Unutrašnja krvarenja u grudnoj, trbušnoj i šupljnini lobanje, srčanoj kesi i zglobovima

Unutrašnje krvarenje je krvarenje usled povrede, a pritom krv ne curi napolje, nego izliva se u šupljnini tela, kao što je:  lobanja i šupljina kičmenog stuba, grudna šupljina, trbušna šupljina i zglobovi. Do unutrašnjeg krvanjenja dolazi uglavnom zbog udara tupim predmetom ili padom sa veće visine, ali mogu nastati i ubodom šiljatog predmeta (nož, klin i sl.) ili pogotkom vatrenog oružja (puška, revolver i sl.). Prema tome, kod unutrašnjih krvarenja koža može biti takođe povređena, ali takva krvarenja mogu nastati i bez vidnih promena kože.

Znaci jačeg unutrašnjeg krvarenja su: postepeno ali sve jače bledilo kože i vidnih sluzokoža, slabljenje pulsa, i naposletku gubljenje svesti pa i sama smrt od iskrvarenja.

KRVARENJE U ŠUPLJINI LOBANJE. Može nastati usled povrede ili usled bolesti krvnih sudova. Ono može biti u unutrašnjosti mozga ili na povrtini moždanih opni, između mozga i kostiju lobanje.

Pri udaru krvni sud prsne i krv se izliva u šupljinu lobanje. Od jačine udara i povređenog krvnog suda zavisi i stepen krvarenja i opasnosti po život. Često i slabiji udari izazivaju krvarenje u šupljini lubanje, a pri tom kost ne prsne. Tek docnije, kad se nagomila dosta krvi, pojave se znaci unutrašnjeg krvarenja u lobanji.

Nagomilana krv pritiskuje mozak i zatim ustanovljavamo unutrašnje krvarenje u lobanji. Znaci pritiska na mozak su: glavobolja, povraćanje, usporen puls. Docnije nastupa nesvest i oduzetost pojedinih delova tela (ruka, noga ili delovi ruke i noge, jezik, obraz itd.). Po oduzetosti delova tela možemo odrediti i mesto gde je krvarenje, tj. na koji deo mozga izlivena krv vrši pritisak, jer su pritiskom povređeni jedan ili više centara u mozgu, odakle idu živci za određene delove tela.

Kod svake povrede lobanje praćene gubitkom svesti ili oduzetošću nekog dela tela povređenog treba odmah preneti u bolnicu. Do smeštaja u bolnicu povređenog ćemo staviti u krevet sa uzdignutim uzglavljem, i stavljaćemo mu kesu sa ledom na glavu, a na noge tople obloge. Uz povređenog, koji. je u nesvesti, treba stalno da bude jedna osoba, da pazi na njega.

KRVARENJE U GRUDNOJ ŠUPLJINI. Može da bude izazvano udarom tupim predmetom, padom (saobraćajna nesreća, , pad sa velike visine itd.), povredom oštrim oruđem (ubod nožem itd.) ili ranjavanjem vatrenim oružjem. Udarom tupih predmeta ili padom dolazi najčešće do preloma rebara, čiji šiljasti i oštri rubovi nabodu ili poseku pluća i na tom mestu povrede krvne sudove, iz kojih se nagomilava krv u šupljinu plućne maramice. Ova krvarenja obično nisu velika niti opasna po život, brzo se zaustavljaju sama od sebe, jer su krvni sudovi na površini pluća mali. Krvarenja nastala ubodom noža ili vatrenim oružjem obilna su, jer se pri prodoru u sredini pluća povrede veći krvni sudovi. Ako je povređena neka velika plućna arterija, ta se povreda obično završava smrću od iskrvarenja.

Pri ovakvom ranjavanju pluća kod povređenog prvo nastaje ubrzano disanje. Zatim, zbog gubitka krvi, koja se gomila u grudnoj šupljini, povređeni postaje bled, uznemiren, guši se i ima osećaj bliske smrti. Brzina pulsa se naglo penje, povređeni dobija visoku temperaturu. Nadražaj plućne maramice od prisustva krvi u njenoj šupljini stalno tera na kašalj, pri čemu uz probade dolazi do iskašljavanja krvi.

Ako krvarenje samo od sebe ne stane, nego se krv i dalje izliva. u jednu stranu grudne šupljine, plućno krilo pod pritiskom krvi biva stisnuto i time smanjeno. Krv može da ispuni celu jednu stranu grudnog koša do vrha. Potiskivanjem plućnog krila prema sredini grudne šupljine i srce bude potisnuto iz svog ležaja, pri čemu se veliki krvni sudovi, naročito gornja i donja šuplja vena, uvrnu, čime doticanje krvi u srce bude otežano. Ova pojava još više otežava. stanje povređenog.

