Zarazna žutica (Hepatitis A – bolest prljavih ruku)

Virusno poreklo zarazne žutice utvrđeno je pre nekoliko decenija. Do sada su utvrđena 2 soja virusa uzročnika zarazne žutice, A i B (Be). Soj A javlja se većinom kod dece i omladine do 15 godina. Prenosi se kroz usta, vodom i hranom. Soj B (Be) prenosi se kroz kožu, najčešće prilikom raznih injekcija ili transfuzije krvi, zbog čega se žutica izazvana sojem B(Be) zove i inokulacioni virusni hepatit.

Uzročnik zarazne žutice nalazi se za vreme akutne faze bolesti u krvi i izmetu bolesnika. Inkubacija kod soja A traje 16 do 42, a kod soja B(Be) 50 do 180 dana.

Bolest nastaje postepeno. Najvažniji znaci bolesti su povišena temperatura, opšta nelagodnost, gubitak apetita, otok i osetljivost jetre i pojava žutice, otok žlezda na vratu i u drugim predelima, uvećana slezina, usporen puls i mokraća zatvorenomrke boje. Stolica (izmet) je normalne boje.

U lakšim slučajevima znaci bolesti su mnogo manje izraženi. Pokoji put žutice uopšte nema. U sasvim lakim slučajevima zarazna žutica može proći i nezapažena, u vidu nekog lakog opšteg poreme ćaja. Ali zarazna žutica se može javiti i u veoma teškom obliku, naročito kod osoba kod kojih je iz ovih ili onih razloga otpornost organizma popustila.

Zarazna žutica traje 2 do 3 nedelje. Obično znaci bolesti iščezavaju postepeno i bolesnik se malo-pomalo oporavi. Međutim, zarazna žutica može trajati i znatno duže i može oštetiti jetru u znatnijoj meri, ostavljajući na njoj trajne posledice. Žutica se može javiti ponovo kod iste osobe a može i preći u hronično stanje.

Zaštita od zarazne žutice sastoji se, pre svega, u izolaciji bolesnika za, sve vreme dok ne iščeznu znaci bolesti i dok se laboratorijski ne utvrdi da je rad jetre postao ponovo normalan. Za sve ovo vreme se izmet i sve druge izlučine bolesnika moraju pre uklanjanja dezinfikovati. Virus zarazne žutice je dosta otporan i dezinfekcija svega onoga što je bilo u dodiru sa bolesnikom mora se pažljivo i striktno sprovoditi. U ambulantama i svuda gde se daju injekcije, igle i špriceve treba sterilizirati u autoklavu u trajanju od 20 minuta.

Zdravim osobama koje dolaze u dodir sa bolesnikom obolelim od. zarazne žutice daje se radi zaštite gama-globulin.

Ni specifičan ni približno uspešan lek protiv zarazne žutice zasada ne postoji. Lečenje se sastoji u ležanju i potpunom odmoru u trajanju od 2—3 nedelje, u podesnoj dijeti i u davanju lekova koji se i inače daju u slučaju poremećaja rada jetre. Bolesnik treba da dobije za hranu oko 350g ugljenih hidrata, 100 do 150g belančevina i dosta vitamina A, B (Be), C (Ce) i K (Ka). Masti se mogu davati u obliku ulja i masla do 50g dnevno. Antibiotici se daju samo ako postoji još i neka druga infekcija kod koje su antibiotici indicirani. Ali o tome, kao i o svemu drugom u vezi sa lečenjem zarazne žutice odlučuje lekar, bez koga se ona ne može i ne sme lečiti.