sata. Ako je bolnica udaljena od mesta povrede duže .od navedenog vremena, onda treba svaki sat, uz put, popuštati povesku i opet stezati, da bi krv prošla do periferije i osvežila povređeni deo tela, pa makar se pri tom i izgubilo malo više krvi, koju će hirurg transfuzijom krvi nadoknaditi.

Esmarhova, ili provizorna, poveska stavlja se samo u slučaju krvarenja iz ruke i noge. Za zaustavljanje krvarenja iz ruke poveska se stavlja na nadlakticu, i to odmah ispod pazuha. Za zaustavljanje krvarenja iz noge Esmarhova ili provizorna poveska stavlja se u preponi. Ova su mesta najpodesnija zato što jedino na njima možemo pritisnuti povređenu arteriju, i što na tim mestima nećemo povrediti živce pritiskom na kost. Esmarhova poveska se nikad ne stavlja na podlakticu ili na potkolenicu, jer na tim mestima postoje dve kosti, između kojih prolaze povređene arterije, pa su na taj način zaštićene. Sem toga, na podlaktici i na potkolenici ima manje mišića, zbog čega stezanjem poveski mogu biti pritisnuti i oštećeni živci i drugi krvni sudovi.