Najčešća komplikacija povređenog u grudnu šupljinu jeste gnojenje nakupljene krvi od unete zaraze i od bakterija koje se nalaze u samim plućima.
Povređenog treba odmah smestiti u krevet, visoko uzdignutog grudnog kosa, a ranu zaviti sterilnim zavojem. Za to vreme treba učiniti: sve pripreme da se povređeni što pre prenese u bolnicu.

KRVARENJE U SRČANOJ KESI nastaje najčešće ubodom noža ili vatrenim oružjem. Krvarenje u srčanu kesu dolazi od povrede srčanog mišića sa povredom nekog manjeg krvnog suda, pri čemu šupljina srca nije otvorena. Ako se otvori šupljina srca, krv se takvom brzinom nagomila u srčanoj kesi da smrt nastupi u roku od nekoliko sekundi. Kod manje povrede krv se nagomilava u srčanu kesu postepeno. Ako je krvarenje neznatno, ono može samo da se zaustavi. U srčanoj kesi tada ostane izvesna količina krvi koja ne smeta radu srca. Ako je povređen neki veći krvni sud, nagomilavanje krvi u srčanoj kesi je brže i obilnije, što dovodi do smetnji u radu srca. Kod manjih izliva krvi bolesnik je bled, srčana radnja je ubrzana, on se žali na slabije ili jače gušenje. Kod većih krvarenja bolesnik je obliven hladnim znojem, disanje mu je ubrzano, puls se jedva pipa, a krvni pritisak je naglo opao.

Prva pomoć kod krvarenja u srčanoj kesi je da se ranjenik hitno, najbržim sredstvom, prenese u bolnicu radi najhitnije operacije.

KRVARENJE U TRBUŠNOJ ŠUPLJINI izazivaju povrede udarom tupog predmeta i pad, a sem toga i razne povrede nanete ubodom noža ili vatrenim oružjem. Najčešće krvare oni organi koji u sebi sadrže ogromne količine krvi, a od udara lako prskaju. To su: jetra, slezina i bubreg. Naročito je slezina podložna krvarenju od udara, pogotovu ako je povećana.

Povrede bubrega izazivaju unutrašnja krvarenja, koja se ne izlivaju u trbušnu šupljinu, nego iza trbušne maramice u prostor oko bubrega. Ova krvarenja nisu obilna, ali je krvarenje iz povređenog bubrega kroz bubrežni vod u mokraćnu bešiku. vrlo obilno i opasno po život.

Povreda materice može izazvati veliko unutrašnje krvarenje u slobodnu trbušnu šupljinu i dovesti u pitanje život i majke i deteta (ukoliko je žena trudna).

Vrlo često dolazi do krvarenja u šupljinu trbuha usled prskanja jajovoda i jajnika kod vanmaterične trudnoće. Ovo krvarenje nastaje prskanjem arterije jajovoda ili jajnika i opasno je po život bolesnice.

Znaci unutrašnjeg krvarenja u trbušnoj šupljini su: naglo bledilo, hladan znoj, površno. disanje i ubrzana srčana radnja. Pri daljem krvarenju usta i jezik se suše, disanje biva sve ubrzanije, krvni pritisak pada, a puls se jedva napipava i teško broji. Trbušni zid je osetljiv na pritisak, dok je mišićna odbrana neznatna. Ako se krvarenje samo od sebe ne zaustavi ili se ne pristupi na vreme zaustavljanju krvi operacijom, bolesnik umire usled velikog gubitka krvi.

Kao i kod svih povreda trbuha, bolesnika treba položiti da miruje, i staviti mu hladan oblog na trbuh. U međuvremenu treba sve preduzeti da se povređeni što pre odnese u bolnicu. Jedino hitna i neodložna hirurška pomoć, uz transfuziju krvi i druga sredstva, mogu povređenom da spasu život.

KRVARENJA U VELIKIM ZGLOBOVIMA nastaju najčešće usled uganuća zgloba ili usled povrede vatrenim oružjem ili ubodom šiljatim oruđem. Krv se naj češće nagomilava u zglobu kolena, jer je on najprostraniji.

Krvarenje u zglobu nije po život opasno, ali je štetno za, rad zgloba. Prisustvo krvi u zglobu se primećuje, jer je on otečen.

Prva pomoć kod svake povrede zgloba je stavljanje zgloba u položaj u kome se on ne može pokretati. U prvo vreme treba bezuslovno izbegavati nasilne pokrete i masažu. Ne treba ni u kom slučaju dozvoliti da povređeni zglob istežu i nameštaju razni nadrilekari tzv. nameštači zglobova. Svako pokretanje i istezanje povređenog zgloba pogoršava stanje povrede, jer se njima povređene veze još više kidaju.

Bolesnika treba što pre odvesti lekaru, koji će iz zgloba odstraniti nagomilanu krv i odrediti dalje lečenje.